Nizak hemoglobin u krvi uzroci i kako ga popraviti

AKO IMATE NIZAK HEMOGLOBIN UZROK JE NAJVEROVATNIJE ANEMIJA Saznajte koji su ostali mogući uzroci, koje su normalne vrednosti i kako popraviti hemoglobin…Nastavite sa čitanjem oporavak je mnogo jednostavniji nego što mislite!

nizak hemoglobin u krvi

Šta je hemoglobin?

Hemoglobin (koji se ponekad označava skraćenicom – Hb ili HGB) je složeni protein koji se nalazi u crvenim krvnim zrncima (eritrocitima) i sadrži molekul gvožđa. Glavna funkcija hemoglobina u krvi je da prenosi kiseonik iz pluća u tkiva organizma, kao i da vrši razmenu kiseonika i ugljen dioksida, a da potom ugljen dioksid vraća u pluća gde se on zamenjuje kiseonikom.

Molekul gvožđa u hemoglobinu pomaže crvenim krvnim zrncima da zadrže normalan oblik.

Eritrociti imaju karakterističan oblik bikonkavnog diska, drugim rečima, liče na krofnu sa obe strane udubljenu na sredini. Zahvaljujući ovom obliku, eritrociti mogu da prolaze i kroz najsitnije kapilare, čak i one koji su manjeg promera od njih samih.


Koje su normalne vrednosti hemoglobina u krvi?

hemoglobin nizak

Normalne vrednosti hemoglobina u krvi zavise od pola i starosti neke osobe.

Normalne vrednosti, ili referentne vrednosti, mogu donekle da se razlikuju u različitim sistemima merenja, kao i na osnovu onoga što su grupe lekara odredile za „normalnu vrednost“ kod svoje grupe pacijenata; međutim, referentni opsezi vrednosti se veoma malo razlikuju (približno za oko 0,5g/dl) kod skoro svake grupe.

Jedan od primera široko prihvaćenih opsega normalnih vrednosti hemoglobina u krvi (odnosno referentne vrednosti) izgleda ovako:

Starost Normalna vrednost Srednja vrednost
na rođenju 13,5 – 24,0g/dl 16,5g/dl
deca < 1 mesec 10,0 – 20,0g/dl 13,9g/dl
deca 1 – 2 meseca 10,0 – 18,0g/dl 11,2g/dl
deca 2 – 6 meseci 9,5 – 14,0g/dl 12,6g/dl
deca 6 meseci – 2 godine 10,5 – 13,5g/dl 12,0g/dl
deca 2 – 6 godina 11,5 – 13,5g/dl 12,5g/dl
deca 6 – 12 godina 11,5 – 15,5g/dl 13,5g/dl
žene 12 – 18 godina 12,0 – 16,0g/dl 14,0g/dl
žene > 18 godina 12,1 – 15,1g/dl 14,0g/dl
muškarci 12 – 18 godina 13,0 – 16,0g/dl 14,5g/dl
muškarci > 18 godina 13,6 – 17,7g/dl 15,5g/dl

Kako se meri nivo hemoglobina u krvi?

Hemoglobin se meri rutinski kao sastavni deo analize krvi koja se zove krvna slika. Kompletna krvna slika je jedan od najčešćih laboratorijskih pregleda krvi na koje lekari upućuju svoje pacijente.

Ovaj pregled obavljaju automatizovani aparati u kojima se uzorak krvi hemijski obrađuje da bi oslobodio hemoglobin iz crvenih krvnih zrnaca. Potom oslobođeni hemoglobin stvara hemijsku vezu sa cijanidom (cijanidi su soli cijanovodonične kiseline), pri čemu nastaje jedinjenje koje apsorbuje (upija) svetlost. Ono što se meri jeste količina apsorbovane svetlosti, a ova mera je direktno povezana sa količinom hemoglobina prisutnog u krvi.


Šta znači kada je nivo hemoglobina snižen?

Nizak hemoglobin u krvi znači da je kod neke osobe izmerena vrednost ispod najniže granične vrednosti, koja je normalna za njenu starost ili pol (normalne vrednosti su date u gornjoj tabeli). Na primer, muškarac star 19 godina ima nizak hemoglobina u krvi ako je kod njega, prilikom analize krvi, utvrđena vrednost ispod 13,6g/dl.

Postoji puno stvari koje utiču na manjak hemoglobina u krvi. Jedan od najčešćih je loša ishrana.

Nedostatak vitamina (pogotovo B6, B12, folne kiseline) i minerala direktno utiče na manjak hemoglobina. Trudnice često imaju problema sa manjkom hemoglobina, ukoliko se ne hrane adekvatnom ishranom, kroz koju bi trebalo da unose više folne kiseline, vitamina i minerala.

U slučaju manjka crvenih krvnih zrnaca, ili kada je hemoglobin previše nizak, lekari obično kažu da je u pianju anemija.

Postoji puno vrsta anemije, jedna od njih je manjak gvožđa (koji nastaje nedovoljnim unošenjem ovog minerala putem ishrane). Nedovoljna količina gvožđa u ishrani direktno utiče na proizvodnju hemoglobina, što uzrokuje manju proizvodnju molekula hemoglobina. Tako nastaje manjak hemoglobina u krvi.

anemija

Ukoliko zbog nekog zdravstvenog problema imate problema sa krvarenjem, moguće je da imate akutan odliv krvi, tj. manje crvenih krvnih zrnaca, što samim tim znači i nizak hemoglobin. Obilno krvarenje mogu izazvati hemoroidi ili situacije u kojima je pojava krvarenja normalna, kao što su menstruacija ili porođaj.

Bilo kakva vrsta hormonskog disbalansa može izazvati nizak hemoglobin. Ponekad, ako štitna žlezda ima problema sa funkcionisanjem, kao što je slučaj kod hipotiroidizma, metabolički procesi u organizmu se usporavaju, pa se pacijent oseća umorno i letargično. I ovo stanje izaziva manjak hemoglobina.

Osobe koje pate od problema sa slezinom ili su anemični možda imaju problema sa manjkom i uništavanjem crvenih krvnih zrnaca unutar organizma, što samim tim uzrokuje manjak hemoglobina.

Hronične bolesti, kao što su dugoročne infekcije bubrega, rak, reumatski artritis, Hronova bolest, neke infekcije creva i autoimune bolesti, kao što je sistemska eritemaroza lupusa i slične, takođe uzrokuju manjak hemoglobina.

Osim toga, postoje neki lekovi koji mogu imati štetan efekat na crvena krvna zrnca, kao što su zračenje, hemoterapija i slično.

Drugi termin koji se često koristi umesto niskog nivoa hemoglobina je anemija, a osoba se opisuje kao anemična. U neke od češćih uzroka anemije spadaju:

  • nedostatak hranljivih materija (gvožđa, folata ili vitamina B12) – perniciozna anemija
  • gastrointestinalno krvarenje (čirevi, rak debelog creva)
  • problemi sa bubrezima
  • gubitak krvi (trauma ili operacija)
  • problemi sa sintetisanjem crvenih krvnih zrnaca (poremećaji koštane srži, genetski poremećaji poput srpaste anemije)
  • supresivno delovanje hemoterapije i radioterapije na koštanu srž

Dakle kada je hemoglobin u krvi nizak to znači da imate anemiju!

U nastavku više o anemiji i načinima lečenja


Nizak heoglobin u trudnoći

u trudnoći

Nizak nivo hemoglobina u trudnoći je potpuno normalna stvar, koja se dešava kod 80% žena. Kako biste saznali šta uzrokuje manjak hemoglobina u krvi dok ste u drugom stanju, nastavite sa čitanjem.

Dok ste u drugom stanju, mnogi zdravstveni problemi stupaju na scenu i jedan od njih je nizak hemoglobin.

Velik broj žena ima nizak hemoglobin u trudnoći. To je čak, jedan od najčešćih problema, koji se gotovo univerzalno javlja među trudnicama. Kada zatrudnite, količina krvi koju vaše srce pumpa počinje da se uvećava, i to značajno. U isto vreme, nivo hemoglobina i broj crvenih krvnih zrnaca u telu se smanjuje. To za posledicu može imati anemiju.

Kako popraviti hemoglobin u trudnoći ?

Važno je da imate normalan nivo hemoglobina u krvi pre, tokom i nakon trudnoće. Žena koja je u drugom stanju treba da unosi 28-30 miligrama gvožđa putem ishrane i suplemenata. Da biste znali koliki vam je nivo hemoglobina, redovno ga proveravajte. Samo tako ćete znati da li treba dodatno da korigujete ishranu. Hemoglobin se proverava na isti način kao i gvožđe – vađenjem krvi. U slučaju anemije, lekar će vam prepisati tablete i suplemente gvožđa kako biste podigli na normalan nivo.

Nizak nivo hemoglobina u trudnoći može biti rizičan i za majku i za bebu. Zato je jako važno da se hranite namirnicama koje sadrže puno gvožđa, i idete na redovne preglede kako biste celu trudnoću podneli bez problema.


Nizak hemoglobin kod beba

Između 9. i 24. meseca, sva deca su u opasnosti da imaju anemiju, ali ove bebe imaju najveće šanse:

Prevremeno rođene bebe i deca koja imaju malo kilograma, uzrasta od 2 meseca i starije – novorođenčad koja dođu na svet u predviđeno vreme, imaju veće zalihe gvožđa, koje nastaju tokom poslednjih meseci u materici. Te zalihe im traju 4-6 meseci. Zalihe gvožđa kod prevremeno rođenih beba traju samo dva meseca.

Bebe koje piju kravlje mleko pre prvog rođendana često imaju manjak hemoglobina – kravlje mleko sadrži malo gvožđa, a utiče i na način na koji telo absorbuje gvožđe, te može zameniti neke druge namirnice koje dete unosi. Mleko može iritirati unutrašnje zidove creva bebe i izazvati krvarenje. To ćete primetiti sa pojavom krvi u stolici, a u kombinaciji sa manjim unosom ili upijanjem gvožđa, nastaje anemija.

Bebe koje piju majčino mleko i nakon 4. meseca ne unose namirnice obogaćene gvožđem – gvožđe iz majčinog mleka se tri puta bolje apsorbuje u organizmu, ali kada beba počne da jede čvrstu hranu, potrebno joj je dodatno gvožđe u obliku žitarica obogaćenih gvožđem i drugih namirnica koje sadrže ovaj mineral kako bi se povećao hemoglobin.


Nizak hemoglobin kod dece

hrkanje kod dece

Mala deca mogu imati nizak hemoglobin ako piju previše kravljeg mleka (više od 7 decilitara dnevno) i jedu manje namirnica koje sadrže gvožđe, kao što su crveno meso i zeleno lisnato povrće. Kravlje mleko nije dobar izvor gvožđa. Ono se čak, mnogo teže upija u organizmu zbog kravljeg mleka, što može doprineti anemičnosti.

Kod dece koja previše biraju hranu i izvoljevaju, te ne unose namirnice bogate gvožđem, takođe se može javiti nizak hemoglobin u krvi. Isto se dešava kod dece i tinejdžera koji su na vegetarijanskoj ishrani, pošto se gvožđe iz mesa mnogo bolje upija u organizmu nego gvožđe iz biljnih izvora.

Dešava se da dečaci tinejdžeri postanu anemični kada uđu u pubertet zbog naglog rasta, a devojčice imaju taj problem kada dobiju prvu menstruaciju, jer njihov organizam ne može da napravi dovoljne zalihe gvožđa. Mladi sportisti, koji često vežbaju, takođe mogu gubiti više gvožđa i tako rizikovati da postanu anemični.


Kako povećati hemoglobin u krvi ?

Oporavak i način na koji se može povećati hemoglobin najviše zavisi od faktora koji izaziva ovu bolest. Ali, ako želite povećati nivo hemoglobina u krvi, jedan od najboljih načina za to je unošenje što raznovrsnijih namirnica i puno zelenog lisnatog povrća.

Trudnice mogu da uzimaju suplemente, kao što su tablete kalcijuma i vitamina, kako bi se osigurale od nedostatka. Manjak vitamina i minerala u trudnoći ne utiče samo na njihovo zdravlje, već i na bebu.

Osobe koje imaju anemiju zbog manjka gvožđa mogu uzimati tablete gvožđa kako bi mogle povećati hemoglobin. Ali pre nego što počnete da uzimate suplemente, konsultujte se sa lekarom kako biste bili sigurni da nije u pitanju neka ozbiljnija bolest.

Kako popraviti hemoglobin ishranom ?

meso proteini hrana

Crveno meso i džigerica sadrže mnogo gvožđa i najbolje su namirnice za svakog ko želi da popravi hemoglobin.

Dakle, nizak hemoglobin nije opasan po život, ali ga treba shvatiti ozbiljno kako biste sprečili komplikacije u budućnosti. Važno je da čim primetite simptome niskog hemoglobina, počnete lečenje kako bi oporavak bio što brži i bez posledica.


Šta znači kada je nivo hemoglobina povišen?

Povišen hemoglobin u krvi znači da je kod neke osobe izmerena vrednost iznad najviše granične vrednosti, koja je normalna za njenu starost ili pol (normalne vrednosti su date u gornjoj tabeli). Na primer, muškarac star 19 godina ima povišen hemoglobin u krvi ako je kod njega, prilikom analize krvi, utvrđena vrednost iznad 17,7g/dl. U neke od uzroka povišenog nivoa hemoglobina u krvi spadaju:

  • život na velikoj nadmorskoj visini
  • bolest pluća (emfizem, HOBP/hronična opstruktivna bolest pluća)
  • rak
  • pušenje duvana
  • poremećaji koštane srži (policitemija vera)
  • predoziranje ili nepravilna upotreba leka epoetin alfa
  • krvni doping (povećavanje broja RBC upotrebom nekih lekova)

Šta je anemija i koji su njeni simptomi?

Anemija, ili malokrvnost, je termin kojim se označava niži od normalnog nivoa crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina u krvi. Termin potiče od grčkog termina a – haima (ahaima), što znači nedostatak krvi. U simptome anemije obično spadaju:

  • bledilo kože
  • malaksalost
  • kratak dah
  • nesvestica
  • palpitacije (ubrzano lupanje srca)
  • bol u grudima
  • sindrom nemirnih nogu

Osnovni uzroci koji dovode do anemije često imaju sopstvene simptome, koji su karakterističniji za određena oboljenja.


Šta je hemoglobin S kod bolest srpastih ćelija?

Bolesti srpastih ćelija su genetske promene koje dovode do toga da su neki molekuli hemoglobina defektni. To je grupa bolesti krvi koje su nasledne i doživotne, a pogađaju crvena krvna zrnca, tačnije, njihov glavni deo – hemoglobin. Normalna crvena krvna zrnca sadrže hemoglobin A (HbA) dok je u abnormalnim crvenim zrncima prisutna abnormalna forma hemoglobina – hemoglobin S (HbS) i hemoglobin C (HbC).

Postoji nekoliko bolesti srpastih ćelija:

  • srpasta anemija
  • bolest hemoglobina C
  • beta-plus talasemija
  • beta-nulta talasemija

Najpoznatija od ovih bolesti je srpasta anemija. Kada crvena krvna zrnca sadrže hemoglobin S i izložena su niskom nivou kiseonika, ona mogu da dobiju oblik polumeseca ili „srpast oblik“, pa ne mogu lako da se kreću kroz kapilarni krvne sudove sa malim promerom, lišavajući tako tkiva razmene kiseonika i ugljen dioksida. U ekstremnim slučajevima, može da dođe do odumiranja tkiva.

Srpaste ćelije mogu da dovedu do anemičnih stanja, jer njihov životni ciklus traje od 10 do 20 dana, dok normalna crvena krvna zrnca žive oko 120 dana; zbog takvog stanja koštana srž može da zaostane u sintetisanju novih crvenih krvnih zrnaca.

Štaviše, mrtve ili umiruće srpaste ćelije mogu da začepe slezinu, pošto ovaj organ pokušava da ukloni krhotine srpastih ćelija iz krvi.

U najčešće simptome srpaste anemije spadaju ovi nabrojani, kao i simptomi anemije:

  • bol u kostima
  • kratak dah
  • bol u trbuhu
  • zakasneli pubertet i zastoj u razvoju
  • čirevi
  • žutica
  • bolna i produžena erekcija (kod oko 10 – 40% muškaraca)
  • slepilo
  • moždani udar

Kod nekih osoba dolazi do tako teških oštećenja slezine da ona mora da se ukloni hirurškim putem. Hirurško uklanjanje slezine čini osobu podložnijom nekim bolestima, pre svega, penumokoknoj pneumoniji (zapaljenje pluća izazvano pneumokokom).

Bolesti srpastih ćelija su u potpunosti izražene kod osoba koje su nasledile defektni gen za hemoglobin od oba roditelja. Kod osoba koje su nasledile samo jedan defektan gen, javljaju se blaži simptomi ili u potpunosti izostaju, pa se smatra da kod takvih osoba postoji pretnja od bolesti srpastih ćelija, ne i sama bolest.


Šta je talasemija?

Talasemija je genetska, nasledna krvna bolest koju izazivaju jedan ili više gena zaduženih za kontrolu proizvodnje alfa ili beta proteina, koji čine strukturu hemoglobina.

Postoje alfa i beta talasemija; ova dva osnovna oblika imaju brojne podvrste, ali se najčešće grupišu i jednu ili dve velike podvrste koje se zovu talasemija major i talasemija minor.

Osobe koje pate od alfa ili beta talasemije major, nasleđuju defektne gene od oba roditelja, dok osobe sa talasemijom minor nasleđuju defektne gene od samo jednog roditelja.

Većina osoba sa talasemijom minor ima mala crvena krvna zrnca, ali drugih simptoma gotovo da nemaju. Nažalost, osobe sa talasemijom major obično imaju teške simptome anemije tokom prve godine života, a mogu da se jave i abnormalnosti lica, zaostalost u razvoju, umor i kratak dah.

Lečenje talasemije major podrazumeva česte transfuzije krvi, a kod nekih osoba transplantaciju koštane srži.


Šta je A1c hemoglobin?

Hemoglobin A1c test, poznat i kao HbA1C test ili test glikoliziranog hemoglobina, određuje meru nivoa glukoze kod neke osobe (najčešće dijabetičara) tokom perioda od (obično) 3 meseca, tako što utvrđuje postotak hemoglobina A1c. Ovaj test je najvažniji za dijagnostikovanje i kontrolu svih tipova dijabetesa. Hemoglobin A1c, poznat je i kao glikolizirani hemoglobin; to je oblik hemoglobina koji nastaje usled izlaganja hemoglobina glukozi u krvotoku.

  • Hemoglobin A1c test zasniva se na činjenici da kada nivo šećera (glukoze) u krvi raste, više šećera se vezuje za hemoglobin, pa se stvara i više glikoliziranog hemoglobina.
  • Koncentracija hemoglobina A1c povezana je sa prosečnom količinom glukoze u krvi u periodu od oko 3 meseca. Normalne količine HBA1c su od 4 – 5,9%.
  • Hemoglobin A1c sa vrednošću od 6% odgovara prosečnom tromesečnom nivou glukoze u krvi od 135mg/dl.
  • Obično je preporučeni cilj za osobu sa dijabetesom 6,5% HbA1c (što predstavlja prosečnu vrednost glukoze u krvi od 152,5mg/dl).
  • Svakih 1% preko 6% hemoglobina A1c predstavlja porast glukoze u krvi od 35mg/dl.
  • U skladu sa tim, detektovanje koncentracije hemoglobina A1C od 8% jednako je nivou glukoze u krvi od 135 + 70, ili 205mg/dl prosečno, tokom 3 meseca.
  • Koncentracija hemoglobina A1c koja iznosi 8% ili više, znak je loše kontrole glukoze u krvi.

Povezano

loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*