Kada je bol u oku alarmantan simptom

bolovi u oku

Ako osećate bol u oku ovde ćemo objaniti najčešće uzroke kako bi znali da li je u pitanju nešto alrmantno i da li bi trebalo odmah da se javite lekaru…

Bol u oku može da se pripiše različitim uzrocima. Oni obično mogu da se podele na oboljenja koja zahvataju rožnjaču, oboljenja koja zahvataju druge delove oka i oboljenja koja zahvataju druge delove organizma i izazivaju bol koji se oseća u regiji oka.

Najčešći uzroci bola u oku obično su lokalizovani oko određenih delova oka. Ti delovi su rožnjača (korneja), beonjača (sklera) i tanki sloj koji ih prekriva i koji se zove vežnjača (konjunktiva). Obojeni deo oka se zove dužica, ili šarenica (iris).

Mišići koji kontrolišu oko, nervi i očni kapci, takođe mogu da budu izvor bola.

bol u oku


1. Poremećaji rožnjače

Problem sa rožnjačom je najčešći uzrok za bol u oku. Rožnjača je površinski sloj oka. To je prozirni deo oka, oblika polulopte. Ova transparentna struktura ima debljinu od 0,5mm i prečnik od 11mm.

Brojni poremećaji koji utiču na rožnjaču, takođe utiču i na prostor ispunjen tečnošću koji se nalazi između dužice i unutrašnjeg dela rožnjače.

Rožnjača funkcioniše kao direktna barijera, koja sprečava prodor prljavštine, mikroorganizama i drugih štetnih stranih čestica koji mogu da oštete oko. Rožnjača, osim toga, filtrira i štetnu ultraljubičastu (UV) svetlost sunca.

roznjaca

U poremećaje rožnjače spadaju:

  • Herpes simpleks keratitis – infekcija oka koju izaziva herpes simpleks virus
  • Bulozna keratopatija – poremećaj oka koji karakteriše otok rožnjače sličan pliku; ovi plikovi mogu da puknu i izazovu jak bol, osećaj nelagode u oku i pogoršanje vida
  • Periferni ulcerozni keratitis – poremećaj oka koji izaziva upalu i ulceraciju rožnjače, a koji se obično javlja kod osoba koje pate od bolesti vezivnog tkiva, kao što je reumatoidni artritis
  • Ulkus (čir) rožnjače – infekcija oka koja izaziva formiranje otvorene rane na rožnjači, a obično je posledica nošenja kontaktnih sočiva, povrede, lekova i nedostatka nekih hranljivih materija; ovi čirevi izazivaju bol, crvenilo i suzenje oka

Kao i kod bilo kog drugog dela tela, manje rane i ogrebotine na rožnjači zaceljuju. Regija obično sama zaceljuje bez trajnog uticaja na vid.

Dublje povrede mogu da izazovu formiranje ožiljaka na rožnjači, usled kojih dolazi do zamagljenja vida. Osobe koje imaju duboku povredu ili bolest rožnjače mogu da osećaju sledeće:

  • bol u oku
  • osetljivost na svetlost
  • slabiji vid ili zamagljeni vid
  • crvenilo ili upalu oka
  • glavobolju
  • mučninu ili umor
  • izbočenost jednog oka
  • nemogućnost pokretanja oka u svim pravcima

Osobe koje pate od bolesti rožnjače ili njenog oštećenja, mogu da osećaju bol, suzenje i slabiju oštrinu vida.

Svako ko ima navedene neuobičajene simptome, trebalo bi odmah da se javi lekaru specijalisti za bolesti oka (oftamologu). Bolesti rožnjače ili drugi očni poremećaji mogu da se dijagnostikuju tek nakon detaljnog ispitivanja oka.

pregled oftamologa

Za pregled rožnjače i regije oka obično se koristi biomikroskop. Ovaj instrument omogućava lekaru da pregleda oko pod izuzetno velikim uvećanjem. U oko mogu da se ukapaju očne kapi koje se zovu fluorescein, a koje stvaraju privremenu mrlju na delovima rožnjače, što lekaru olakšava pregled.

Kako bi dobio uzorak, lekar može da sastruže površinu velikog čira u oku. Uzorak se zasejava na kulture (bakterije i gljivice) i koristi za utvrđivanje uzroka infekcije.

Pošto se uzrok utvrdi, lekar može da donese odluku o najboljem leku protiv infekcije. U uobičajene načine lečenja očiju spadaju:

  • antibiotske ili antifungalne kapi
  • analgetik u očnim kapima, oralni lekovi ili i jedno i drugo
  • uklanjanje stranih tela
  • presađivanje rožnjače

2. Abrazije i strana tela

strano telo u oku

Najčešća povreda oka je abrazija (ogrebotina) koju izaziva strano telo.

Abraziju mogu da izazovu:

  • čestice u vetru
  • rad sa alatima ili bilo koje druge vrste krhotina
  • nokti
  • kontaktna sočiva
  • aplikatori za šminku

Kada se strano telo ukloni, na rožnjači mogu da ostanu neznatne ogrebotine. Ćelije na površini oka se brzo obnavljaju, pa većina ogrebotina zaceljuje u roku od 1 – 3 dana.

Međutim, lekarskim pregledom može da se utvrdi da li na rožnjači postoje ogrebotine, a pravovremeno lečenje antibioticima može da spreči infekciju.

Analgetici u obliku kapi za oči se prepisuju rutinski.

Nakon povrede se preporučuje i kontrolni pregled kod oftamologa.


3. Glaukom

glaukom

Glaukom, ili povišeni očni pritisak, nastaje kada u oku dođe do neravnoteže između proizvodnje i oticanja tečnosti, usled čega se u oku javlja pritisak koji raste do nezdravog nivoa. Ovaj povišeni pritisak izaziva progresivno oštećenje optičkog (vidnog) nerva, što na kraju može da dovede do nepovratnog gubitka vida.

Kod pacijenata može da se javi crvenilo oka, osećaj nelagode, zamagljeni vid ili bol u oku i glavobolja, međutim, gubitak vida usled glaukoma nastaje sporo i može veoma dugo da bude prisutan i nedijagnostikovan. Gubitak vida je trajan, zato je rano otkrivanje od presudne važnosti.

Kada se dijagnostikuje, gubitak vida može da se spreči uz pravilno lečenje. Pacijent može da dobije kapi za oči koje sadrže beta blokatore ili druga jedinjenja koja smanjuju očni pritisak.

Vrsta lečenja zavisi od težine glaukoma. Operacija može da bude neophodna kada je očni pritisak ekstremno povišen i kada očne kapi nisu delotvorne. Lekar može da poveća oticanje tečnosti iz oka ili čak da napravi novi sistem za dreniranje.

Osobe izložene većem riziku od pojave glaukoma, trebalo bi jednom godišnje ili svake dve godine da se podvrgnu temeljitom očnom pregledu. Lekar će izmeriti očni pritisak ili će koristiti instrument koji se zove tonometar. Tonometrom se posmatraju i sve promene vidnog nerva koje mogu da ukazuju na oštećenje usled glaukoma.

Glaukom je drugi po učestalosti uzrok slepila u svetu, a osobe starije od 60 godina, u odnosu na druge, imaju 6 puta više šansi da obole od glaukoma.


4. Uveitis

Uveitisom se naziva upala lokalizovana bilo gde u pigmentnoj oblozi oka, odnosno srednjoj, ili sudovnoj, opni očne jabučice. Ovaj deo oka se zove uvea ili uvealni trakt, a sastoji iz tri dela:

  • prednji deo – dužica (iris)
  • srednji deo – cilijarno telo (corpus ciliare)
  • zadnji deo – sudovnjača (chorioidea)

Ova  regija postaje upaljena usled infekcije, povrede ili autoimunog poremećaja. U nekim slučajevima razlog upale može da bude nepoznat.

U simptome uveitisa spadaju:

  • bol u oku
  • crvenilo oka
  • gubitak vida ili zamagljeni vid

Uveitis može da se dijagnostikuje tokom fizikalnog pregleda pomoću biomikroskopa. Uveitis može da prouzrokuje trajno oštećenje oka, pa je zato ovaj poremećaj potrebno što pre lečiti.

Lečenje obično podrazumeva kortikosteroide, najčešće u obliku očnih kapi. Mogu da budu potrebni i lekovi za širenje zenica i drugi medikamenti.


5. Endoftalmitis

Endoftalmitis, ili upala očne jabučice, je infekcija koju izazivaju mikroorganizmi koji su prodrli u oko preko hirurškog reza ili povrede očne jabučice. U nekim slučajevima infekcija do oka dospeva kroz krvotok, mada je ovaj način inficiranja manje uobičajen.

Infekcija obično nastaje usled bakterija, mada uzrok mogu da budu i gljivice ili protozoe.

U simptome endoftalmitisa spadaju:

  • jak bol u oku
  • crvenilo beonjače
  • osetljivost na jaku svetlost
  • oslabljeni vid
  • oticanje očnih kapaka

Oboleli bi odmah trebalo da potraže lekarsku pomoć. Kod endoftalmitisa, čak i trenutni početak lečenja ponekad nije dovoljan da bi se sprečio gubitak vida. Nažalost, u nekim slučajevima, čak i odlaganje od samo nekoliko sati može da dovede do nepovratnog gubitka vida.

U metode lečenja spadaju antibiotici, kortikosteroidi i operacija. Tokom operacije lekari uklanjaju inficirano tkivo iz unutrašnjeg dela oka, čime može da se zaustavi infekcija.


Saveti za negu očiju

Redovno pranje ruku je veoma važno. Takođe, važno je da se ne dele šminka, rastvor za kontaktna sočiva, očne kapi, kao ni bilo šta drugo čime mogu da se prenose bacili.

Vodite računa kada obavljate jednostavne radnje, poput šminkanja ili stavljanja kontaktnih sočiva, pošto tako možete da sprečite bol u oku. Kontaktna sočiva su lak način za izazivanje abrazije rožnjače i infekcije kod osoba koje nisu pažljive.

Sočiva koja nisu pravilno očišćena i na kojima su ostale čestice, prilikom stavljanja mogu da ogrebu površinu oka. Takođe, sočiva koja se predugo nose, nepravilno odlažu tokom spavanja ili stavljaju kada su oči veoma suve, mogu da dovedu do abrazija.

Abrazije obično zacele bez komplikacija, ali neke prerastu u infekcije, poput konjunktivitisa (upale vežnjače), koje mogu da budu veoma zarazne.

Prilikom bavljenja aktivnostima u okruženju gde krhotine i prašina mogu lako da prodru u oči, trebalo bi da nosite zaštitne naočare.

Mada je rožnjača najčešće izložena, problemi sa drugim delovima oka mogu da izazovu bol u oku i ne smeju se ignorisati. U slučaju bilo kakvih promena ili problema sa očima, trebalo bi odmah da potražite lekarsku pomoć, bilo da su u pitanju bol, crvenilo ili gubitak vida.

Brojni problemi sa očima mogu da se isprave kada se rano uoče, ali neki mogu da dovedu do nepovratnog oštećenja ili čak slepila kada se ne leče na vreme.

Redovni pregledi očiju mogu da budu od koristi za rano otkrivanje bilo kakvih problema koji su prisutni, kao i za pravilnu dijagnozu i odgovarajuće lečenje.

Ako vam bol u oku ne prestane za kratko vreme najbolje je da zatražite pregled kod ofamologa jer je dobar vid veoma važan za srećan život pa se sa njim ne treba igrati.

loading...