Lezije na mozgu – uzoci, simptomi, lečenje, prognoza

lezije mozga

SAZNAJTE ŠTA IZAZIVA LEZIJE NA MOZGU, koje su posledice i šta se može preduzeti…

Šta su lezije na mozgu?

“Lezija na mozgu” je termin koji se koristi za označavanje oštećenja ili uništavanja bilo kog dela mozga. Lezije na mozgu se mogu javiti zbog povrede ili bilo kog oboljenja koje izaziva upalu, nepravilnu funkciju ili uništavanje moždanih ćelija ili moždanog tkiva.

Lezije se mogu javiti samo na jednom delu mozga ili na više delova. U početku je oštećenje obično toliko malo da ne izaziva nikakve simptome, ali s vremenom napreduje toliko da izaziva očigledne mentalne i fizičke promene.

Lezije mozga se mogu javiti i na neuronima i na glijalnim ćelijama i tako indirektno uticati na neurone.

lezije na mozgu

Šta izaziva lezije mozga?

Povrede glave su najčešći uzrok akutnih povreda mozga. Krvarenje ili oticanje u lobanji direktno oštećuje moždane ćelije ili stvara pritisak u lobanji, koji loše utiče na mozak i ometa njegovo normalno funkcionisanje. Povrede mogu dovesti i do mikroskopskih oštećenja mozga.

U lezije spadaju i oštećenja sinapsi, veza između moždanih ćelija, što smanjuje njihovu sposobnost međusobne komunikacije. Smatra se da kontuzije dovode do postepenog uništavanja moždanih ćelija, što utiče na kognitivne funkcije i ponašanje.

mozak

Upale u moždanom tkivu mogu takođe uticati na funkciju mozga. One se često javljaju kao posledica infekcija, poput meningitisa i encefalitisa. Druge infekcije mogu izazvati posredne promene u moždanom tkivu. Neurocisticerkoza, na primer, je najčešći uzrok epilepsije u razvijenim državama. Ova infekcija se javlja zbog parazita koji izaziva stvaranje malih kalcifikata u mozgu, koji ometaju moždane funkcije. Infekcije takođe mogu dovesti i do stvaranje čireva unutar mozga, što dovodi do problematičnih simptoma.

Upalne i autoimune bolesti mogu uticati na funkciju mozga. Tu prednjače sarkoidoza, amiloidoza, upalne bolesti creva i reumatski artritis. Oštećenje mozga se može javiti zbog upale u krvnim sudovima u mozgu, što dovodi do šloga.

Neka obojenja utiču samo na određene ćelije u mozgu.

Simptomi multiple skleroze se javljaju zbog oštećenja glijalnih ćelija, koje proizvode mijelinski omotač koji se nalazi oko aksona. Bez tog omotača nema ni pravilne električne transmisije između nerava i tada se javljaju simptomi. Alchajmerova bolest i slične bolesti se javljaju kada neuroni odumiru pre vremena.

 

Šlog je stanje kod kog u određeni deo mozga privremeno ne stiže krv i taj deo mozga prestaje da funkcioniše. Postoji mnoštvo razloga za takav zastoj. U pitanju može biti postepeno sužavanje arterije u određenom delu mozga. Blokada se može javiti i zbog krvnog ugruška koji stiže u mozak i zatvara arteriju. Krvarenje se može javiti zbog crebralne aneurizme ili nekontrolisane hipertenzije.

Tumori, bilo primarni ili sekundarni, utiču na mozak na dva načina. Tumor uništava moždane ćelije, te tako dolazi i do prestanka njihove funkcije. Takođe, tumori mogu izazvati pritisak i otok koji utiču na funkciju moždanih ćelija. U tom pogledu su podjednako opasni i benigni i maligni tumori. Najčešći tumori mozga su meningiomi, adenomi i gliomi.

Adenomi hipofize su benigni tumori koji se nalaze u udubljenju, takozvanom turskom sedlu, gde se nalazi i hipofiza i odakle optički nervi kreću iz očiju do okcipitalnog nerva u zadnjem delu mozga. Ako je tumor velik, pritiska očne nerve i izaziva probleme sa vidom.

tumor na mozgu

Cerebralna paraliza je oboljenje koje se javlja kod beba, zbog dotoka nedovoljno kiseonika u mozak, što dovodi do problema sa razvojem mozga. Ovaj problem se može javiti i pre rođenja, dok je beba još u materici, ili se javlja zbog povrede ili bolesti tokom prvih nekoliko godina života. Obično je uzrok infekcija ili neko oboljenje, mada su česti i slučajevi idiopatske cerebralne paralize (tj. uzrok se ne može utvrditi).


Vrste lezija na mozgu

Postoji nekoliko vrsta lezija na mozgu. Mnoštvo različitih stvari može uticati na funkciju mozga. Vrsta lezije će zavisiti i od vrste povreda.

mozdane lezije

Starenje: neke lezije se javljaju kao posledica starenja, jer s godinama moždane ćelije prirodno odumiru. Kada odumre određeni broj ćelija, javlja se atrofija. Tada se javlja gubitak pamćenja, loše rasuđivanje i gubitak mentalne agilnosti.

Genetika: lezije se mogu javiti i kao posledica nekog genetskog oboljenja.

Vaskularni problemi: nakon šloga dolazi do odumiranja moždanih ćelija. Kod akutnog ishemijskog moždanog udara, moždane ćelije odumiru i određeni delovi tela gube svoju funkciju.

Krvarenja: šlog može biti hemoragijski, kada dođe do krvarenja u određenim delovima mozga, što uništava određene moždane ćelije. Povišen pritisak, arteriovenske (AV) malformacije i aneurizme u mozgu su najčešći uzroci krvarenja u mozgu.

Povrede: krvarenje u mozgu se može javiti kao posledica udarca u glavu ili slične povrede. Krvarenje se javlja u samom tkivu ili u prostoru oko mozga. Epiduralni i subduralni hematom su izrazi koji opisuju trombove koji se formiraju u prostoru između meninga, ovojnica mozga i kičmene moždine. Kako se tromb širi, povećava se pritisak na mozak.

Infekcije u upale: infektivni agensi mogu izazvati oboljenja poput meningitisa, abscesa u mozgu i encefalitisa.

Tumori: tumori su vrste lezija na mozgu i mogu biti benigni (menigiomi su najčešći) ili maligni. Tumori na mozgu mogu biti i metastaze, odnosno skupovi ćelija tumora koji se primarno javio na drugim organima. Simptomi će se razlikovati u zavisnosti od veličine i lokacije tumora.

Imunološki problemi: autoimuna oboljenja (npr. multipla skleroza) mogu takođe izazvati lezije na mozgu.

Plak: neki naučnici smatraju da postojanje abnormalnih depozita materijala od kojih se sastoji plak mogu izazvati vrstu oboljenja koje izaziva odumiranje ćelija u mozgu.

Multiple lezije: vrsta lezija će zavisiti od uzroka i simptoma, kao i od lokacije i toga koliko i kakvo oštećenje mozga izaziva. Neke lezije mozga su rezultat kombinacije više uzroka. Najbolji primer je Alchajmerova bolest, koja se smatra posledicom stvaranja plaka, odumiranja moždanih ćelija i genetike. Naučnici intenzivno istražuju ovakva oboljenja i pokušavaju da razumeju ovakve lezije na mozgu.


Simptomi lezija na mozgu

lezije

Simptomi lezija mozga će zavisiti od toga koji deo mozga je pogođen. Kod nekih oboljenja se javlja oštećenje velikih delova mozga, a simptomi su blagi. Sa druge strane, ponekad se javlja oštećenje sasvim malih delova tkiva, a simptomi su katastrofalni.

Prvobitni znaci i simptomi lezija na mozgu su obično nespecifični i uključuju:

  • glavobolja
  • mučnina
  • povišenu temperaturu (ako je prisutna neka infekcija)
  • bol i ukočenost u vratu (kod meningitisa)
  • problemi sa vidom (ako se oštećenje javlja na putanji između optičkog i okcipitalnog nerva)
  • problemi sa govorom i razumevanjem onog što se čuje (ako se javi problem u tzv. Broka regiji)
  • problemi sa izgovorom (zbog slabosti mišića koji kontrolišu usta)
  • slabost i paraliza u jednoj strani tela
  • napadi
  • gubitak pamćenja i zbunjenost
  • promene u ponašanju, slaba koncetracija, agresivnost i gubitak kontrole nad ponašanjem
  • jake glavobolje

Ako se ovi simptomi jave iznenada, najbolje je da odmah otići u hitnu pomoć, gde će lekari uraditi magnetnu rezonancu ili skener i videti o čemu je reč.


Kako se leče moždane lezije?

Lečenje lezija mozga zavisi od specifične dijagnoze.

Može li se sprečiti nastanak lezija na mozgu?

Mnoge lezije je nemoguće predvideti i sprečiti. Međutim, u pojedinim slučajevima je moguće smanjiti šansu od pojave lezija. Da bi se sprečio šlog, potrebno je poštovati iste preporuke kao i za prevenciju infarkta:

  • ostavite pušenje ako ste pušač
  • kontrolišite visok pritisak, holesterol i dijabetes
  • kada se bavite rizičnim aktivnostima (vožnja bicikla, motora, skejta, rolera), nosite zaštitnu kacigu
  • izbegavajte zračenje i environmetalne toksine kako biste sprečili razvoj tumora na mozgu

Prognoza i posledice kod lezija na mozgu

Prognoza i posledice će zavisiti od uzroka lezija i vrste lezija. U mnogim slučajevima je prognoza loša, jer je oštećenje tkiva trajno. Međutim, simptomi se mogu ublažiti rehabilitacijom i lekovima.

Ako je oštećen samo mali deo tkiva i/ili je intervencija lekara bila pravovremena, prognoza je bolja – npr. hirurško uklanjanje benignih tumora, rani tretman antibioticima kod meningitisa i slično.

Nažalost, neke lezije na mozgu su progresivne i imaju lošu prognozu (najbolji primer je Alchajmerova bolest).

Povezano

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*