KUŠINGOV SINDROM karakterišu gojenje u licu i gornjem delu tela, povišen pritisak, strije na stomaku, slabost, osteoporoza i prekomerna maljavost na licu kod žena.Svako oboljenje koje izaziva prekomerno lučenje kortizola iz nadbubrežnih žlezda može rezultirati Kušingovim sindromom.
Kušingov sindrom ima mnoštvo mogućih uzroka, uključujući tumore na adrenalnoj žlezdi, lučenje adrenokortikotropnog hormona (kortikotropina) iz tumora na drugim organima i prekomerno lučenje tog hormona iz hipofize. Kortikotropin je hormon hipofize (koja se nalazi u mozgu) i njegova funkcija je stimulacija nadbubrežnih žlezda kako bi one lučile kortizol, posebno kada je telo pod stresom.
U nastavku saznajte šta je Kušingov sindrom, šta je Kušingova bolest, koji su njihovi simptomi, kako se postavlja dijagnoza i sprovodi lečenje…
Šta je Kušingova (Cushingova) bolest?
Kortizol je hormon koji je direktno povezan sa odgovorom organizma na stres. Kod zdravih osoba, hipofiza luči kortikotropin, hormon koji stimuliše lučenje kortizola. Kada se nađemo u stresnoj situaciji, naše adrenalne žlezde luče više kortizola. Ponekad telo ne može da reguliše normalno lučenje ovog hormona i tada se luči previše kortizola. Kušingov sindrom i Kušingova bolest su stanja koja se javljaju kada nadbubrežne žlezde luče previše kortizola.
Razlika između Kušingovog sindroma i Kušingove bolesti
Kušingova bolest i Kušingov sindrom nisu ista stvar, ali se često pogrešno smatraju istom stvari. Kušingov sindrom se javlja kada telo luči previše kortizola. Mada se to može desiti zbog mnogo razloga, najčešći je upotreba kortikosteroida.
Šta je onda Kušingova bolest? Kušingova bolest je medicinski uzrok Kušingovog sindroma. Kušingova bolest se javlja kada tumor na hipofizi dovede do prekomernog lučenja kortikotropina, hormona koji je odgovoran za lučenje kortizola. Previše kortikotropina dovodi do prekomernog lučenja kortizola.
Kušingova bolest se može javiti i zbog prekomernog rasta hipofize. Prekomerni rast (ili hiperplazija) takođe izaziva oslobađanje previše kortikotropina, što opet dovodi do prekomernog lučenja kortizola.
I Kušingova bolest i Kušingov sindrom izazivaju manje-više iste simptome – strije na stomaku, naglo debljanje u predelu stomaka i pufnasto lice.
Koji su simptomi Kušingovog sindroma?
Kod većine ljudi koji imaju Kušingov sindrom javljaju se mnogi simptomi, možemo reći, širok spektar simptoma i oni ne moraju biti isti kod svakog. Mnogi simptomi su često nespecifični, odnosno javljaju se i zbog drugih oboljenja.
Fizički simptomi Kušingovog sindroma mogu biti:
- gojaznost oko struka, sa “tankim” rukama i nogama
- okruglo, crveno lice
- stvaranje masnih naslaga između ramena
- slabi mišići i kosti, što dovodi do osteoporoze, bolova u kostima i preloma
Promene na koži:
- akne i infekcije kože
- crvenkaste strije, koje su obično široke oko jednog centimetra i mogu se javiti na stomaku, zadnjici, butinama, rukama i grudima
- tanka, osetljiva koža na kojoj se lako javljaju modrice
Ostali simptomi se obično javljaju u specifičnim grupama ljudi. Na primer:
- deca sporije rastu od svojih vršnjaka
- kod žena se javlja pojačana maljavost na vratu, licu, grudima, stomaku i butinama, a menstruacije su neredovne ili često izostaju
- muškarci imaju slab libido, problem sa impotencijom i neplodnošću
Nešto ređi simptomi su:
- mentalne promene (depresija, anksioznost, česte promene raspoloženja, promene u crtama ličnosti)
- jak umor
- glavobolje
- jaka žeđ i češća potreba za mokrenjem
- povišen pritisak
- povišen šećer
- povišen holesterol i trigliceridi
Sve u svemu, najjači znaci Kušingovog sindroma su gojenje oko stomaka, slabost mišića najbližih grudnom kožu, upadljive strije, pojava modrica bez fizičkog udarca, osteoporoza i, kod dece, sporiji rast i gojaznost.
Kušingova bolest
Kušingova bolest je veoma retka pojava i pogađa svega 10-15 ljudi od milion ljudi. Češće se javlja kod žena i osoba starih između 20 i 50 godina.
Adenom je najčešći uzrok Kušingove bolesti. Adenom je tumor hipofize koji gotovo nikad nije maligne prirodne. Ove tumore je prilično teško dijagnostikovati jer su obično jako mali, tako da se dijagnoza Kušingove bolesti najčešće postavlja jako kasno. Pravovremen pregled kod endokrinologa je najbolji način da se postavi dijagnoza Kušingovog sindroma ili Kušingove bolesti.
Postavljanje dijagnoze Kušingove bolesti
Postavljanje dijagnoze Kušingove bolesti je obično teško jer se simptomi sporo razvijaju. Povišn nivo kortizola se često javlja u ciklusima, tako da se dešava da on uopšte nije povišen u vreme testiranja krvi.
Testiranje počinje sa testovima krvi kako bi se utvrdilo da li je nivo kortizola viši od normalnog. To ponekad zahteva i nekoliko testova. Ako pacijent ne uzima lekove koji utiču na kortizol, lekar će verovatno predložiti magnetnu rezonancu kako bi se utvrdilo da li je prisutan neki tumor.
Ako imate simptome povišenog kortizola, obratite se endokrinologu kako biste utvrdili da li zaista imate Kušingovu bolest.
Kušingova sindrom dijagnoza
Kušingov sindrom je obično teško dijagnostikovati, pogotovo endogeni Kušingov sindrom, jer mnoga druga oboljenja imaju istovetne znake i simptome. Postavljanje dijagnoze Kušingovog sindroma može biti dug i naporan proces. Obično je potrebno mnogo pregleda i analiza da bi se postavila tačna dijagnoza.
Lekar će vas pregledati kako bi utvrdio da li su prisutni znaci i simptomi. Ako je prisutno otečeno lice, masno tkivo između ramena i tanka koža i strije, verovatno će postumnjati na Kušingov sindrom.
To je još verovatnije ako duže vreme uzimate kortikosteroide. Ako nikada niste koristili takve lekove, potrebno je uraditi nekoliko testova kako bi se utvrdio uzrok.
Testovi krvi i mokraće: ovi testovi mere nivo hormona u mokraći i krvi i pokazuju da li telo luči previše kortizola. Za test mokraće je potrebno da se analizira mokraća izlučena u toku 24 sata. Mokraća i uzorak krvi se šalju u laboratoriju na analizu.
Lekar će vam možda predložiti i detaljnije testovi krvi i mokraće kako bi odredio da li je prisutan Kušingov sindrom i da identifikuje uzrok prekomernog lučenja kortizola. Ovi testovi obično mere nivo kortizola u krvi pre i nakon stimulacije ili supresije drugim hormonskim lekovima.
Test pljuvačke: nivo kortizola obično raste i opada tokom dana. Kod osoba sa Kušingovim sindromom, nivo kortizola obično značajno pada učeve. Analizom nivoa kortizola u malom uzorku pljuvačke uzetom uveče lekari mogu videti da li je nivo kortizola previsok.
Imidžing testovi: kompjuterizovana tomografija (skener) i magnetna rezonanca su testovi koji mogu detaljno snimiti hipofizu i nadbubrežne žlezde i identifikovati tumore i druge anomalije.
Uzorak iz petrozne šupljine: ovaj test pomaže u određivanju da li je uzrok endogenog Kušingovog sindroma problem sa hipofizom ili ne. Za ovaj test se uzima krv iz petroznog sinusa – vena koja drenira krv iz hipofize.Tanka cevčica se uvlači kroz butinu dok je pacijent pod anestezijom i vodi do petrozne šupljine. Nivo kortikotropina se meri u petroznoj šupljini i radi se test krvi koja se uzima iz ruke.Ako je kortikotropin povišen u uzorku, to znači da je problem hipofiza. Ako je nivo kortikotropina isti u oba uzorka, onda uzrok problema svakako nije hipofiza.
Ovi testovi pomažu da se dijagnostifikuje Kušingov sindrom i isključe druga oboljenja sa sličnim znacima i simptomima. Na primer, sindrom policističnih jajnika – hormonalni poremećaj koji se javlja kod žena – ima slične simptome kao i Kušingov sindrom (prekomerna maljavaost, neredovne menstruacije). Depresija, poremećaji u ishrani i alkoholizam takođe imaju neke simptome koji su slični kao i kod osoba koje imamju Kušingov sindrom.
Lečenje Kušingovog sindroma i Kušingove bolesti
Kako se leči Kušingova bolest?
Jedini efikasan tretman za Kušingovu bolest je uklanjanje tumora kako bi se smanjilo lučenje kortikotropina, ili uklanjanje nadbubrežnih žlezda. Za ublažavanje nekih simptoma postoje i drugi, komplementarni tretmani. Na primer, dijabetes, depresija i povišen pritisak se leče zasebno. Lekari ponekad preporučuju i suplemente kalcijuma i vitamina D, kao i druge lekove za sprečavanje i ublažavanje osteoporoze.
Uklanjanje tumora na hipofizi
Uklanjanje tumora na hipofizi je najbolji način da se Kušingova bolest trajno izleči. To se preporučuje kada se tumor nije proširio van štitne žlezde i osobama koje su u stanju da podnesu anesteziju. Operacija se obično radi kroz nos ili gornju usnu i sinuse i tako se tumor izlače. Taj zahvat se zove transsfenoidalna operacija (kroz nos) i radi se da se ne bi radila klasična operacija. Ovakav zahvat je mnogo manje traumatičan za pacijenta i oporavak je znatno brži.
Uklanjanje tumora ostavlja hipofizu netaknutom i ona nastavlja da funkcioniše normalno. Operacija je uspešna u 70-90 posto slučajeva. Uspeh operacije zavisi i od iskustva hirurga koji radi operaciju. Kod oko 15 posto pacijenata se tumor kasnije vraća, obično zato što nisu uklonjene sve ćelije.
Radiooperacija
Druge opcije uključuju terapiju zračenjem ili targetovano zračenje kada je tumor vidljiv na magnetnoj rezonanci. Ovo se ponekad koristi kao jedini tretman, ali se može raditi i ako operacija nije bila potpuno uspešna. Ponekad je potrebno i nekoliko godina da bi efekat bio vidljiv. U međuvremenu se daju lekovi koji smanjuju aktivnost adrenalne žlezde. Jedna od najtežih nuspojava terapije zračenjem je to što ono može uništiti i zdrave ćelije hipofize zadužene za lučenje drugih hormona. Zato gotovo polovina pacijenata mora da uzima zamenske hormone.
Uklanjanje adrenalnih žlezda
Hirurško uklanjanje adrenalnih žlezda sprečava dalje lučenje kortizola. Pošto su ovi hormoni od vitalne važnosti, pacijenti do kraja života moraju da uzimaju veštački kortizol i hormon fludrokortizon, koji kontroliše odnos soli i vode u organizmu. Iskusan endokrinolog će vam preporučiti najbolji tretman.
Lečenje medikamentima
Mada postoji dosta obećavajućih lekova koji su još uvek u fazi testiranja, dostupni lekovi za smanjivanje nivoa kortizola u telu nisu prikladni za dugoročan tretman. Oni se uglavnom daju uz terapiju zračenjem.
Prirodni načini za lečenje Kušingovog sindroma
Da vidimo koji su najbolji prirodni načini za lečenje Kušingovog sindroma.
Više spavajte
Vreme koje provedemo u spavanju je tesno povezano sa hormonalnom ravnotežom u našem telu. Nedovoljno sna često dodatno povećava nivo kortizola. Stres i pritisak se značajno povećavaju ako ne odspavamo između sedam i devet sati svake noći. Ako imate Kušingov sindrom, potrudite se da se svake noći dobro naspavate.
Redovno vežbajte
Fizička aktivnost je najbolji način da se oslobodite stresa i detoksikujete organizam, a istovremeno ćete skinuti suvišne masnoće i povećati mišićnu masu. Kušingov sindrom loše utiče i na jedno i na drugo, da ne zaboravimo. Ubrzan rad srca i bolja cirkulacija će vam ubrzati metabolizam i regulisati nivo hormona. Vežbanje tri do četiri puta nedeljno je odličan način da ublažite simptome ovog sindroma.
Koren čička
Koren čička je veoma efikasan i popularan biljni lek za Kušingov sindrom zbog svog uticaja na nivo hormona. Čaj od korena čička se veoma lako pravi i pomaže u regulaciji funkcije adrenalne žlezde. Na taj način se ublažavaju mnogi simptomi Kušingovog sindroma.
Čaj od maslačka
Antioksidansi u maslačku, uključujući i luteolin i cinarozid, su odlični za rad jetre, bubrega i nadbubrežnih žlezda, što znači da mogu smanjiti lučenje kortizola. Čaj od maslačka možete kupiti u svim prodavnicama zdrave hrane i lako ga je napraviti.
Žen šen
Žen šen je jedan od omiljenih adaptogenih biljaka, što znači da može “naučiti” organizam da bolje funkcioniše. Ova neobična biljka je odlična za ublažavanje stresa i “programiranju” organizma da bolje reaguje na stres. Žen šen možete kupiti u većini apoteka.
Reiši pečurke
Dokazano je da reiši pečurke mogu da kontrolišu nivo hormona stresa u telu, prvenstveno zbog visokog sadržaja antioksidanasa i zbog svojih adaptogenih svojstava pa se preporučuju osobama koje imaju Kusingov sindrom.
Masna riba
Masna riba (losos, tunjevina, skuša) je bogata omega-3 masnim kiselinama, koje su veoma važne za ublažavanje stresa i upale u čitavom telu. Ako ubacite više ovakve ribe u ishranu, značajno ćete smanjiti simptome koje izaziva Kušingov sindrom.