Neutropenija (smanjen broj neutrofila) uzrok, lečenje, ishrana

neutropenija

DA LI JE VAŠA DIJAGNOZA NEUTROPENIJA ? u nastavku saznajte šta je neutropenija, kako se sprovodi lečenje i kakva Vam ishrana može pomoći…

Šta je neutropenija?

Terminom neutropenija se označava stanje koje karakteriše smanjeni broj neutrofila u krvi, odnosno vrste belih krvnih zrnaca zaduženih za zaštitu organizma od infekcija. Kada u organizmu nema dovoljno neutrofila, on ne može da se bori protiv bakterija. Osobe koje imaju neutropeniju, izložene su većem riziku od dobijanja brojnih vrsta infekcija.

neutropenija uzrok

Vrste neutropenije

Postoje 4 oblika neutropenije:

Kongenitalna neutropenija – Kongenitalna, odnosno urođena neutropenija je poremećaj krvi prisutan na rođenju. Teška kongenitalna neutropenija poznata je i kao Kostmanov sindrom. Ovaj poremećaj za posledicu ima veoma mali broj neutrofila, a u nekim slučajevima čak i njihovo potpuno odsustvo. Zbog ovakvog stanja novorođenčad i bebe su izloženi riziku od dobijanja teških infekcija.

Ciklična neutropenija – Ciklična neutropenija je takođe prisutna na rođenju. Usled ciklične neutropenije dolazi do redovnog, periodičnog kolebanja u broju neutrofila, tokom ciklusa koji traje 21 dan. Broj neutrofila se kreće u opsegu od normalnih do niskih vrednosti. Neutropenični period može da traje nekoliko dana (obično 3 dana), dok se normalan broj neutrofila beleži svih ostalih dana. Uobičajena shema kolebanja je 3 : 21. Nakon toga ciklus se ponavlja.

Autoimuna neutropenija – Kod autoimune neutropenije organizam stvara antitela koja uništavaju neutrofile i dovode do neutropeničnog stanja. Autoimuna neutropenija se obično razvije u kasnije u toku života.

Idiopatska neutropenija – Idiopatska neutropenija može da nastane u bilo kom životnom dobu i pogađa svakog. Uzrok ovog stanja je nepoznat.


Šta je febrilna neutropenija ?

Febrilna neutropenija je posledica visoke temperature, uglavnom u kombinaciji sa drugim znacima infekcije. Kod pacijenta obolelog od neutropenije postoji jako mali broj neutrofil granulocita, vrste belih krvnih zrnaca u krvi. Ponekad možete čuti da lekari ovo stanje zovu neutopenska sepsa, mada je ovaj termin rezervisan za nešto bolesnije pacijente. U 50% slučajeva otkirva se infekcija, a bakteremija (prisustvo bakterija u krvi) postoji kod 20% osoba obolelih.

Febrilna neutropenija se može javiti kod bilo koje vrste neutropenije, ali je najčešće posledica komplikacije hemoterapije.

Najčešće se pacijenti sa febrilnom neutropenijom leče antibioticima, dok se broj neutrofila u krvi ne podigne (apsolutni broj neutrofila kreće se od 500 po kubnom mililitru) i dok se temperatura ne spusti.

Ukoliko se broj neutrofila ne poboljša, lečenje se mora nastaviti još dve nedelje ili duže. Ukoliko ne možete da skinete temperaturu, biće vam potrebni i antigljivični lekovi.


Šta je hronična neutropenija ?

Hronična neutropenija je retka bolest krvi, u kojoj je broj određene vrste belih krvnih zrnaca (neutrofila) izuzetno nizak. Neutrofili igraju esencijalnu ulogu u borbi protiv bakterijskih infekcija, tako što opkoljavaju i uništavaju neželjene bakterije (fagocitoze).

Simptomi koji se javljaju kada imate hroničnu neutropeniju su: povišena telesna temperatura koju nikako ne možete da skinete, čir u ustima, i/ili upala tkiva oko zuba (peridontitits).


Koji su simptomi neutropenije?

neutropenija simptomi

Simptomi neutropenije variraju od blagih do teških. Što je broj neutrofila manji, to su simptomi žešći.

Tipični simptomi su:

  • povišena telesna temperatura
  • upala pluća (pneumonija)
  • infekcija sinusa
  • otitis medija, odnosno upala srednjeg uha nastala usled infekcije
  • gingivitis, odnosno upala desni
  • omfalitis, upala pupka nastala usled infekcije
  • kožni apscesi, odnosno gnojni čirevi nastali usled bakterijske infekcije kože

Teška kongenitalna neutropenija može da ima ozbiljne simptome. Ti simptomi često podrazumevaju i bakterijsku infekciju. Infekcijom mogu da budu zahvaćeni koža, digestivni i respiratorni trakt.

Simptomi ciklične neutropenije javljaju se periodično u tronedeljnim ciklusima. Kada broj neutrofila opadne, može da nastupi infekcija.

Simptomi autoimune i idiopatske neutropenije podrazumevaju infekcije. Ove infekcije obično nisu tako teške, kao što je to slučaj sa onima kod kongenitalnih oblika neutropenije.


Uzrok

leukopenija lecenje

Šta izaziva neutropeniju?

Neutropeniju mogu da pokrenu sledeći uzroci:

  • hemoterapija
  • radioterapija
  • korišćenje nekih lekova

U druge uzroke spadaju:

  • Švahman-Dajmondov sindrom, nasledno oboljenje koje zahvata brojne organe, a često ga karakterišu otkazivanje funkcije koštane srži i pankreasa
  • bolest skladištenja glikogena tipa 1b, redak nasledni poremećaj koji utiče na nivo šećera u krvi
  • leukemija
  • virusne bolesti
  • teška aplastična anemija, bolest kod koje je koštana srž slabo razvijena, pa usled toga u cirkulaciji postoji nedostatak svih oblika ćelija krvi
  • Fankonijeva anemija, redak genetski poremećaj do koga dolazi usled nakupljanja proteina zaduženih za popravku DNK, a koji za posledicu ima aplastičnu anemiju
  • oboljenja koja utiču na koštanu srž

Prema Američkoj nacionalnoj medicinskoj biblioteci, većina pacijenata sa teškom kongenitalnom neutropenijom nema porodičnu istoriju ovog oboljenja što znači da nije nasledna.


Neutropenija kod beba

kandida kod dece

Kod beba, febrilna neutropenija je najčešće izazvana infekcijom. Jaka infekcija može brzo „potroširti“ sve neutrofile u krvi, a u nekim slučajevima, i sprečiti koštanu srž da proizvodi neutrofile.

Ponekad će malo dete koje nije bolesno, imati nizak nivo neutrofila. Neka oboljenja koja je mogla imati majka dok je bila u drugom stanju, kao što je na primer preklampsja, mogu izazvati neutropeniju kod beba.

U retkim slučajevima, majke imau antitela koja deluju protiv bebinih neutrofila. Ova antitela prolaze kroz placentu i razgrađuju bebine ćelije koje smataju opasnima (aloimuna neutropenija). U drugim retkim slučajevima, neutropenija kod beba je uzrokovana problemima koji su povezani sa poremećajima koštane srži.Problem sa koštanom srži bebe može izazvati manju proizvodnju belih krvnih zranca.


Koji su faktori rizika?

anemija

Rizik od pojave neutropenije se povećava usled nekih oboljenja, kao što su:

  • kancer
  • leukemija
  • oslabljeni imuni sistem

Hemoterapija i radioterapija, takođe povećavaju rizik za nastanak neutropenije.

Idiopatska neutropenija pogađa pacijente svih uzrasta, ali osobe koje imaju 70 i više godina izložene su većem riziku. Što se tiče pola, muškarci i žene su podjednako izloženi riziku.


Dijagnostikovanje neutropenije

Za dijagnostikovanje neutropenije, lekar može da koristi sledeće dijagnostičke metode:

  • kompletna krvna slika (KKS) radi utvrđivanja broja neutrofila
  • kompletna krvna slika koja se radi 3 puta nedeljno u periodu od 6 nedelja, koja lekaru omogućava da prati promene u broju neutrofila
  • analiza krvi na prisustvo antitela, radi utvrđivanja prisustva autoimune neutropenije
  • aspiracija (punkcija) koštane srži, uzimanje uzorka tečnog dela (aspirat), radi pregleda ćelija koštane srži
  • biopsija koštane srži, prilikom koje se uzima bioptat, odnosno uzorak koštanog dela, radi pregleda
  • citogenetsko i molekularno testiranje, radi ispitivanja ćelijske strukture

Lečenje neutropenije

gljivice u stolici test

U najvećem broju slučajeva neutropenija može da se leči pomoću faktora stimulacije granulocitnih kolonija (G-CFS), odnosno citokinom. Ovo je sintetička kopija hormona koji stimuliše rast neutrofila u koštanoj srži. Citokini koji stimulišu rast ćelija ponekad se nazivaju i „faktorima rasta“. Faktor stimulacije granulocita (G-CFS) može da poveća broj neutrofila. G-SCF se obično daje svakodnevno u obliku subkutane (potkožne) injekcije.

Lečenje ponekad podrazumeva i transplantaciju koštane srži. Ova procedura se primenjuje kada je prisutna leukemija ili G-SCF ne deluje.

U slučaju infekcija nastalih usled ovog poremećaja, koriste se i sledeće terapije:

  • antibiotici
  • antiinflamatorni lekovi
  • kortikosteroidi
  • citokini
  • glukokortikoidi
  • imunoglobulini
  • imunosupresivni lekovi
  • transfuzija belih krvnih zrnaca (leukocita)
  • vitamini

Prognoze

Neutropenija može da traje mesecima ili godinama. Kada traje manje od tri meseca, naziva se akutnom neutropenijom. Kada traje duže, naziva se hronično neutropenijom.

Snižen broj neutrofila može da dovede do opasnih infekcija. Neke od ovih infekcija mogu da budu po život opasne, ukoliko se ne leče.

Osobe sa teškom kongenitalnom neutropenijom imaju povećan rizik od oboljevanja od drugih bolesti. Prema Američkoj nacionalnoj medicinskoj biblioteci, oko 40% osoba koje pate od kongenitalne neutropenije imaju manju gustinu kostiju.

Usled toga su izloženi većem riziku od nastanka osteoporoze. Oko 20% pacijenata u adolescentnom uzrastu imaju leukemiji i bolesti krvi ili koštane srži.

Lečenje neutropenije pomaže da se vodi normalan život. Kontrola ove bolesti podrazumeva:

  • godišnje preglede koštane srži
  • kompletnu krvnu sliku (KKS) jednom mesečno
  • emocionalnu podršku
  • psihološku terapiju

Neutropenija i ishrana

Ako imate manji broj neutrofila (vrste belih krvnih zrnaca), trebalo bi da pređete na ishranu kod neutropenije, koja će vas zaštititi od bakterija i drugih štetnih organizama koji se nalaze u hrani i piću.

Ukoliko vam broj neutrofila padne, ostajete na neutopenskoj dijeti sve dok ne poboljšate stanje, kako biste smanjili izloženost bakterijama.

Ishrana osoba kod kojih se razvila neutropenija:

meso proteini hrana

Hrana koju treba da jedete

Namirnice koje smete da jedete kada ste na neutropenskoj ishrani su:

  • Mlečni proizvodi: pasterizovano mleko i mlečni proizvodi poput sira, jogurta, sladoleda i kisele pavlake.
  • Skrob: hleb, pasta, čips, tost hleb, palačinke, žitarice, slaktki krompir, pasulj, boranija, kukuruz, grašak i pomfrit.
  • Povrće: svo kuvano ili smrznuto povrće.
  • Voće: svo voće iz konzerve, smrznuto voće i voćni sokovi. Dozvoljeno je i sveže voće, dobro oprano i oljušteno, poput banana, narandži i grepfruta.
  • Proteini: jače pečeno meso i tvrdo kuvana jaja.
  • Pića: voda iz flaše, slavine ili destilovana. Pića iz konzerve ili flaše, uključujući sokove, instant ili kuvani čaj i kafa.

Šta treba da izbegavate

Postoje namirnice koje ne smete da jedete kada ste na neutrofenskoj ishrani, a tu spadaju:

  • Mlečni proizvodi: nepasterizovano mleko. Nepasterizovan jogurt, ili jogurt pravljen sa aktivnim kulturama. Meki sirevi (bri, feta, čedar), sirevi sa buđi (gorgonzola, plavi sir), stariji sirevi, sirevi sa sirovim povrćem i meksički sirevi kao što je keso.
  • Sirovi skrob: hleb sa sirovim orašastim plodovima, pasta koja nije dobro skuvana, sirov ovas i žitarice.
  • Povrće: sirovo povrće, salata, začini i lekovito bilje, i svež kiseli kupus.
  • Voće: neoprano sirovo voće, nepasterizovani voćni sokovi i suvo voće.
  • Proteini: sirovo ili nedovoljno pečeno meso, suhomesnato, suši, hladno meso i kuvana jaja sa tečnim žumancem.
  • Pića: hladni čaj, punč pravljen od sirovih jaja, sveža jabukovača, i domaća limunada.

Može li neutropenija da se spreči?

stomatolog

Ne postoji neka određena prevencija neutropenije. Međutim, preporučuju se sledeće mere kojima se smanjuje rizik od komplikacija:

  • održavanje dobre higijene usta, redovni stomatološki pregledi i upotreba antibakterijskih tečnosti za ispiranje usta
  • redovno vakcinisanje
  • javljanje lekaru u slučaju telesne temperature koja je viša od 38,5 stepeni Celzijusa
  • temeljito pranje ruku
  • zbrinjavanje rana i posekotina
  • upotreba antibiotika i antifungalnih lekova prema uputstvima lekara
  • obaveštavanje o tome kako da dođete do lekara i bolnice
  • razgovor sa lekarom pre putovanja u inostranstvo

Ove preventivne mere mogu da pomognu u sprečavanju komplikacija koje može izazvati neutropenija. Razgovarajte sa svojim lekarom ako imate neke nove simptome i uvek budite obavešteni o tome kako da dođete do lekara ili bolnice.

Povezano

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*