BOLOVI U KUKOVIMA su veoma česta pojava i javljaju se kod ljudi svih životnih dobi.
Bol u kukovima se javlja zbog niza mogućih uzroka: artritisa, povreda, ukleštenih nerava i sličnih problema. Bol se obično lokalizuje u jednom od tri dela kuka.To su anteriorni (prednji) deo i prepone; posteriorni (zadnji) deo i zadnjica ili lateralni deo (postrance).
Kuk je dosta opterećen zglob i predviđen je za često kretanje i trenje. Ovo je sferoidni (kuglasti) zglob – najveći takav u telu – i omogućuje mnoštvo pokreta.
Kad god je kuk opterećen (na primer, trčanjem), hrskavica sprečava trenje jer zglob dozvoljava širok opseg pokreta.
Uprkos svojoj izdržljivosti, ovi zglobovi nisu neuništivi. Kako starimo i kako opterećujemo kukove, oni na kraju postaju slabiji i oštećeni. To važi i za tetive i mišiće oko kuka. Kosti u kuku se mogu lako slomiti zbog pada ili neke slične povrede. Sve to može dovesti do bolova u kukovima.
Simptomi bolova u kukovima
U zavisnosti od stanja koje izaziva bol u kuku, bol se može javiti u
- butinama
- unutrašnjem delu kuka
- preponama
- spoljnom delu kuka
- zadnjici
- bol u kuku i niz nogu
Ponekad se bol iz drugih delova tela, npr. leđa ili prepona, širi u kukove.
Bol se može pogoršati zbog fizičke aktivnosti, posebno ako se javlja zbog artritisa. Uz bolove se obično javlja i smanjen opseg pokreta kuka. Neke osobe zbog bolova počinju da hramaju.
Sada ćemo objasniti koji su najčešći uzroci bolova u kukovima i kako da ih ublažite prirodnim putem, kao i kada da se obratite lekaru.
-
Burzitis
Burzitis je upala male kesice pune tečnosti koja apsorbuje trenje između kostiju, mišića i tetiva u blizini zglobova. Ove kesice se zovu i burze. Burze se nalaze u većim zglobovima: ramenima, kolenima, člancima, laktovima i kukovima. One smanjuju trenje u samom zglobu i oko njega. Najčešći uzrok burzitisa je često ponavljanje pokreta zgloba ili direktna povreda zglobova. To je ujedno i najčešći uzrok bolova u kukovima.
U kuku se nalaze dve veće burze. Jedna se nalazi u blizini većeg trohantera, odnosno koštanog ispupčenja na kuku. Upala te burze se zove burzitis trohantera zgloba kuka. Bolovi se javljaju u samom kuku, sa strane. Druga veća burza se nalazi unutar kuka. Upala ove burze se javlja nešto ređe i obično izaziva bol u prednjoj strani kuka i preponi.
Povezano> Burzitis simptomi i lečenje
2. Osteoartritis
Osteoartritis je najčešći oblik artritisa i podrazumeva upalu kostiju i zglobova. Upala izaziva postepeno propadanje hrskavice na krajevima kostiju i u zglobovima. Osteoartritis može izazvati bolove i oštećenje u bilo kom zglobu u telu, ali se najčešće javlja u zglobovima u šakama, kukovima, kolenima i kičmi. Ovo je progresivna bolest, što znači da se s vremenom pogoršava, i neizlečiva je. Ovo je jedan od najčešćih uzroka za bol u kukovima kod osoba starijih od 65 godina.
Bol u kukovima izazvan osteoartritisom je obično ograničen na prednji deo kuka i preponu. Kako se hrskavica postepeno “troši” i tanji, glava butne kosti dolazi u direktan kontakt sa unutrašnjim delom kuka. To trenje kostiju izaziva jake bolove. Simptomi su hroničan, jak bol u kuku, kao i ukočenost koja se pogoršava prilikom dužeg stajanja.
3. Prelom kuka
Prelom kuka je urgentno stanje i može imati ozbiljne posledice, čak i opasne po život, i zato je uvek neophodno odmah uraditi operaciju. Rizik od preloma kuka se povećava s godinama. Starije osobe imaju veći rizik od preloma kuka zbog slabljenja kostiju (osteoporoze) koje se javlja s godinama. Osteoporoza se češće javlja kod žena, ali i muškarci stariji od 65 godina spadaju u rizičnu grupu za razvoj osteoporoze.
Mlađe i aktivnije osobe takođe imaju velik rizik od preloma zbog stresa koji trpi kuk. Reč je o malim, neprimetnim pukotinama na kostima. One se javljaju zbog težih fizičkih aktivnosti. Ovakve povrede često izazivaju bol u prednjem delu kuka ili preponi koji se pogoršava prilikom fizičke aktivnosti. Dijagnozu je ponekad teško postaviti, jer se ovakve naprsline ne vide na rendgenskom snimku. Skener i magnetna rezonanca su obično jedini način da se postavi dijagnoza.
4. Tendinitis
Tendinitis je upala tetiva. Tetive su tkivo koje vezuje mišiće za kosti. Upala se može javiti u svakoj tetivi u telu, ali se najčešće javlja u ramenima, laktovima, zglobovima šake, kolenima i kukovima. Često se javlja i zbog sportskih i povreda na radu, odnosno azbog čestog ponavljanja istih pokreta. Upala tetiva povećava rizik od pucanja tetive, što obično zahteva operaciju.
Upala tetive u kuku obično podrazumeva upalu tetiva u bočnom ili bočnoslabinskom mišiću. Ovi mišići pokreću kukove i njih vezuje tetiva koja se nalazi na vrhu butne kosti. Osobe koje imaju veći rizik od ovakve vrste tendinitisa su balerine, gimnastičari, starije osobe koje se više oslanjaju na jednu nogu i trkači. Upala tetive izaziva bol u prednjem delu kuka i preponi. Prilikom istezanja kuka se ponekad čuje puckanje.
5. Osteonekroza
Osteonekroza je stanje koje za posledicu ima odumiranje koštanog tkiva zbog nedovoljnog dotoka krvi. Obično izaziva i kolaps kostiju. Ostala imena za osteonekrozu su avaskularna nekroza, aseptična nekroza i ishemijska nekroza. Može se javiti u jednoj ili više kostiju. Najčešće se javlja u kukovima, kolenima, ramenima i člancima na nogama. Osteonekroza vilice je jako retka i povezana je sa upotrebom bifosfornata, koji se koriste za sprečavanje i lečenje osteoporoze.
Osteonekroza se često javlja u kukovima. Konkretnije, ona zahvata glavu butne kosti, koja se nalazi u sklopu zgloba kuka. Najčešći faktor rizika za osteonekrozu kuka je dugoročna upotreba steroida i prekomerna konzmacija alkohola. Obično se javlja kod osoba starih između 40 i 65 godina. Osteonekroza se češće javlja kod muškaraca nego kod žena.
6. Septični artritis
Septični artritis je izuzetno bolna infekcija zgloba. Mikroorganizmi koji dospeju u krvotok mogu dospeti u zglob i izazvati infekciju. Ponekad pukotina ili ubodna rana mogu dovesti do toga da u zglob stignu patogeni mikroorganizmi. Ova bolest se može javiti zbog virusa, gljivica i bakterija, ali je najčešći uzročnik bakterija Staphylococcus aureus. Ova infekcija najčešće pogađa kukove i kolena.
Faktori rizika su starost (više od 80 godina), dijabetes, reumatski artritis, nedavna operacija zgloba ili proteza u kuku ili kolenu. Glavni simptom je jak bol u kuku. Ostali simptomi su otok, crvenilo, toplota i povišena temperatura. Drenaža i antibiotici su glavni metodi lečenja. Pravovremena dijagnoza i tretman mogu sprečiti degeneraciju i trajna oštećenja zgloba.
7. Kila
Kila ili hernija se javlja kada deo creva ispadne kroz oslabljeno mesto u mišićima na trbušnom zidu. Najčešće vrste kile su preponska (ingvinalna), butna (femoralna) i ulimbikalna (pupčana). Kila se javlja zbog dizanja teških predmeta, napinjanja prilikom defekacija, gojaznosti i hroničnog kašlja i kijanja. Kila se uglavnom leči operacijom.
Butna i preponska kila su česti uzroci bolova u kukovima i preponama. Tu je i takozvana sportska kila, koja obično ne može da se napipa. Ovakva vrsta kile takođe izaziva jake bolove u kuku i preponama kod sportista.
8. Išijas
Išijas je iritacija ili upala nerva išijadikusa. Reč je o najvećem nervu u ljudskom telu koji kreće iz donjeg dela leđa, grana se ispod zadnjice i spušta se u obe noge. Išijas nije toliko bolest sama po sebi koliko simptom nekih drugih oboljenja. Mogući uzroci išijasa su diskus hernija, spinalna stenoza (suženje kičmenog kanala), piriformis sindrom i degenerativne promene međupršljenskih diskova.
Glavni simtpom išijasa su bolovi u kuku i niz nogu. Ostali simptomi su bol u donjem delu leđa koji se širi kroz nogu sve do stopala, trnci i obamrlost u donjem ekstremitetima i slabost u nozi i stopalu. Simptomi išijasa se obično javljaju na jednoj strani tela. Prognoza je obično dobra jer većini osoba nije potrebna operacija i napad prolazi u roku od šest nedelja.
9. Epifizioliza glave butne kosti
Epifizioliza glave butne kosti je retko oboljenje koje se uglavnom javlja kod dece. Iz nepoznatih razloga, ponekad dolazi do toga da glava butne kosti sklizne unazad ka kuku i da se odvoji od vrata kosti. U oko 20 posto slučajeva dolazi do problema sa obe butne kosti. Uzrok ovog stanja nije poznat, ali se faktorima rizika smatraju muški pol, gojaznost, hipotireoidizam, Daunov sindrom, padovi i povrede.
Bol u kukovima je glavni simtpom ovog stanja. Problem se češće javlja u levom nego u desnom kuku. Ostali simptomi su bol u kolenima, hramanje, noga izvrnuta ka spolja i smanjen opseg pokreta kuka. Epifizioliza glave butne kosti može biti blaga, umerena ili teška. Moguće komplikacije su osteonekroza kuka i osteoartritis u kuku kasnije u životu.
10. Meralgija parestetika
Meralgija parestetika ili Bernard-Rotov sindrom se javlja zbog pritiska na spoljašnji butni živac (velik senzorni nerv u butini). Pritisak na ovaj živac izaziva trnce, obamrlost i pecanje u kuku i butini. Simptomi se obično javljaju u samo jednoj nozi i intenziviraju se nakon dužeg hodanja ili stajanja, a umiruju kada se sedi ili leži. U dvadeset posto slučajeva, bolest pogađa obe noge.
Često hodanje i stajanje, trudnoća, gojaznost, nošenje tesne odeće, nošenje pojasa za alat i povrede kuka mogu izazvati problem sa nervima i meralgiju parestetiku. Ovo stanje se češće javlja kod dijabetičara. Cilj tretmana jeste uklanjanje uzroka pritiska na nerve. Prognoz je obično dobra, a operativna dekompresija živca je veoma retko potrebna.
Kako ublažiti bol u kuku
Ako se bol u kukovima javlja zbog istegnuća tetive ili mišića, osteoartritisa ili tendinitisa, verovatno će vam pomoći lekovi protiv bolova koji se dobijaju bez recepta (acetaminofen ili nesteroidni antiinflamatorni lekovi).
Lečenje reumatskog artritisa takođe podrazumeva antiinflamatorne lekove koji se dobijaju na recept, uglavnom kortikosteroide, antireumatike (metotreksat, sulfasalazin) i biološku terapiju, koja utiče na imuni sistem.
Još jedan dobar način da ublažite bol u kukovima jeste da držite ledene obloge na bolnom mestu po 15 minuta nekoliko puta na dan. Odmarajte se što više sve dok se ne osetite bolje. Možete i zagrevati bolno mesto. Topla kupka će pripremiti mišiće za zagrevanje i ublažiti bolove.
Ako imate artritis, aktivacija kuka nekim lakšim vežbama i istezanjem će ublažiti bol i poboljšati pokretljivost zgloba. Na primer, plivanje je sjajna vežba za osobe sa artritisom. Fizikalna terapija vam takođe može povećati opseg pokreta.
Ako je osteoartritis toliko jak da bol postne nepodnošljiv ili se javi deformacija kuka, lekari obično razmatraju zamenu kuka (artroplastika). Osobe koje polome kuk obično moraju na operaciju kako bi se prelom zalečio ili kako bi se uradila artroplastika.
Obratite se svom lekaru ako bol ne prolazi ili ako primetite otok, crvenilo i toplotu oko zgloba. Isto važi i ako osetite bol u kuku noću ili dok se odmarate.
Odmah potražite lekarsku pomoć u sledećim slučajevima:
- bol u kuku se javio iznenada
- povreda ili pad su izazvali jak bol u kuku
- zglob izgleda deformisano ili krvari
- čuli ste pucketanje prilikom povrede
- bol je intenzivan
- ne možete da se oslonite na kuk
- ne možete da pomerite nogu ili kuk
Bolovi u kuku prirodno lečenje
Kada se javi bol u kuku, mnogi ljudi su zainteresovani za prirodno lečenje i takozvanom RICE metodu (akronim na engleskom za rest, ice, compression, elevation), koji bi se u prevodu na naš jezik mogao zvati OLKP – odmor, led, kompresija, podizanje.
Ali ne brinite, ovo nije nikakav čudan lek koji su obični ljudi izmislili. Ako se obratite bilo kom fizijatru, ovo će biti prva stvar koju će vam preporučiti da uradite.
Kako OLKP pomaže u ublažavanju bolova na prirodan način ?
Bukvalno svako može primeniti ovaj prirodni metod protiv bolova, bilo da vam je cilj da se vratite u baletanke ili obične patike da biste mogli da šetate. Evo šta treba da uradite:
- Odmor: najvažnije je da se prvo odmarate, što znači da treba da izbegavate aktivnosti koje izazivaju bolove. Ako redovno džogirate, napravite pauzu od nedelju dana, pa se postepeno vraćajte starom ritmu i vidite kako će vam ići. Odmor mora trajati najmanje 24-48 sati.
- Led: hlađenje bolnih delova ledom može smanjiti upalu i učiniti da se vaši kukovi osećaju bolje. Ako je bol vrlo jaka, stavljajte led 4-5 puta dnevno u periodima od po 10-15 minuta. Led možete ubaciti u kesu ili krpu, a možete koristiti i smrznuto povrće (grašak je najbolj izbor). Da ne biste iziritirali kožu, stavite tanak peškir na mesto koje hladite.
- Kompresija: fizijatri preporučuju da se kukovi i karlica umotaju u kompresivni zavoj.
- Podizanje: podizanje bolnog zgloba može smanjiti otok i ublažiti bol u kukovima. Naravno, mnogo je lakše podići članak ili koleno nego kuk, ali je moguće. Pokušajte da podignete celu nogu, kako biste osetili olakšanje u kuku.
Kada se vratite na stari nivo aktivnosti, kako možete znati da li preterujete? Lako. Ako osetite bilo kakav bol, pogotovo oštar, iznenadni, probadajući bol, to nije dobar znak. Ako vas kukovi bole tokom vežbanja, ili neke druge aktivnosti i onda osećate bolove satima ili danima nakon toga, nemojte nastavljati. Normalno je da osećate malo bolova u mišićima dan-dva nakon vežbanja, ali ne i u kostima. Uostalom, bol se ne javlja nakon svakog treninga, i trebala bi da se ublažava tokom dana.
Vežbe istezanja koje olakšavaju bol u kukovima
Istezanje i vežbanje pomaže, ukoliko ne osećate previše bolova dok ih izvodite. Ovo je vežba koju treba da radite nakon šetnje, a preporučuju je iz Udruženja za artritis:
Kada ste se „ohladili“ tj. umirili nakon šetnje u sporijem ritmu (oko 5 minuta), stanite desnom stranom prema zidu. Stavite desnu ruku na zid i polako savijajte desni lakat. Zatim, odignite levu nogu i prekrstite je preko desne. Desna noga treba da vam bude potpuno ispravljena a leva savijena. U ovom položaju, polako pomerajte desni kuk prema zidu i pokušajte da ne skakućete, pa se zadržite u ovom položaju što duže. Osetićete istezanje u desnom kuku i butini.
Da biste uradili istu ovu vežbu i da drugoj strani, potrebno je da se okrenete tako da vam leva strana stoji prema zidu. Prekrstite desnu nogu preko leve i nagnite se prema zidu levim kukom, tako da vam je leva noga opružena, a desna blago savijena.
Vežbe za bol u kukovima
Vežbanjem povećavate spektar pokreta u zglobu i jačate mišiće oko kuka, a vrsta vežbi koju izvodite je vrlo važna kada imate bolove u kukovima. Da biste zaštitili zglob kuka, radite neke od ovih vežbi:
- šetajte u plitkom bazenu
- šetajte po ravnoj podlozi, napolju ili na traci
- plivajte (ako plivate kraulom, pazite na to kako vam noge rade)
- vozite bicikli napolju ili u teretani
- idite na jogu
- jačajte mišiće trupa
Šta treba izbegavati kada imate bolove u kukovima
Ovo su aktivnosti koje treba preskočiti ako osećate bolove u kukovima:
- trčanje
- vežbanje koje uključuju pomeranje noge od tela (neki pokreti iz joge i pilatesa)
- čučnjevi sa tegovima (a samo čučanje uz zid ili sa šipkom bez tegova, može biti vrlo korisno).
Kada bol u kukovima počne da vam smeta u svakodnevnim aktivnostima, dobro je znati da možete da uradite neke stvari i kod kuće kako biste se što pre oporavili ili barem ublažili bol.