Jedna tableta sadrži 10 mg domperidona, u obliku 12,72 mg domperidon-maleata.
Pomoćna supstanca: laktoza monohidrat (54,48 mg/tableta).
Za listu svih pomoćnih supstanci, videti odeljak 6.1.
3. FARMACEUTSKI OBLIK
Tablete.
Bele, okrugle, bikonveksne tablete, sa jedne strane označene sa “DM10”.
4. KLINIČKI PODACI
4.1. Terapijske indikacije
Odrasli
Ublažavanje simptoma mučnine i povraćanja, osećaja punoće u epigastrijumu, nelagode u gornjem abdomenu i
regurgitacije želudačnog sadržaja.
Adolescenti (stariji od 12 godina i telesne mase 35 kg ili više)
Ublažavanje simptoma mučnine i povraćanja.
4.2. Doziranje i način primene
Za oralnu upotrebu.
Preporučuje se uzimanje Gastroperidon tableta pre obroka. Ukoliko se lek uzima posle obroka, resorpcija je
nešto odložena.
Inicijalna dužina trajanja lečenja je četiri nedelje. Posle četiri nedelje, pacijente treba pregledati i izvršiti procenu
o potrebi za nastavkom terapije.
Odrasli i adolescenti (stariji od 12 godina i telesne mase 35 kg ili više)
1 do 2 tablete od 10 mg, 3 do 4 puta dnevno. Maksimalna dnevna doza iznosi 80 mg.
Deca
0,25 – 0,5 mg/kg, 3 do 4 puta dnevno, sa maksimalnom dnevnom dozom od 2,4 mg/kg (ali ne prelaziti 80 mg na
dan). Tablete nisu pogodne za primenu kod dece telesne mase manje od 35 kg. (videti odeljak 4.4.).
4.3. Kontraindikacije
Gastroperidon je kontraindikovan u sledećim situacijama:
– poznata preosetljivost na aktivnu supstancu domperidon-maleat ili bilo koji od ekscipijenasa
– prolaktin-oslobañajući tumor hipofize (prolaktinom).
Gastroperidon tablete ne treba koristiti u situacijama u kojima pojačan motilitet želuca može biti štetan:
– gastro-intestinalna hemoragija, mehanička opstrukcija ili perforacija.
4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Oprez pri upotrebi leka
Tablete sadrža laktozu. Pacijenti sa retkim hereditarnim problemima intolerancije galaktoze, deficitom Lapp
laktaze ili malapsorpcijom glukoze-galaktoze ne treba da uzimaju ovaj lek.
Upotreba u toku dojenja
Procenjuje se da, pri primeni najviših preporučenih doza, ukupna količina domperidona koja se izlučuje u
majčino mleko iznosi manje od 7μg dnevno. Nije poznato da li bi ovo bilo štetno za novoroñenče.
Zbog toga se ovaj lek ne preporučuje dojiljama.
Upotreba kod dece
Neurološki neželjeni dogañaji su retki (videti odeljak “Neželjena dejstva”).
Kako u prvim mesecima života metaboličke funkcije i krvno-moždana barijera nisu potpuno razvijene, kod
mlañe dece je povećan rizik od javljanja neuroloških neželjenih dogañaja. Stoga se preporučuje da se doziranje
kod novoroñenčadi, beba i male dece tačno odredi i striktno primenjuje i prati.
Pri predoziranju, kod dece se mogu javiti ekstrapiramidalni simptomi, ali pri proceni treba i druge uzroke uzeti u
obzir.
Tablete nisu pogodne za primenu kod dece manje telesne mase od 35 kg.
Upotreba kod oštećenja jetre
Kako se domperidon u visokom stepenu metaboliše u jetri, lek ne treba primenjivati kod pacijena sa oštećenjem
jetre.
Bubrežna insuficijencija
Kod pacijenata sa teškom renalnom insuficijencijom (nivo kreatinina u serumu > 6 mg/100 ml, odnosno
> 0,6 mmol/l) poluvreme eliminacije domperidona je povećano sa 7,4 na 20,8 sati, dok su koncentracije leka u
plazmi niže nego kod zdravih dobrovoljaca.
Kako se veoma male količine leka izlučuju u nepromenjenom obliku putem bubrega, ne očekuje se da je
potrebno prilagoñavanje doze, u slučaju davanja samo jedne doze pacijentima sa renalnom insuficijencijom.
Meñutim, pri ponovljenom davanju, frekvenciju doziranja treba smanjiti na 1 do 2 puta dnevno, u zavisnosti od
težine oštećenja, a može da se javi i potreba za smanjenjem doze. Ovakve pacijente na produženoj terapiji treba
redovno kontrolisati.
Primena sa snažnim inhibitorima CYP3A4
Treba izbegavati istovremenu primenu leka sa oralnim preparatima ketokonazola, eritromicina i ostalih snažnih
inhibitora CYP3A4 koji produžavaju QTc interval (videti odeljak 4.5.).
4.5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija
Glavni metabolički put domperidona je preko CYP3A4. In vitro podaci pokazuju da istovremena upotreba
lekova koji značajno inhibišu ovaj enzim može dovesti do povećanja koncentracije domperidona u plazmi.
Odvojene in vivo farmakokinetičke/farmakodinamske studije interakcija sa oralnim ketokonazolom ili oralnim
eritromicinom, na zdravim dobrovoljcima, potvrdile su da ovi lekovi, u značajnoj meri, inhibišu CYP3A4
metabolizam prvog prolaza domperidona.
Pri istovremenom davanju oralnog domperidona u dozi od 10 mg, 4 puta dnevno, i 200 mg ketokonazola, 2 puta
dnevno, tokom perioda opservacije, zapaženo je srednje produženje QTc intervala od 9,8 msec, sa individualnim
variranjem u rasponu od 1,2 do 17,5 msec. Sa kombinacijom domperidona, 10 mg, 4 puta dnevno, i oralnog
eritromicina, 500 mg, 3 puta dnevno, u toku perioda opservacije, srednje produženje QTc intervala je je bilo
9,9 msec., sa individualnim variranjem u rasponu od 1,6 do 14,3 msec. U svakoj od ovih studija interakcije i
Cmax (maksimalna koncentracija) i AUC (površina ispod krive) domperidona u stanju ravnoteže bile su povećane
oko tri puta. U ovim studijama, domperidon u monoterapiji, dat oralno 4 puta dnevno u dozi od 10 mg, davao je
srednje produženje QTc intervala od 1,6 msec. (u studiji sa ketokonazolom), odnosno 2,5 msec. (u studiji sa
eritromicinom), dok je, tokom peroda opservacije, produženje QTc intervala sa ketokonazolom u monoterapiji
(200 mg, 2 puta dnevno) iznosilo 3,8 msec., a sa eritromicinom u monoterapiji (500 mg, 3 puta dnevno)
4,9 msec.
Treba imati u vidu ove interakcije kada se domperidon propisuje zajedno sa lekovima koji značajno inhibišu
CYP3A4, kao što su npr. ketokonazol, ritonavir ili eritromicin.
4.6. Primena u periodu trudnoće i dojenja
Postmarketinški podaci o primeni domperidona kod trudnica su ograničeni. Studije na pacovima su pokazale
reproduktivnu toksičnost pri visokim dozama, toksičnim za majku. Potencijalni rizik za humanu populaciju nije
poznat. Stoga, tablete domperidon 10 mg treba primenjivati u trudnoći samo u slučaju očekivanog terapijskog
benefita.
Lek se izlučuje u mleko pacova (uglavnom u obliku metabolita: maksimalne koncentracije od 40, odnosno
800 ng/ml, nakon oralne i i.v. primene doze od 2,5 mg/kg).
Koncentracije domperidona u mleku dojilja iznose 10 do 50% od odgovarajućih koncentracija u plazmi i
procenjuje se da ne prelaze 10 ng/ml. Ukupna količina domperidona izlučena u mleko dojilja trebalo bi da iznosi
manje od 7 μg dnevno i pri najvišem preporučenom režimu doziranja. Nije poznato da li je ovo štetno po
novoroñenče. Stoga se tablete domperidon 10 mg ne preporučuju dojiljama.
4.7. Uticaj na psihofizičke sposobnosti pri upravljanju motornim vozilima i rukovanju mašinama
Lek Gastroperidon nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja motornim vozilom ili rukovanja
mašinama.
4.8. Neželjena dejstva
Neželjena dejstva leka klasifikovana su, prema učestalosti, na sledeći način:
Veoma česta (>1/10)
Česta (>1/100, <1/10)
Povremena (>1/1000, <1/100)
Retka (>1/10000, <1/1000)
Veoma retka (<1/10000), uključujući izolovane slučajeve
Srčani poremećaji
Produženje QTc intervala (učestalost javljanja nije poznata)
Veoma retki: ventrikularne aritmije.
Poremećaji imunog sistema
Veoma retki: alergijske reakcije, uključujući anafilaksu, anafilaktički šok, anafilaktičke reakcije, urtikariju i
angioedem.
Endokrini poremećaji
Retki: povišen nivo prolaktina.
Poremećaji nervnog sistema
Veoma retki: ekstrapiramidalne neželjene reakcije.
Gastrointestinalni poremećaji
Retki: gastrointestinalni poremećaji koji uključuju, veoma retko, prolazne intestinalne grčeve;
Veoma retki: dijareja.
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Veoma retki: pruritus, raš.
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki
Retki: galaktoreja, ginekomastija i amenoreja.
Kako se hipofiza nalazi van krvno-moždane barijere, domperidon može izazvati povećanje nivoa prolaktina. U
retkim slučajevima, ova hiperprolaktinemija može rezultirati neuro-endokrinim reakcijama kao što su
galaktoreja, ginekomastija i amenoreja.
Ekstrapiramidalne neželjene reakcije su veoma retke kod novoroñenčadi i male dece, a izuzetno retke kod
odraslih. Ove neželjene reakcije u potpunosti spontano nestaju odmah po prekidu terapije.
4.9. Predoziranje
Simptomi
Simptomi predoziranja mogu obuhvatati pospanost, dezorijentisanost i ekstrapiramidalne reakcije, posebno kod
dece.
Lečenje
Ne postoji specifični antidot za domperidon ali, u slučaju predoziranja, ispiranje želuca i davanje aktivnog uglja
mogu biti od koristi. Preporučuje se stalni medicinski nadzor i davanje suportivne terapije. U kontroli
ekstrapiramidalnih reakcija mogu biti od pomoći antiholinergički lekovi i antiparkinsonici.
5. FARMAKOLOŠKI PODACI
5.1. Farmakodinamski podaci
Farmakoterapijska grupa: propulzivi
ATC kod: A03FA03
Domperidon je antagonist dopamina sa anti-emetičkim delovanjem. Domperidon ne prolazi lako krvno-moždanu
barijeru. Kod pacijenata koji uzimaju domperidon, posebno kod odraslih, ekstrapiramidalne reakcije su veoma
retke, ali domperidon stimuliše oslobañanje prolaktina iz hipofize. Njegovo anti-emetičko dejsvo može biti
posledica kombinacije perifernog (gastrokinetičkog) dejstva i antagonizma na dopaminskim receptorima u
hemoreceptorskoj trigger zoni, smeštenoj van krvno-moždane baijere u area postrema.
Studije na životinjama, kao i niske koncentracije detektovane u mozgu, ukazuju na predominantno dejstvo
domperidona na periferne dopaminske receptore.
Studije na humanoj populaciji su pokazale da oralno aplikovan domperidon povećava pritisak u nižim delovima
ezofagusa, poboljšava antroduodenalni motilitet i ubrzava pražnjenje želuca. Na gastričnu sekreciju nema
uticaja.
5.2. Farmakokinetički podaci
Resorpcija:
Oralno dat domperidon na prazan stomak se brzo resorbuje i postiže maksimalnu koncentraciju u plazmi posle
30 do 60 minuta. Niska apsolutna bioraspoloživost oralnog domperidona (oko 15%) je posledica ekstenzivnog
metabolizma prvog prolaza u zidu creva i jetri.
Iako se, kod normalnih osoba, bioraspoloživost domperidona povećava ukoliko se uzme posle obroka, pacijenti
sa gastointestinalnim problemima bi trebalo da uzimaju domperidon 15-30 minuta pre obroka. Smanjen gastrični
aciditet smanjuje resorpciju domepridona. U slučaju prethodne istovremene primene cimetidina i natrijumbikarbonata,
oralna bioraspoloživost se smanjuje. Vreme maksimalne resorpcije se nešto odlaže, a AUC je nešto
povećana kada se lek primeni oralno posle obroka.
Distribucija:
Oralno unet domperidon se ne akumuliše i ne indukuje sopstveni metabolizam; pri oralnom davanju doze od
30 mg dnevno u perodu od dve nedelje, maksimalna koncentracija u plazmi od 21 ng/ml, posle 90 minuta,
odgovara onoj od 18 ng/ml koja je izmerena nakon prve doze. Domperidon se vezuje za proteine plazme 91-
93%. Studije distribucije na životinjama, sa radiomarkiranim lekom, pokazale su široku distribuciju u tkiva, ali
nisku koncentraciju u mozgu. Kod pacova, male količine leka prolaze placentu.
Metabolizam:
Domperidon podleže brzom, ekstenzivnom hepatičkom metabolizmu reakcijama hidroksilacije i Ndezalkilovanja.
Metabolički eksperimenti sa dijagnostičkim inhibitorima in vitro pokazali su da je CYP3A4
najzastupljeniji oblik citohroma P-450 uključen u N-dezalkilovanje domperidona, dok su CYP3A4, CYP1A2 i
CYP2E1 uključeni u aromatičnu hidroksilaciju domperidona.
Eliminacija:
Izlučivanje putem urina i fecesa iznosi do 31% odnosno 66% oralno unete doze. Količina leka izlučena u
nepromenjenom obliku je mala (10% količine izlučene fecesom i oko 1% količine izlučene urinom). Poluvreme
eliminacije posle pojedinačne oralne doze, kod zdravih iznosi 7-9 sati, dok je kod pacijenata sa teškom renalnom
insuficijencijom produženo.
5.3. Pretklinički podaci o bezbednosti leka
Elektrofiziološka ispitivanja in vitro i in vivo ukazuju na postojanje umerenog ukupnog rizika da domperidon
izazove produženje QT intervala u humanoj populaciji. U eksperimentima in vitro na izolovanim ćelijama
markiranim sa hERG (human- Ether-a-go-go Related Gene) i na izolovanim miocitima zamorca, vrednosti IC50
inhibitornih struja kroz IKr jonske kanale bile su veće u rasponu od 5 do 30 puta, u poreñenju sa slobodnim
koncentracijama u plazmi u humanoj populaciji, pri maksimalnoj dnevnoj dozi od 20 mg, četiri puta dnevno.
Granice izloženosti pri kojima je dolazilo do produženja trajanja akcionog potencijala u eksperimentima in vitro
na izolovanom tkivu srca, prevazilazile su 17 puta slobodne koncentracije u plazmi u humanoj populaciji pri
maksimalnoj dnevnoj dozi od 20 mg, 4 puta dnevno. Istovremeno, koncentracije koje su prelazile granicu
bezbednosti u in vitro eksperimentima na pro-aritmijskim modelima (izolovano Langedorff-ovo tkivo srca ) i, u
in vivo modelima (pas, zamorac, zec senzibilisani za torsades de points) bile su više od 17 puta veće od
slobodnih koncentracija u plazmi u humanoj populaciji, pri maksimalnoj dnevnoj dozi od 20 mg, četiri puta
dnevno. U slučaju inhibisanja metabolizma putem CYP3A4, slobodne koncentracije domperidona u plazmi
mogu se povećati do 10 puta.
Kod pacova su registrovani teratogeni efekti pri primeni velikih doza, toksičnih za majku (doze više od 40 puta
veće od preporučene humane doze). Kod miševa i zečeva, teratogeni efekat nije zapažen.
6. FARMACEUSKI PODACI
6.1. Lista pomoćnih supstanci
laktoza monohidrat
kukuruzni skrob
povidon K 30 (E1201)
natrijum-laurilsulfat