Fibromialgija simptomi, dijagnoza, lečenje, ishrana

Fibromialgija ili fibromijalgija je često hronično oboljenje koje izaziva bol u telu i osećaj nemira.Karakteristični simptomi su bol i umor, koji mogu otežati izvođenje svih svakodnevnih aktivnosti.

Simptomi fibromialgije se mogu pomešati sa onima koji potiču od artritisa, ili upale zglobova. Ali, za razliku od artritisa, fibromialgija ne oštećuje zglobove i mišiće. Smatra se reumatskim poremećajem, tačnije, onim koji izaziva bol u mekom tkivu ili miofacijalni bol.

Prema nacionalnom institutu za artritis, mišićnoskeletne i kožne bolesti, oko 5 miliona odraslih osoba (preko 18 godina) samo u Sjedinjenim državama, imaju fibromialgiju, a od toga je 80-90% pacijenata ženskog pola.

U ovom tekstu saznaćete koji su:

  1. simptomi
  2. uzroci i faktori rizika
  3. postavljanju dijagnoze
  4. lečenju i šansama za oporavak

fibromialgija simptomi

Činjenice o fibromialgiji

Ovo su samo neki, osnovni podaci o fibromialgiji. U nastavku teksta pročitaćete detaljnije o ovom sindromu koji je poznat i kao fibromijalgija.

  • Fibromialgija uzrokuje bol širokog spektra, zamor i druge neprijatnosti.
  • Simptomi fibromijalgije podsećaju na one koji se javljaju kod pacijenata obolelih od artritisa, ali fibromialgija napada meko tkivo, a ne zglobove.
  • Još uvek se ne zna šta izaziva fibromialgiju, ali u faktore rizika spadaju povreda, reumatski artritis i genetski faktori.
  • Ne postoji lek za fibromialgiju, ali lekovi, vežbe, akupunktura i terapija mogu ublažiti simptome.

Šta je fibromialgija?

Fibromialgija je sindrom, odnosno skup više bolesti sa sličnim simptomima. Glavne karakteristike su bolovi (koje pacijenti često opisuju kao tinjajući bol po celom telu) umor i osetljive tačke po čitavom telu. Može da bude nezgodna za dijagnostikovanje, pošto njeni brojni simptomi liče na one koji se javljaju i kod drugih oboljenja. Isto tako i lečenje može da bude teško. Zbog toga je veoma važno da vas pregleda lekar koji ima iskustva u lečenju fibromialgije.

Simptomi

U simptome obično spada:

  • bol koja se širi celim telom
  • ukočenost i bol u vilici
  • bol i umor u mišićima lica i susednim vlaknastim tkivima
  • ukočenost u mišićima i zglobovima, koja se javlja ujutru
  • glavobolja
  • otežano spavanje, poremećen san
  • sindrom nadraženih creva
  • bolne menstruacije
  • golicanje i osećaj utrnulosti u šakama i stopalima
  • sindrom nemirnih nogu
  • osetljivost na hladnoću ili toplotu
  • teže pamćenje i koncentrisanje
  • zamor

I ovo su mogući simptomi fibromialgije:

  • problemi sa vidom
  • mučnina
  • problemi sa karlicom i urinarnim traktom
  • dobijanje na težini
  • vrtoglavica
  • simptomi koji podsećaju na prehladu ili grip
  • problemi sa kožom
  • problemi sa grudima
  • depresija i anksioznost
  • problemi sa disanjem

Simptomi se mogu javiti bilo kad tokom života, ali se najčešće pojavljuju oko 45. godine.

Uzroci i faktori rizika

Još uvek se ne zna zašto se javlja fibromialgija, ali postoje brojni faktori rizika. U njih spadaju:

  • stresni, traumatični fizički ili emotivni događaj, kao što je saobraćajna nesreća
  • česte povrede
  • reumatski artritis ili neka druga autoimuna bolest
  • problemi sa radom centralnog nervnog sistema
  • način na koji naši geni regulišu kako reagujemo na bolne stimulanse

Fibromialgija može biti nasledna bolest. Žene koje u porodici imaju bliskog rođaka sa fibromialgijom, imaju veće šanse da obole od fibromialgije.

Osobe koje imaju reumatski artritis, lupus ili artritis kične (ankilosing spondilitis), su pod većim rizikom da dobiju fibromialgiju, kao i pacijenti sa drugim reumatskim bolestima.

Fibromialgija dijagnoza

Potrebno je vreme kako bi se potvrdila dijagnoza fibromialgije, pošto simptomi podsećaju na druga reumatska oboljenja. Sve te bolesti se moraju prvo odbaciti, kako bi se konstatovala fibromialgija. Ne postoji laboratorijski test za ovo stanje, zbog čega se dijagnoza fibromialgije nekad utvrđuje prilično kasno.

Postoje tri kriterijuma, ustanovljena na američkom institutu za reumatologiju, koja pomažu lekarima da dijagnostikuju fibromialgiju:

  1. Bol i simptomi tokom prethodne nedelje, od 19 delova tela, plus, nivo zamora, nedovoljno sna ili kognitivni problemi.
  2. Simptomi koji ne posustaju već tri meseca.
  3. Ne postoje drugi zdravstveni problemi koji bi objasnili ove simptome.

Pregledi i ispitivanja za dijagnostikovanje fibromialgije

Premda se pregled osetljivih tačaka više ne koristi, lekar će uraditi detaljnu anamnezu, uključujući i upitnik o bolnim mestima.

Nažalost, ne postoji samo jedan pregled ili ispitivanje koje lekar može da obavi da bi se dijagnostikovala fibromialgija. Dijagnoza fibromijalgije se postavlja pomoću umeća i medicinske nauke. Osnovni znakovi i simptomi fibromialgije uključuju uporan (> 3 meseca) široko rasprostranjen bol (osetljivost/bol sa obe strane tela, iznad i ispod struka), uz ukočenost, umor, nemiran san i kognitivne teškoće.

Jedan od razloga tako teškog dijagnostikovanja fibromialgije je taj što postoji još nekoliko oboljenja, uključujući i reumatoidni artritis i lupus, koja imaju slične simptome, tako da dijagnostikovanje fibromialgije može da bude proces eliminacije.

Još jedan razlog zbog koga je dijagnoza fibromialgije izazov je i taj što je u pitanju varijabilni poremećaj, što znači da simptomi mogu da se razlikuju od osobe do osobe.

Premda ovi faktori otežavaju dijagnostikovanje fibromijalgije, postoje neke opšte smernice kojih se brojni lekari pridržavaju.

Opšte smernice za dijagnostikovanje fibromialgije

Američki koledž za reumatologiju (ACR) je 1990. godine sastavio smernice za dijagnostikovanje fibromialgije. Prema njihovom istraživanju, postoje 2 glavna simptoma koja moraju da budu prisutna da bi se dijagnostikivala fibromialgija: široko rasprostranjen bol i osetljivost 11 ili više od 18 osetljivih tačaka.

ACR je 2010. napravio reviziju kriterijuma, eliminišući pregled osetljivih tačaka koji je zamenjen dvama merilima: Indeks rasprostranjenosti bola i Skala jačine simptoma. Oba formulara se daju pacijentu kada dođe u zakazanom terminu i mere razmere bola, umor, kognitivne simptome itd., tokom prethodne nedelje.

Proces dijagnostikovanja fibromialgije

Da bi postavio tačnu dijagnozu, lekar će uraditi kompletnu anamnezu i postavljaće vam pitanja o drugim oboljenjima ili porodičnoj istoriji bolesti.

Lekar će tražiti od vas da opišete simptome, zato budite što je moguće precizniji. Možda ćete se odlučiti da vodite dnevnik bolova, u kome ćete beležiti gde i kada osećate bolove, kao i njihov intenzitet. Tokom pregleda možete ovaj dnevnik da pokažete lekaru.

Na primer, zabeležite da li ste u čitavom periodu imali problema sa spavanjem ili osećaj iscrpljenosti. To su ključni simptomi koji će pomoći lekaru pri dijagnostikovanju fibromialgije.

I pored toga što više nisu deo smernica ACR, vaš lekar će možda ipak obaviti fizikalni pregled.

Međutim, ako vam fibromialgija nije odmah dijagnostikovana, budite strpljivi – vaš lekar se trudi da otkrije pravi uzrok vaših simptoma.

Druga moguća ispitivanja

Pre nego što se postavi zvanična dijagnoza fibromialgija, vaš lekar će želeti da isključi druga oboljenja sa sličnim simptomima, kao što su reumatoidni artritis i lupus.

Da bi eliminisao druga moguća oboljenja, lekar može da vas uputi na višestruka ispitivanja u koja spadaju:

  • ANA test kojim se detektuju antinuklearna antitela u krvi
  • kompletna krvna slika (KKS)
  • merenje nivoa kalcijuma/alkalne fosfataze
  • merenje nivoa kreatin fosfokinaze (CPK)
  • sedimentacija eritrocita (SE)/nivo C-reaktivnog proteina (CRP)
  • genetski markeri
  • provera funkcije jetre i bubrega (markeri funkcije jetre i markeri funkcije bubrega)
  • reumatoidni faktor (RF)
  • provera funkcije štitne žlezde (merenje nivo tireostimulišućeg hormona/TSH)
  • merenje nivoa vitamina D

Imajte na umu da bi se dijagnostikovla fibromialgija potrebno je dosta vremena, a za vas je od presudne važnosti da budete informisani tokom procesa. Na primer, ako ne razumete rezultate analiza, pitajte.

Konačno, kad se posmatraju vaši simptomi i isključivanje drugih oboljenja, mogu da pomognu vašem lekaru da postavi tačnu dijagnozu fibromialgija.

Lečenje i prognoza

Kad se razvije fibromialgija, neophodna je lekarska nega, pošto se teško podnosi. Pošto je u pitanju sindrom, kod svakog pacijenta se pojavljuju drugačiji simptomi, te je za svakoga potrebno napraviti individualni plan za lečenje fibromijalgije.

U lečenje spada:

  • aktivno vežbanje
  • mala doza antidepresiva
  • akupunktura
  • psihoterapija
  • bihejvioralna terapija
  • tretman kod kiropraktičara
  • masaža
  • fizikalna terapija

Pacijenti treba da se pridržavaju uputstva doktora, za najbolje rezultate.

Lekovi za fibromialgiju

Neki lekari će preporučiti uzimanje lekova ako bi se ublažili određeni simptomi fibromialgije. Tu spadaju lekovi protiv bolova, koji se dobijaju bez recepta, koji ne sadrže steroide i deluju antiupalno.

Antidepresivi, poput duloksetina, kimbalta, milanciprana ili savele, mogu smanjiti bol. Doktori u nekim slučajevima prepisuju i lekove protiv napada, kao što su neurontin, pregabalin ili lirika.

Ali, kroz kasnije konsultacije sa lekarom, primetan je broj pacijenata koji prestanu sa uzimanjem ovih lekova, pošto nisu efektni u uklanjanju bola, ili izazivaju suviše nuspojava.

Kako bi se izbeglo mešanje dejstva sa drugim lekovima, pacijenti bi obavezno trebali da kažu svom lekaru o drugim tabletama koje uzimaju.

Vežbanje

Kombinacija aerobnih vežbi i treninga snage ili treninga sa otporom, vezuje se za spanjenje bola, umora, ukočenosti i poremećaja sna, kod nekih pacijenata koje je pogodila fibromialgija.

Ukoliko vežbanje pomaže da se ublaže neprijatni simptomi, važno je da budete konzistentni, kako biste primetili i osetili napredak. Vežbanje sa partnerom ili personalnim trenerom, takođe može biti od pomoći.

Akupunktura

Kod nekih pacijenata koji su isprobali akupunkturu, značajno se poboljšao kvalitet života. Broj termina koji ćete morati da zakažete zavisi isključivo od jačine simptoma.

Jedno istraživanje je pokazilo da svaka peta osoba počne da odlazi na akupunkturu, u roku od dve godine od postavljanja dijagnnoze. Naučnici su doneli zaključak da akupunktura može smanjiti bol i osećaj ukočenosti koje izaziva fibromialgija. Ali, za više rezultata, potebno je uraditi i više istraživanja.

Bihejvioralna terapija

Bihejvioralna terapija je oblik kognitivne psihoterapije, koji ima za cilj smanjenje negativnog ponašanja, kao i onog koje podstiče stvaranje stresa i bola. Ova terapija bi trebalo da pomogne pacijentu da savlada prepreke, nauči ga da se opušta i preusmeri svo „loše“ ponašanje u pozitivnom pravcu, tako da osoba počne da se ophodi dobro prema svom telu i umu.

Fibromialgija i ishrana – ublažavanje simptoma hranom

Trudite se da vam ishrana bude uravnotežena

Dobro izbalansirana ishrana je dobra za svakoga, bez obzira da li se kod vas javila fibromialgija. U ishrani moraju da budu zastupljene namirnice poput svežeg voća i povrća, integralnih žitarica, zdravih masti, niskomasnih mlečnih proizvoda i slabih proteina, kao što su piletina ili riba. Izbegavajte nezdravu hranu, uključujući bilo šta što je prerađeno ili prženo, kao i preterane količine zasićenih masti. Takođe, ograničite količinu soli i šećera u ishrani.

Jedite zbog energije

Fibromialgija može da izazove umor i iscrpljenost. Neke vrste namirnica mogu da vam daju više energije. Izbegavajte slatkiše koji obezbeđuju samo brzo povećanje šećera u krvi. Vaš organizam će ih „spržiti“, a nakon toga ćete splasnuti. Umesto toga, jedite namirnice koje će vam davati više energije koja vam je potrebna preko dana. Kombinujte proteine ili masti sa ugljenim hidratima da biste usporili njihovu apsorpciju. Ishrana treba da se bazira na svežim namirnicama.Opredelite se za sveže, neprerađene namirnice bogate vlaknima i sa niskim sadržajem dodatog šećera, kao što su:

  • badem i drugi orašasti plodovi i semenke
  • brokoli
  • pasulj
  • tofu
  • ječmena kaša
  • tamno zelenolisno povrće
  • avokado

Postanite vegetarijanac

Nekoliko studija se bavilo kakav uticaj ima ishrana na fibromialgiju. Postoje dokazi iz 2000. godine da vegetarijanska ili veganska ishrana, bogata biljnim antioksidantima, mogu da doprinesu ublažavanju nekih simptoma. Studija objavljena u BMC Complementary and Alternative Medicine (Biomedicinska centrala – Komplementarna i alternativna medicina), otkrila je da osobe koje uglavnom jedu sirove vegetarijanske namirnice imaju manje bolova. Međutim, ova vrsta ishrane je veoma restriktivna i nije za svakoga.

Izbegavajte namirnice koje su okidači za simptome

Premda ne postoji jedinstvena „ishrana za fibromialgiju“, istraživanja zaista otkrivaju da određeni sastojci ili vrste namirnica mogu da budu problematični za osobe kod kojih se razvila bolest fibromialgija. U njih spadaju:

  • kratkolančani ugljeni hidrati
  • namirnice koje sadrže  gluten
  • prehrambeni aditivi ili prehrambene hemikalije
  • eksitotoksini (toksini koji izazivaju uzbuđenje), kao što je MSG (mononatrijum glutamat), pojačivač ukusa koji nosi oznaku prehrambenog aditiva E-621

Neki pacijenti potvrđuju da se osećaju bolje kada jedu – ili izbegavaju – određene vrste namirnica. Da bi vaša ishrana mogla da se prilagodi možda ćete morati da vodite dnevnik ishrane da biste otkrili koje namirnice kod vas izazivaju ili ublažavaju simptome.

FODMAP

Fermentabilni oligosaharidi, disaharidi, monosaharidi i (and) polioli (FODMAP) su vrsta kratkolančanih ugljenih hidrata koji se fermentišu pod dejstvom crevnih bakterija u digestivnom traktu i mogu da pospeše simptome kod nekih osoba. Skorašnja studija je otkrila da je kod osoba kod kojih je dijagnostifikovana fibromialgija došlo do poboljšanja simptoma i kvaliteta života, kao i smanjenja telesne težine, kada su se držale FODMAP dijete.

Osetljivost na gluten

Studija iz 2014. godine je otkrila da necelijakijska osetljivost na gluten može da bude osnovni uzrok fibromialgije. Pacijenti kod kojih je utvrđena fibromialgija koji su bili negativni na celijakiju, ipak su imali značajno poboljšanje simptoma i manje bolova, kao i bolji kvalitet života, kada su se pridržavali bezglutenske dijete.

Eksitotoksini i prehrambeni aditivi

Časopis Kontrola bola je 2016. objavio da je jednomesečna eliminacija aspartama, mononatrijum glutamata (MSG) i izmenjenih proteina – poput onih koji se nalaze u proteinskim izolatima i hidrolizovanim proteinima – rezultirala značajnim poboljšanjem simptoma bola. Kada su pacijenti ponovo počeli da konzumiraju ove materije, simptomi fibromialgije su se pogoršali.

Održavajte zdravu telesnu težinu

Još jedna korisna strana zdrave ishrane je i ta da vam ona pomaže da držite telesnu težinu pod kontrolom. Jedna studija koja je objavljena u žurnalu Klinička reumatologija, otkrila je da osobe kod kojih je potvrđena fibromialgija koje su i gojazne, uživaju u boljem kvalitetu života kada smršaju. Imaju manje bolova i depresije, manje osetljivih tačaka i bolje spavaju kada skinu neki kilogram. Ova studija ukazuje da smanjenje telesne težine može da bude važan deo lečenja fibromialgije.

Biljni lekovi kod fibromialgije

Neki pacijenti su probali biljne lekove i dijetalne suplemente da bi ublažili simptome fibromialgije. Nema mnogi istraživanja koja bi pokazala da li suplementi deluju. Nekoliko studija je urađeno, ali nisu otkrile veće poboljšanje simptoma usled uzimanja prirodnih suplemenata.

Istraživači traže moguću vezu između niskog nivoa magnezijuma i simptoma fibromialgije, pošto je nizak nivo magnezijuma u krvi (uz ostale minerale) uobičajen. Premda je potrebno više istraživanja, možete da uživate u kupki sa Epsom solju nekoliko puta nedeljno i da jedete namirnice bogate magnezijumom da biste poboljšali nivo magnezijuma u organizmu.

Šanse za oporavak i prognoza

Ne postoji lek za fibromialgiju, ali svakog dana postoji sve više opcija za lečenje, kao i za dijagnostikovanje bolesti.

Simptomi se mogu značajno poboljšati, dokle god se pacijent pridržava plana lečenja.

Nekoliko reči na kraju i iskustva

Fibromialgija napada veće površine tela, a bolovi se najčešće ispoljavaju oko kičme.

Bolest se manifestuje brojnim simptomima, od kojih su najčešći neodređeni bolovi oko kičme, kolena i kukova i to u dubini tkiva.

Fibromialgija primarno pogađa određene delove mozga sa loše regulisanom sekrecijom neurotransmitera (prenosnika spoljašnjih signala), usled čega pacijenti imaju veoma nizak prag bola.

Bolest prate i drugi simptomi, pacijenti često pate od depresije, poremećaja sna, apneje (prekid disanja u snu), malaksalosti i osećaja otečenosti šaka i lica bez fizičkih manifestacija.

Postoji 18 karakterističnih tačaka koje su indikativne za dijagnostikovanje fibromialgije. Ukoliko je kod pacijenta prilikom pregleda 11 tačaka osetljivo na pritisak srednje jačine, onda je skoro sigurno u pitanju fibromialgija. Ove tačke su u najvećoj meri raspoređene duž kičme, a preostale oko kolena, kukova, grudne kosti i laktova.

Da bi dijagnoza mogla da bude potvrđena, potrebno je i prisustvo bola koji se širi ispod i iznad pojasa, u levoj i desnoj polovini tela, kao i u vratu, slabinskoj regiji i između lopatica. Bol bi trebalo da bude prisutan više meseci u kontinuitetu, sa intenzitetom koji varira.

Prema podacima Instituta za reumatologiju u Beogradu, svaki šesti, odnosno sedmi pacijent koji se javi u reumatološku ambulantu ima fibromialgiju.

Od ovog sindroma pati oko 2 -3 % opšte populacije, od čega najviše žena. Može da se javi u različitim životnim dobima, mada najveći broj žena oboleva u vreme menopauze, zbog čega se fibromialgija povezuje i sa hormonima.

loading...