Infektivna mononukleoza (bolest poljupca) 6 simptoma, lečenje, ishrana, posledice

INFEKTIVNA MONONUKLEOZA POZNATA I KAO BOLEST POLJUPCA se prenosi pljuvačkom.Bolest se ne dobija samo poljupcem, već i deljenjem čaša, pribora za jelo, cigareta…

Glavobolja, bol u grlu, otečeni krajnici, su česti simptomi mononukleoze kod odraslih i dece.Šta je uzrok, koji su prvi simptomi, kako se leči i da li ostavlja neke posledice, saznajte u nastavku…

infektivna mononukleoza

Šta je infektivna mononukleoza (bolest poljupca)?

Infektivna mononukleoza je česta infekcija koju izaziva Epštajn-Barov virus (EBV). Ova infektivna bolest je poznata i kao Fajferova bolest, žlezdana groznica, bolest poljupca ili jednostavno mononukleoza.

Najčešći simptomi infektivne mononukleoze su umor, grlobolja, povišena telesna temperatura i uvećani limfni čvorovi. Ne postoji neko posebno lečenje za mononukleozu, ali u mere nege spadaju mirovanje i unos velike količine tečnosti. Bolest može da prođe bez lečenja, ali simptomi mogu da traju nekoliko nedelja ili meseci.


Šta je Epštajn-Barov virus?

Epštajn-Barov virus

U najvećem broju slučajeva, čak u više od 90%, infektivnu mononukleozu izaziva Epštajn-Barov virus, koji pripada porodici herpes virusa. Ovaj virus su prvi put otkrili patolog ser Majkl Entoni Epštajn i virološkinja Ivon M. Bar, engleski profesori. Virus je nazvan mononukleotidnim zato što se povezuje sa porastom broja određene vrste belih krvnih zrnaca u krvotoku, koja se zovu limfociti. Još preciznije, EBV ima sklonost da napada B limfocite.

U preostalih 10% slučajeva uzročnik infektivne mononukleoze je humani citomegalovirus (CMV), još jedan pripadnik porodice herpes virusa.


Šta je uzrok mononukleoze?

mononukleoza kod odraslih

Procenjuje se da kod i do 95% odraslih osoba u SAD, starosti od 35 – 45 godina, u krvi postoji prisustvo antitela na Epštajn-Barov virus. Prisustvo antitela u krvi znači da je osoba bila inficirana u prošlosti.Epštajn-Barov virus  je najčešći uzročnik infektivne mononukleoze, mada postoje još neke bolesti koje imaju slične simptome.


Koji su faktori rizika za pojavu mononukleoze?

simptomi mononukleoze kod odraslih

Infekciju Epštajn-Barovim virusom može da dobije svako. Najčešće se javlja kod osoba starosti od 5 – 25 godina; međutim, 90 – 95% odraslih osoba pokazuju znakove ranije infekcije. Svake godine mononukleozom se zarazi od 1 – 3% studenata.

Prema podacima Zavoda za zaštitu zdravlja studenata Beograda, prošle godine je među beogradskim studentima, od svih zaraznih bolesti, mononukleoza bila najviše u porastu, pa je zato preporučen pojačani nadzor u studentskim restoranima.

Epštajn-Barov virus se prenosi kapljično, odnosno pljuvačkom (na primer, ljubljenjem), kao i putem krvi i polnog odnosa.


Kako se mononukleoza prenosi?

kako se prenosi mononukleoza

Mononukleoza se lako prenosi slučajnim kontaktom. Među tinejdžerima, ljubljenje je najčešći način prenošenja mononukleoze, jer se virus nalazi u pljuvački. Epštajn-Barov virus se prenosi i vazduhom, pa može da pređe na drugu osobu kapljično, odnosno ako zaražena osoba kija ili kašlje ovo je čest način za prenošenje mononukleoze kod odraslih.Infektivna mononukleoza se prenosi i deljenjem hrane ili pića sa inficiranom osobom.


Koji su simptomi mononukleoze?

iscrpljenost

Simptomi mononukleoze na početku bolesti razlikuju se od onih u kasnijem toku. Početni simptomi, koji se razvijaju u prva tri dana, mogu da uključuju drhtavicu, gubitak apetita i osećaj nedostatka energije i malaksalosti.

Nakon prva tri dana mogu da se jave intenzivniji simptomi, u koje spadaju težak umor, uvećani limfni čvorovi vrata, povišena telesna temperatura i jaka grlobolja. Simptomi koji se manifestuju u grlu mogu da budu tako teški da pacijenti moraju da traže medicinsku pomoć.

Koji su znakovi mononukleoze?

mononukleoza simptomi

U najčešće znakove mononukleoze spadaju:

  • uvećani, crveni krajnici
  • uvećani limfni čvorovi na vratu
  • povišena telesna temperatura, koja može da se kreće u opsegu od 39 – 40 stepeni Celzijusa

Oko 30% osoba inficiranih mononukleozom, na krajnicima ima beličastu prevlaku.

Oko 50% osoba sa mononukleozom ima uvećanu slezinu. Slezina je smeštena u gornjem levom delu trbuha. Može da dođe i do uvećanja jetre. Mali broj osoba sa mononukleozom, oko 5% obolelih, dobija i kožni osip sličan mrljama, koji se javlja po čitavom telu. Ovaj osip u velikoj meri podseća na onaj koji se javlja kod malih boginja (morbili).

Bolest poljupca simptomi (detaljno)

tesko gutanje knedla u grlu

Bol u grlu – ovo nije onaj „običan“ bol u grlu koji osećate kada imate prehladu. Bol izazvan mononukleozom je mnogo jači. Simptomi mononuleoze se razlikuju od obične prehlade, gutanje bilo čega je znatno otežano i gotovo nemoguće, uključujući i gutanje svoje pljuvačke. Faktor koji najviše razlikuje ovu vrstu bola u grlu od onog izazvanog prehladom, jeste taj što ostali simptomi gripa i prehlade ne postoje. Dakle, nema kijanja, kašljanja i curenja nosa.

RAK LIMFNIH zlezda

Uvećane limfne žlezde – i ovo je jedan od simptoma mnogih bolesti. Limfni čvorovi su ključna komponenta limfnog sistema koji je rasprostranjen celim telom i u kom se nalaze imune ćelije koje čine odbrambeni mehanizam organizma koji prvi reaguje kada bakterije napadaju. Kada se telo bori protiv infekcije, stvara se veći broj ovih imunitetskih ćelija, ili belih krvnih zrnaca, zbog čega limfne žlezde postaju uvećane. Limfni čvorovi se, osim u vratu, nalaze kod pazuha i prepona, i svi se mogu inficirati kada imate mononukleozu.

Povišena temperatura – ako imate višu telesnu temperaturu, veće su šanse da ste zapatili neku ozbiljniju infekciju. Iako puno oboljenja pored mononukleoze može izazvati porast telesne temperature, bilo koja groznica koja traje duže od 10 dana, treba da se shvati ozbiljno.

upala krajnika

Uvećani krajnici – karakteristični simptomi mononukleoze su uvećani krajnici. Otok može biti toliko velik da zbog njega teško dišete, i imate probleme sa gutanjem hrane i pića. Uveani krajnici mogu izazvati jake bolove, te se savetuje da što pre odete kod lekara.


sinusitis glavobolja

Redovna glavobolja – kao što vidite, osoba koja ima mononukleozu pate brojni simptomi koji su slični sa drugim bolestima, od prehlade do dehidracije. Glavobolja može biti i simptom alergije. Bez obzira na sve, glavobolja koja ne prolazi je sama po sebi znak da treba da zakažete pregled kod doktora.


Ubrzan puls – možda niste znali, da kada imate mononukleozu, srce vam kuca brže, kao kada vežbate. Ubrzan puls je odgovor organizma na opterećenje- u slučaju vežbanja, u pitanju je fizičko opterećenje, dok je u slučaju mononukleoze infekcija ta koja opterećuje organizam. Ubrzan rad srca prilikom mirovanja je simptom koji zahteva detaljniji pregled. Kada imate mononukleozu, srce ima 10 otkucaja više po minuti.


Kako se dijagnostikuje mononukleoza?

doktor dijagnoza

Radi dijagnostikovanja mononukleoze mogu da se obave brojna ispitivanja. U ranim stadijumima, lekar može da posumnja na mononukleozu na osnovu znakova i simptoma, koji se uočavaju kod pacijenta.

Lekar može da preporuči ispitivanja radi isključivanja drugih mogućih uzroka simptoma, kao što je na primer streptokokna infekcija grla.

U ranim stadijumima mononukleoze može da dođe do porasta broja belih krvnih zrnaca koja se zovu limfociti. Pored toga, prilikom mikroskopskog pregleda, limfociti mogu da imaju promenjen izgled.


Krvna slika

KREATININ u krvi referentne vrednosti

Krvna slika se radi kako bi se utvrdilo da li osoba kod koje su se pojavili simptomi ima mononukleozu. Testom se detektuju proteini u krvi koji se zovu heterofili. U pitanju su antitela koje proizvodi imuni sistem kao odgovor na Epsejn Bar virus, koji je najčešći uzrok mononukleoze.

Pored testa na heterofilna antitela krvna slika pokazuje i monospot kojim takođe može da se koristi za potvrđivanje dijagnoze mononukleoze. Ovi testovi mere nivo antitela u krvi. Antitela su obično uočljiva nakon 2 – 3 nedelje trajanja bolesti. Još jedan „izdajnički“ znak infektivne mononukleoze jesu i abnormalni rezultati ispitivanja funkcije jetre (panela jetre).


Koliko dugo je mononukleoza zarazna?

infektivna mononukleoza kod dece

Brojni ljudi dolaze u kontakt sa Epštajn-Barovim virusom, ali nikada ne razviju aktivnu infekciju. Umesto toga, kod takvih osoba se stvaraju antitela na ovaj virus, čime stiču imunitet.

mononukleoza prenosenje

Period inkubacije kod mononukleoze traje 4 – 6 nedelja, što znači da je potrebno toliko vremena dok osoba izložena virusu ne počne da ispoljava simptome.

U periodu aktivne infekcije, mononukleoza je zarazna nekoliko nedelja ili duže.


Mononukleoza kod dece

mononukleoza kod dece

Mononuleoza kod dece  često ne izaziva klasične simptome, ili su simptomi blagi, od njih se može pomisliti da pate od gripa ili prehlade.

Još uvek nije jasno kako se deca zaraze virusom mononukleoze. Jedna mogućnost je da roditelji, kao nosioci, prenose virus na decu kada se ponovo aktivira. Količina virusa koja se prenese sa roditelja koji je preležao mononukleozu na dete može biti manja, što znači da će i simptomi biti blaži kod deteta.

Ako se kod dece jave bleži simptomi mononukleoze, roditelji mogu pomisliti da je u pitanju prehlada ili grip, pogotovo ako su glavni simptomi temperatura i bol u grlu.

Kod starije dece od 14 i više godina su klasični simptomi mononukleoze najizraženiji. Najpre će se pojaviti oni najgori simptomi.

Simptomi infektivne mononukleoze kod starije dece traju od dve do četiri nedelje, mada se mogu zadržati i duže od toga. Temperatura, bol u grlu, i drugi česti simptomi mogu trajati nekoliko dana, nakon čega sledi postepeni oporavak.

Kod dece osećaj umora može ostati nedeljama ili mesecima nakon prolaska simptoma.

Zašto su simptomi toliko rasprostranjeni baš mađu tinejdžerima i mladima, i dalje nije otkriveno.

Ukoliko je ljubljenje zaista važan faktor u širenju mononukleoze, moguće je da veća razmena pljuvačke izaziva jače simptome.

Druga teorija je da mlađa deca postepeno grade imunitet i otpornost na virus ukoliko su mu izložena od malena, što se često dešava u zemljama u razvoju.

U razvijenim zemljama, manje su šanse da će deca i novorođenčad biti izložena Epstejn Bar virusu. Adolescent koji nikada ranije nije bio izložen virusu može biti podložniji ovoj bolesti, pošto imuni sistem neće moći da odbije napad na organizam


Kakav je uobičajeni tok bolesti i kako se leči mononukleoza?

Mononukleoza, kao i brojna druga virusna oboljenja, jednostavno mora da prođe svoj tok i najčešće prolazi bez lečenja.

Kod lečenja mononukleoze antivirusni lekovi nisu delotvorni. Postoje neki dokazi da ovi lekovi produžavaju trajanje infektivne mononukleoze.

Lečenje mononukleoze je svedeno na podršku i usredsređeno na ublažavanje simptoma. Bolovi, tištanja, povišena telesna temperatura i glavobolja, mogu da se leče acetominofenom (paracetamolom).

Dosta mirovanja, spavanja i tečnosti mogu da ublaže simptome. Grlobolja – jedan od najneprijatnijih simptoma mononukleoze –  obično se pojačava tokom prvih 5 – 7 dana infekcije. U narednih 7 – 10 dana grlobolja prolazi i nastupa olakšanje.


Da li mononukleoza ostavlja dugotrajne ili trajne posledice?

Kod nekih osoba posledice su samo malaksalost i iscrpljenost i traju mesecima nakon infekcije Epštajn-Barovim virusom.

Najbolje bi bilo da obolela osoba izbegava kontaktne sportove 6 – 8 nedelja nakon pojave simptoma, jer udarac u predelu trbuha može da dovede do oštećenja ili pucanja uvećane slezine.

EBV može da bude prisutan u pljuvački i do 18 meseci nakon infekcije. Za osobe kod koji su simptomi prisutni duže od 6 meseci, kaže se da pate od hronične aktivne EBV infekcije.

Ozbiljne posledice mononukleoze su retke, ali 0,5% pacijenata može se javiti pucanje slezine, koje može biti smrtonosno. U simptome pucanja slezine spadaju:

  • Bol u gornjem levom delu stomaka
  • Bol u levom ramenu, koji se pogoršava kada udišete vazduh
  • Bol u levoj strani grudnog koša
  • Iznenadni pad krvnog pritiska, što može izazvati nesvesticu, zbunjenost, vrtoglavicu i bledilo lica

Udarac u stomak blizu slezine, može izazvati pucanje slezine koja je natečena. Iz tog razloga, sportisti, pogotovo oni koji se bave kontaktnim sportom, treba da izbegavaju treninge 3-4 nedelje nakon dobijanja mononukleoze.

Posledice se retko vide na jetri, ako ih ima moguća je pojava žutice. Beonjače i koža pacijenta požute, a u većini slučajeva, upala jetre se sama rešava, kako se telo oporavlja od infekcije.


Koje su komplikacije mononukleoze?

doktor posledice

Česta komplikacija mononukleoze je blaga upala jetre (hepatitis). Hepatitis povezan sa mononukleozom obično nije ozbiljan i ne zahteva lečenje.

Teške komplikacije mononukleozom su retke i gotovo nikada nisu uzrok smrti kod zdravih osoba.

U retke i teške moguća komplikacije mononukleoze spadaju:

  • upala srčanog mišića (miokarditis)
  • upala srčane maramice (perikarditis)
  • upala mozga (encefalitis)
  • propadanje crvenih krvnih zrnaca, odnosno eritrocita (hemolitička anemija)

Osobe koje imaju oslabljen imuni sistem, uključujući i one sa AIDS-om i one koji uzimaju imunosupresive, najverovatnije će imati agresivni oblik mononukleoze. Epštajn Barov virus se povezuje sa kancerima, kao što su limfom i jedan oblik Hočkinove bolesti.


Mononukleoza i ishrana – namirnice koje doprinose oporavku

  • Da biste poboljšali ishranu i doprineli bržem oporavku od mononukleoze, neke namirnice bi trebalo da izbegavate, jer imaju moguća neželjena dejstva na organizam.
  • Premda se zdrava ishrana preporučuje tokom čitavog života, to je naročito važno kada dobijete oboljenje koje utiče na normalno funkcionisanje organizma.

Kada se inficirate Epštajn-Barovim virusom, prva stvar koju bi trebalo da promenite, ukoliko želite da izbegnete pogoršanje simptoma, jeste ishrana.

  • Jedite namirnice koje sadrže zdrave masti – Namirnice koje sadrže omega 3 masne kiseline trebalo bi da budu sastavni deo vaše ishrane, jer doprinose ublažavanju upale. Namirnice bogate omega 3 masnim kiselinama jačaju imuni sistem, čime može da se ubrza oporavak. U neke primere namirnica koje imaju visok sadržaj ovih zdravih masti spadaju avokado, orašasti plodovi, semenke i riba, na primer, divlji losos.
  • Pijte dosta tečnosti – Povišena telesna temperatura je jedan od prvih uočljivih simptoma mononukleoze. Međutim, povišena telesna temperatura može da dovede do dehidracije, usled čega i drugi simptomi mogu da se pojačaju. Vodite računa da pijete dovoljno vode da biste sprečili gubitak tečnosti iz organizma. Voda sa limunom može da ublaži upalu grla, koja često prati mononukleozu.
  • Jedite voće i povrće – Ishrana treba da sadrži što više voća i povrća.Voće i povrće imaju visok sadržaj antioksidanata, koji imunom sistemu pomažu u borbi protiv virusa i infekcija. Oni takođe pospešuju izbacivanje toksina iz organizma.
  • Ishrana treba da bude bogatija proteinima – Hrana bogata proteinima održava zdravlje ćelija i pospešuje oporavak organizma. Proteini, osim toga, jačaju i imuni sistem. U namirnice bogate proteinima spadaju organska piletina, riba, jaja, tempeh i tofu.

Međutim, trebalo bi pomenuti da višak proteina u ishrani može da dovede do drugih zdravstvenih problema, podjednako ozbiljnih kao i mononukleoza.

Koje namirnice bi trebalo da izbegavate kada imate mononukleozu?

secer

Da biste ishranu prilagodili tako da pospešuje oporavak od mononukleoze, postoje neke namirnice koje bi trebalo da izbegavate, jer mogu da imaju negativno dejstvo na organizam.

U neke od namirnica koje treba izbegavati u ishrani spadaju:

  • Prevelike količina šećera i ugljenih hidrata – Upala u organizmu se u osnovi „hrani“ obiljem šećera u ishrani. Izbacivanjem ili smanjenjem količine glukoze koju konzumirate, možete da obuzdate upalu. Rafinisane namirnice, kao što je beli hleb, trebalo bi da izbegavate, pošto se one u crevima takođe razlažu u šećer.
  • Kofein – Napici koji sadrže kofein mogu da pojačaju osećaj malaksalosti koji imate. Stimulansi, poput kofeina, mogu da poremete san i spreče organizam da se oporavi.
  • Alkohol – Epštajn-Barov virus direktno utiče na jetru. Imajte na umu da unos alkohola tokom infektivne mononukleoze može da dovede do oštećenja jetre, jer njegovo negativno dejstvo ometa najbitnije procese koji se odvijaju u jetri.

Brzi pogled na infektivnu mononukleozu

Ovo su najvažniji podaci o infektivnoj mononukleozi:

  • Infekcija Epštajn-Barovim virusom (EBV) je najčešći uzročnik infektivne mononukleoze.
  • Bolest se širi slučajnim kontaktom, najčešće preko pljuvačke. Period inkubacije kod mononukleoze traje od 4 – 6 nedelja.
  • Velika većina odraslih osoba ima antitela na EBV, što znači da su bili zaraženi ovim virusom i da su imuni na mononukleozu.
  • Malaksalost, jaka grlobolja, uvećani limfni čvorovi i povišena telesna temperatura su najčešći simptomi mononukleoze.
  • Posebne analize krvi se koriste za potvrđivanje dijagnoze mononukleoze.
  • Mononukleoza može da bude povezana sa uvećanjem slezine i upalom jetre (hepatitis).
  • Osoba sa aktivnom infektivnom mononukleozom trebalo bi da izbegava kontaktne sportove tokom bolesti, a isto tako i u periodu oporavka, jer postoji mogućnost da dođe do rupture uvećane slezine.
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*