Artritis – krckanje, škripanje i pucketanje kolena

skripanje kolena

Ljudi, obično oni u godinama, koji čuju zvukove kliktanja, pucketanja ili škljocanja u ili oko zglobova kolena imaju veću verovatnoću da će razviti osteoartritis, u odnosu na one koji nemaju te simptome, pokazuje nova studija američke medicinske škole Baylor College of Medicine.

“Osteoartritis (degenerativni artritis, degenerativna bolest zglobova ili artroza) najčešći je oblik artritisa. Najčešće pogađa zglobove kolena, ruku, kukova i kičme. Do njega dolazi kad se zaštitna hrskavica na krajevima kostiju istroši i uništava tokom vremena, pa su kosti u dodiru jedna s drugom, što izaziva bol i ukočenost zgloba kolena”, objašnjava dr Tanja Pekez Pavliško.

Dodaje da su simptomi i povremeno oticanje, toplina i otečenost zglobova kolena, gubitak fleksibilnosti, deformacije i kvržice u kolenima, a može dovesti i do invalidnosti. Većina ljudi iznad 60 godina pokazuje bolest na rendgenskim snimkama, ali samo trećina ima simptome.

Ali, ako čuju škripanje u kolenima, u opasnosti su od razvoja hroničnih simptoma, upozoravaju istraživači ove studije sprovedene na gotovo 3.500 sredovečnih i starijih ljudi.

Naime, 11 odsto onih koji su rekli da su im kolena uvek “glasna” razvili su simptome artritisa u kolenu u roku od godinu dana, za razliku od 4,5 odsto ljudi koji su rekli da im koljena nikad nisu kliktala ili škripala. U grupi koja je prijavila da su kolena ponekad ili često glasna, oko osam odsto razvilo je simptome artritisa kolena kroz godinu dana.

Ipak, rano otkrivanje pomaže da se spreči napredovanje artritisa. Često se postupno pogoršava, što možete usporiti održavanjem zdrave telesne težine kroz fizičku aktivnost i pravilnu ishranu.

“Vodite računa o zglobovima kolena, jer ona osete svaki višak kilograma”, ističe doktorka.

Bolest može uticati na sposobnost pri hodanju, penjanju uz stepenice, ulazak u vozilo… Pri lečenju je važno uzeti u obzir telesnu težinu, pa prema tome odrediti aktivnosti koje ne izazivaju bol. Važno je da se ne prestane s aktivnostima jer treba ostati u formi.

“Preporučuju se aktivnosti poput hodanja, vožnje sobnog ili običnog bickla, plivanja i regulacija telesne težine, ali ne preterujte s fizičkim aktivnostima izvan svog ograničenja. Sve vežbe koje dovode do jačanja mišića natkolenice pomažu u smanjenju tegoba, pa i obično višekratno savijanje i podizanje noge u kolenu”, objasnila je dr Tanja.

Izbegavajte pritiske na zglobove, neprirodne pokrete, nošenje teškog tereta… Bol i upalu mogu olakšati i protivupalni lekovi, ali pazite, jer preterana upotreba može dovesti do problema sa želucem i krvarenja.