Anemija kod dece – uzroci, simptomi i lečenje


U ovom članku ćete saznati sve što je potrebno o anemiji kod dece, njenim simptomima, dijagnostikovanju i mogućnostima za lečenje.

Krvi čini približno 7% telesne težine čoveka. Oko 45% krvi čine crvena krvna zrnca (eritrociti).

Crvena krvna zrnca (RBC) su nam neophodna da bi prenosila kiseonik i antitela, zadužena za borbu protiv infekcija, do različitih delova organizma. Eritrociti, odnosno crvena krvna zrnca regulišu i telesnu temperaturu i prenose otpadne materije do bubrega i jetre, pa tako služe i za filtriranje i prečišćavanje krvi. Kada u organizmu nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca za obavljanje ovih funkcija, to dovodi do stanja koje se zove anemija, ili malokrvnost.

anemija kod dece

Uzroci anemije kod dece

U idealnim okolnostima, dete bi trebalo da ima između 3,9 i 5,3 miliona crvenih krvnih zrnaca po mikrolitru krvi. Idealan broj crvenih krvnih zrnaca razlikuje se od deteta do deteta, u zavisnosti od uzrasta deteta.

Vaše dete može da bude anemično, odnosno malokrvno iz sledećih razloga:

  • Ako organizam deteta proizvodi nedovoljno crvenih krvnih zrnaca. Ovo je česta posledica loše ishrane i nedostataka gvožđa. Ovaj oblik anemije se naziva anemijom usled nedostataka gvožđa (hipohromna anemija).
  • Ako dete ima neku osnovnu bolest ili nasledni poremećaj krvi, kao što je srpasta anemija, usled kojih dolazi do masivnog propadanja crvenih krvnih zrnaca.
  • Ako je dete izgubilo mnogo krvi usled povrede ili dugotrajnog, slabog gubljenja krvi, na primer, kroz stolicu. Kod devojčica do ovoga može da dođe i usled obilnog menstrualnog krvarenja.
  • Mlađa deca (uzrasta ispod 3 godine) koja piju dosta kravljeg mleka bez drugih hranljivih namirnica, takođe mogu da postanu anemična.

Malo krvarenje ne čini osobu anemičnom. Uprkos tome, ne biste smeli da isključite anemiju pre nego što najpre obratite pažnju na simptome.*

(*Anemije mogu da se klasifikuju na sledeći način:

I Prema uzroku, mehanizmu nastanka, toku i posledicama (patofiziološka podela)

  1. Anemije nastale usled smanjenog stvaranja eritrocita – odnosno anemije koje nastaju sled nedostatka faktora potrebnog za eritropoezu (stvaranje eritrocita) ili usled slabosti koštane srži.
  2. Anemije nastale usled povećane razgradnje eritrocita (hemolizne anemije) – odnosno anemije koje nastaju usled naslednih ili stečenih uzroka, koji dovode do bržeg propadanja eritrocita.
  3. Anemije nastale usled povećanog gubitka krvi – odnosno anemije koje nastaju usled naglog gubitka krvi ili postepenog gubitka gvožđa.

II Prema obliku i strukturi eritrocita, odnosno veličini eritrocita i količini hemoglobina (morfološka podela)

  1. Makrocitne anemije – anemije kod kojih je zapremina crvenih krvnih zrnaca veća od normalne
  2. Mikrocitne anemije – anemije kod kojih je zapremina crvenih krvnih zrnaca manja od normalne
  3. Normocitne anemije – anemije kod kojih je zapremina crvenih krvnih zrnaca normalna – Prim. prev.)

Vrste anemije

Postoji više vrsta anemija kod dece, odnosno dečjih anemija, u zavisnosti od toga šta ih izaziva.

Kod dece se najčešće javljaju sledeći oblici anemija:

  • Anemije usled nedostatka gvožđa – hipohromne anemije.
  • Megaloblastne anemija ili mikrocitne anemije, koje nastaju usled nedostatka vitamina B12.
  • Hemolitičke anemije, koje spadaju u nasledna stanja kod kojih organizam stvara oštećena crvena krvna zrnca.
  • Srpasta anemija, koja nastaje usled abnormalnog hemoglobina, koji dovodi do toga da su eritrociti izobličeni ili srpastog oblika. Ove oštećene ćelije su nežne i lako pucaju. Ovaj oblik anemije spada u nasledne poremećaje krvi.
  • Talasemija ili Kulijeva anemija, takođe je nasledni poremećaj krvi, kod koga organizam proizvodi abnormalna crvena krvna zrnca. Talasemija se klasifikuje kao alfa ili beta talasemija, a ispoljava se u tri oblika: major (težak poremećaj), intermedija (srednje težak poremećaj) i minor (asimptomatski poremećaj).
  • Hronične anemije ili anemije hroničnih oboljenja, česte su kod osoba koje pate od hroničnih bolesti praćenih upalom.
  • Aplastične anemije, nastaju kada koštana srž nije u stanju da proizvede dovoljno crvenih krvnih zrnaca.

Kada je reč o simptomima anemije, simptomi različitih anemija su slični.

Simptomi anemije kod dece

U najčešće simptome anemije kod dece spadaju:

  • jaka iscrpljenost
  • razdražljivost
  • ošamućenost
  • glavobolja
  • blaga slabost
  • ubrzani srčani ritam
  • kratak dah
  • potreba za konzumiranjem nejestivih materija, kao što je kreda (pika poremećaj)
  • gubitak apetita
  • bolan ili otečen jezik

Znakovi koji mogu da ukazuju na anemiju kod vašeg deteta su:

  • bledilo kože
  • svetle beonjače, sa mestimičnom blagom prebojenošću, obično plavom
  • krti nokti
  • problemi za zarastanjem tkiva ili rana
  • zastoj u rastu i razvoju

Anemična deca ne moraju da imaju sve navedene simptome. Pravilno postavljena dijagnoza jedini je način da budete sigurni da je dete anemično.

Kako se dijagnostikuje anemija?

Dijagnostikovanje anemije prvenstveno se sastoji od fizikalnog pregleda deteta, nakon čega se obavlja analiza krvi, koja se zove  kompletna krvna sika (KKS). Kompletna krvna slika pruža detaljan uvid u broj crvenih i belih krvnih zrnaca u organizmu. Pored toga, lekar može da predloži i neke od ovih analiza krvi i dijagnostičkih metoda:

  • analiza razmaza krvi – koja podrazumeva pregled eritrocita da bi se utvrdio uzrok anemije
  • provera nivoa gvožđa u krvi – čime se utvrđuje da li dete pati od nedostatka gvožđa
  • elektroforeza hemoglobina – koja može da otkrije svaku abnormalnost crvenih krvnih zrnaca i dijagnostikuje srpastu anemiju i talasemiju
  • aspiracija (punkcija) koštane srži – omogućava lekarima da utvrde aktivnost u koštanoj srži, a može da doprinese dijagnostikovanju aplastične anemije; biopsija koštane srži takođe može da bude od pomoći kod otkrivanja leukemije, koja je možda zahvatila organ
  • utvrđivanje broja retikulocita – je određivanje broja nezrelih crvenih krvnih zrnaca i obavlja se radi provere da li je proizvodnja eritrocita u organizmu normalna

Lečenje anemije kod dece

Lečenje dečje anemije razlikuje se u zavisnosti od dijagnoze, uzrasta deteta, istorije bolesti i opšteg zdravstvenog stanja, kao i njegove tolerancije na specifične medikamente. U moguće načine lečenja spadaju:

  • suplementi gvožđa ili vitamina B12, u slučaju anemije usled nedostatka gvožđa i makrocitne anemije
  • promena ishrane sa uključivanjem namirnica bogatih gvožđem ili vitaminom B12
  • ako je anemija prouzrokovana infekcijom ili bilo kojim oboljenjem, lečenje infekcije ili oboljenja izlečiće i anemiju
  • transfuzija krvi može da bude neophodna kod lečenja nekih oblika hroničnih anemija
  • ponekad, upotreba lekova za lečenje slezine ili uklanjanje slezine mogu da budu neophodni
  • lekovi mogu da se daju i protiv infekcije koštane srži ili radi stimulacije koštane srži da proizvodi više ćelija krvi

Transplantacija koštane srži može da se preporuči u slučajevima teške aplastične anemije.

Kako može da se spreči nutritivna anemija?

Nutritivna anemija, ili anemija nastala usled nepravilne ishrane, kao i anemija koja nije prouzrokovana naslednim poremećajem krvi, mogu da se spreče preuzimanjem nekih mera opreza:

  • dete mora da ima zdravu ishranu, koja sadrži dosta namirnica bogatih gvožđem, kao što su zelenolisno povrće, žuto voće i povrće, paradajz, žumance, crveno meso i obogaćene ceralije i žitarice
  • ograničavanje unosa kravljeg mleka kod dece mlađe od godinu dana, čime se ona štite od mogućeg nedostatka gvožđa u budućnosti
  • anemija izazvana nedostatkom vitamina B12, takođe može da se spreči obezbeđivanjem ishrane bogate vitaminom B12
  • u ishranu deteta uključite citrusno voće da biste pojačali apsorpciju gvožđa – ovo je posebno korisno kada je kod vašeg deteta izvor gvožđa biljna hrana

Nasledne anemije, kao što su srpasta anemija, talasemija ili hemolitička anemija ne mogu da se spreče.

Prirodni lekovi protiv anemije kod dece

Dajući detetu zdravu, mineralima i vitaminima bogatu hranu, možete da sprečite ili svedete na najmanju meru rizik da će se kod njega pojaviti anemija. Ovi prirodni kućni lekovi su korisni kod dece koja su anemična i koja su podvrgnuta lečenju anemije.

  • Cvekla je korisna za decu, a naročito tinejdžere koji pate od anemije. Usitnite u blenderu cveklu srednje veličine sa šargarepom i slatkim krompirom, pa dajte detetu sok jednom dnevno.
  • Spanać i drugo zelenolisno povrće i zeleno voće bogati su gvožđem, dakle ako dete pati od anemije usled nedostatka gvožđa, može da pomogne šolja ili dve čorbe od spanaća svakog dana.
  • Crna melasa je bogata gvožđem, vitaminom B i mineralima. Kašika crne melase u čaši tople vode, može značajno da doprinese podizanju nivoa gvožđa kod vašeg deteta.
  • Urme su bogate vitaminom C i povećavaju nivo apsorpcije gvožđa u organizmu. Potopite dve urme u šolju mleka i ostavite da prenoće. Dajte detetu da na prazan želudac popije mleko i pojede urme.
  • Banane su bogate gvožđem i mogu da pojačaju proizvodnju crvenih krvnih zrnaca u organizmu. One su bogate i magnezijumom, pa pospešuju sintetisanje hemoglobina u organizmu.
  • Jabuke, bogate vitaminom C, pospešuju apsorpciju gvožđa u organizmu.
  • Visoki sadržaj gvožđa u piskavici, pomaže kod održavanja stabilnog nivoa gvožđa u organizmu, a time pospešuje i proizvodnju hemoglobina.

Izbacivanje iz ishrane deteta nekih namirnica sa dodatim šećerom i veštačkim zaslađivačima, rafinisanih žitarica, čokolade, gaziranih sokova i mekinja, takođe povećava nivo gvožđa u organizmu. Konzumiranje namirnica poput kelja, bundeve, spanaća i blitve, može da popravi zdravlje slezine vašeg deteta, a ona ima važnu ulogu u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca. Koristite probiotike, koji će vašem detetu pomoći da mu creva budu čista, što zauzvrat omogućava organizmu da bolje apsorbuje hranljive materije.

Ako ishrana vašeg deteta nije dovoljna da mu obezbedi dovoljno hranljivih materija, onda razmislite o tome da počnete da mu dajete suplemente, ali tek nakon razgovora sa lekarom.

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*