BOL u dojkama povremeno oseća oko 70 odsto žena, a češći je kod onih koje su u reproduktivnom periodu. Međutim, iako je nekada prilično neprijatan i pobuđuje strah da je reč o raku, najčešće je dijagnoza potpuno bezazlena. To, ipak, ne znači da ne bi trebalo barem jednom godišnje otići na detaljan pregled grudi…
Svaka izraslina na dojkama ne mora biti nužno zloćudna, ali se svakako mora kontrolisati. Jedna od najčešćih vrsta dobroćudnih izraslina su svakako ciste na dojkama koje su po definiciji kesice napunjene vodom i u većini slučajeva su potpuno begine.
Kad su u pitanju ciste u istom trenutku se može pojaviti više njih, a možete imati samo jednu. Najčešće ih opisuju kao ovalne kvržice jasno izraženih rubova. Na dodir obično deluju kao zrno grožđa ili balončić napunjen vodom, ali u pojedinim slučajevima mogu biti i potpuno čvrste i zato ne treba da paničite.
Cite na dojkama uglavnom ne zahtevaju poseban tretman i lečenje osim kao su prilično velike te izazivaju bol i neugodnost. U tom slučaju lekar će verovatno predložiti izvlačenje tekućine da se ublaže simptomi. Najčešće se javljaju kod žena koje tek treba da stupe u menopauzu između 35 i 50 godina, ali u principu nema pravila, mogu se pojaviti kod žena svih starosnih dobi. Često nestaju same, bez ikakve terapije, nakon menopauze. Izuzetak su žene koje uzimaju hormonsku terapiju.
Simptomi cista na dojkama
Mnogo puta do sada smo napominjali kako je samopregled dojki jedna od najvažnijih stavki prevencije i treba da ga obavljate ako ne tokom svakog onda sigurno tokom svakog drugog tuširanja.
Simptomi cista na dojkama uključuju:
- Glatke, lako pokretljive, ovalne ili okrugle kvržice sa jasno izraženim rubovima, a to u većini slučajeva ukazuje da su benigne.
- Ciste se obično nalaze na samo jednoj dojci, ali može se desiti da zahvate obe u isto vreme.
- Bol ili osetljivost u predelu dojke gde se nalazi kvržica.
- Kvržica se uveća i postaje osetljivija malo pre početka menstrualnog ciklusa.
- Nakon mesntruacije veličina kvržice se smanjuje na prvobitnu veličinu.
Važno je napomenuti da ako imate jedan ili sve simptome koji upućuju na postojanje ciste to nikako ne znači da ste pod većim rizikom od raka dojke, ali one mogu da utiču na vašu sposobnost da otkrivate druge kvržice tokom samopregleda i da uočite razliku u obliku i teksturi. Isto tako je važno da tačno znate kakve su vaše dojke na dodir kad je sve u redu tako da možete jasno primetiti bilo koju promenu.
Kad se obratiti lekaru?
Normalno tkivo dojke kod zdravih žena pod prstima često deluje kao da je prepuno raznoraznih kvržica što može alarmirati žene i kad nema nikakvih osnova za to. Lekaru se obratite onda kada primetite neke nove izrasline koje se nisu povukle same od sebe čak ni nakon prestanka menstruacije ili ako primetite da je ranija izraslina promenila oblik ili drastično promenila veličinu. U tom slučaju zakažite pregled odmah.
Šta uzrokuje pojavu cista na dojkama?
Svaka dojka sadrži režnjeve žlezdanog tkiva koje su u dojkama raspoređene baš kao latice tratinčice. Ti režnjevi se kasnije dele na još manje režnjeve koji proizvode mleko tokom trudnoće i perioda nakon porođaja. Mali kanali u dojkama pomeraju mleko prema bradavici, a noseće tkivo koje dojkama daje oblik je u većini izgrađeno od masnog i fibroznog, vezivnog tkiva. Ciste u dojkama nastaju kada žlezde i konektivno tkivo nekontrolisano rastu, a to se naziva i fibrocistične promene na dojkama. Ta pojava blokira mlečne kanale uzrokujući da se oni šire i pune tečnošću.
Postoje dve vrste cista na dojkama:
Mikrociste – one koje su premale da bi e osetile na dodir, ali se jasno mogu videti i otkriti tokom redovnih pregleda ultrazvukom ili pomoću mamografije.
Makrociste – su dovoljno velike da ih bez problema možete osetiti pod prstima, a mogu narasti između 2,5 – 5 centimetara. Velike ciste u dojkama mogu vršiti pritisak na tkivo koje ih okružuje što izaziva neugodnost i bolove.
Tačan uzrok zbog kojeg se ciste pojavljuju je još uvek nepoznat, a neka istraživanja su pokazala da na njiihovu pojavu najviše utiče višak estrogena u organizmu koji stimuliše tkivo dojke i uzrokuje nastanak cista.
Priprema za pregled
Ako redovno pregledavate grudi sami i smatrate da je vreme da posetite lekara za početak se obratite svom porodičnom lekaru koji će obaviti detaljan pregled i po potrebi vas poslati na neke daljnje pretrage ili kod specijaliste.
Veoma je važno da na pregled dođete potpuno spremni, pripremite istoriju vaše bolesti, detaljno opišite sve simptome i obavezno napomenite kad ste poslednji put imali menstruaciju da bi lekar mogao stvoriti pravu kliničku sliku.
- Objasnite sve svoje simptome, čak i one za koje možda smatrate da nisu povezani sa cistama.
- Otkrijte sve lične informacije, napomenite ako ste u poslednje vreme pod većim stresom i ukoliko prolazite kroz neke velike životne promene.
- Podelite sa lekarom koje sve lekove uzimate u poslednje vreme, nemojte izostaviti niti vitamine, biljne pripravke i suplemente koje uzimate redovno.
Pre nego posetite lekara obavezno napravite i listu pitanja koja mu morate postaviti i nemojte odustati dok ne dobijete odgovor na svako od njih. Samo neka od pitanja na koja možete tražiti odgovor su:
- Šta je uzrok mojih simptoma?
- Da li nastanak cista povećava rizik od raka dojke?
- Koje testove treba obaviti da bi se znala tačna dijagnoza?
- Koji tretmani su najefikasniji u mom slučaju?
- Postoje li alernative standardnom pristupu lečenju koje vi preporučujete?
- Postoje li neki posebni saveti, promene životnih navika kojih bi trebalo da se pridržavam?
- Možete li mi dati neki materijal za čitanje, ili preporučiti knjige i sajtove koji se bave mojim problemom?
Iako to kod nas još uvek nije uobičajeno, nemojte se ustručavati da lekaru postavite koje god pitanje vam padne na pamet, posebno ako ste zakazali termin ili ste otišli na pregled na neku privatnu kliniku. Isto tako, veoma je važno da tačno odgovorite na pitanja koja vam lekar postavi jer to u većini slučajeva može da utiče na postavljanje dijagnoze.