[icegram campaigns=”7437″]
Ponekad možete da primetite da vam disanje nije normalno – ali, šta izaziva otežano disanje? Premda neke situacije, kao što je fizička aktivnost (tj. džogiranje ili vežbe zagrevanja), mogu da izazovu privremeno otežano disanje, to je i normalno i očekivano.
Ono što ukazuje na mogući problem je kada ostajete bez daha, uprkos tome što se ne bavite stimulativnim aktivnostima.
Otežano disanje tokom perioda neaktivnosti ukazuje na nedovoljan priliv kiseonika, što može da bude posledica brojnih oboljenja.
Zapušen nos ili infekcija sinusa usled prehlade, gripa ili alergije mogu da budu uzrok, mada to mogu da budu i ozbiljnije stvari, kao što su hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), upala pluća ili čak infarkt.
Šta izaziva otežano disanje?
Otežano disanje može da bude posledica brojnih faktora, a težina se kreće u opsegu od blagog do po život opasnog.
Ukoliko ste u stanju da prepoznate akutne stimulanse – poput brzog penjanja stepenicama ili izlaganja alergenu – odmorite se ili uzmite antihistaminik i sačekajte da se stanje poboljša.
U nastavku ćemo nabrojati koji su preovlađujući uzroci i videti da li oni stoje izazivaju teško disanje u vašem slučaju.
Kardiovaskularna oboljenja
Srce i pluća rade zajedno kako bi obezbedili kiseonik u krvi i razaslali ga kroz čitav organizam. Iz toga sledi da problemi sa jednim sistemom mogu ponekad da utiču na drugi.
Ako vaše srce pumpa previše brzo, onda traži i više kiseonika iz pluća, a pluća će usled toga tražiti veću brzinu disanja. Pored toga, pojava ožiljaka ili oštećenje srca mogu da mu otežavaju rad i da ga prisiljavaju da radi više da bi obavilo svoje zadatke, što takođe doprinosi bržem disanju.
Brojne su bolesti i genetska oboljenja koji za posledicu imaju probleme sa srcem i utiču na disanje, ali obično možete da uočite promene srčanog ritma koje se podudaraju sa periodima otežanog disanja.
Pušenje
Unutrašnjost pluća je obložena sićušnim resicama, koje se zovu „vili (jednina: vilus)“, a koje imaju ulogu mehanizma za filtraciju i uklanjaju sve čestice ili sluz koji dospeju u pluća u procesu disanja. Toplota i hemikalije koje se nalaze u duvanskom dimu, dovoljno su jaki da sagore ove resice i liše pluća njihove važne funkcije.
Sluz će da se nakuplja i apsorbuje hemikalije i čestice, formirajući na kraju neku vrstu katrana sa unutrašnje strane pluća. Kao posledica javlja se sužavanje plućnih disajnih puteva, šištanje, otežano ili ubrzano disanje, pošto vaš organizam pokušava da dobije dovoljno vazduha kroz manje prolaze.
Kratak dah i anksioznost
U periodima intenzivne anksioznosti – posebno kod osoba koje pate od kliničke anksioznosti – bučno disanje i kratak dah mogu da budu simptomi. Nažalost, otežano disanje može još više da pothranjuje anksioznost i da stvara osećaj kao da se borite da dođete do dovoljne količine kiseonika.
Kada se jave problemi sa disanjem na nervnoj bazi ako je moguće, odmaknite se od situacije i nađite mirno mesto gde možete da sednete i prokušate da normalizujete disanje. Ukoliko imate istoriju kardiovaskularnih problema, trebalo bi da pozovete hitnu pomoć ili da se odmah uputite u bolnicu jer ono što izgleda kao stezanje u grlu od nervoze može da bude mnogo ozbiljniji problem.
Gojaznost
Srce mora da pumpa krv kroz čitavo telo, a što je telo veće, to je teže i pumpanje krvi. Kao što smo već pomenuli, ako srce mora brže da pumpa, onda je potrebno i da pluća povuku više da bi držala korak sa njim, a sve to za posledicu ima otežano disanje.
Pored toga, gojazne osobe obično najveći deo telesne težine nose u srednjem delu tela, što vrši dodatni pritisak na pluća a brzo zamaranje i teško disanje su karakteristična pojava kod skoro svih gojaznih osoba.
Želudac kratak dah
Problemi sa želucem i otežano disanje takođe mogu biti poezani.Abdominalno nadimanje može uticati na dijafragmu, mišićnu pregradu između grudi i želuca. Dijafragma pomaže u disanju, što znači da neki problem sa želucem i nadimanje može dovesti do kratkotrajnog udisanja. Ovo se dešava ako je pritisak u želucu dovoljan da ograniči kretanje dijafragme.
Zbog nedostatka daha možete imati veći broj kratkih udisanja. Ovo može dovesti do gutanja vazduha, što je poznato kao aerofagija.
Problemi sa želucem koji izazivaju otežano disanje se donekle mogu izbeći izbegavanjem hrane za koju se zna da doprinosi nadimanju i gasovima, kao što su kupus, pasulj i sočivo.
Hronična opstruktivna bolest pluća
Hronična opstruktivna bolest pluća je termin koji se odnosi na grupu hroničnih zapaljenskih oboljenja koja zahvataju pluća i disajne puteve. Ova oboljenja su najčešće posledica dugotrajnog izlaganja nadražujućim česticama (najčešći uzrok je pušenje), a dva najčešća oblika hronične opstruktivne bolesti pluća su emfizem i hronični bronhitis.
Emfizem nastaje kada su uništeni vazdušni mehurići (alveole) na krajevima bronhijalnih cevi, a bronhitis je hronična upala sluzokože bronhijalnih cevi koje prenose vazduh duboko u pluća.
Glavni simptomi hroničnog bronhitisa su svakodnevni kašalj i stvaranje sputuma (ispljuvka), dok u druge simptome spadaju kratak dah, šištanje, buđenje sa viškom mukusa u plućima i česte respiratorne infekcije.
Alergije
Alergija je stanje kod koga je vaš organizam nadražen nekom inače bezopasnom materijom. U slučaju alergena koji mogu da se udahnu, kao što je „perut“ kućnih ljubimaca (sama dlaka ili perje nisu alergeni, ali se na njima zadržavaju i sa njih spadaju prašina, polen ili drugi alergeni), polen ili prašina, iritacija će se javiti u plućima ili bronhijalnim cevima.
Usled toga može da dođe do oticanja i moguće upale, koji mogu da izazovu otežano disanje. Ovakvi oblici alergija često nastupaju sa drugim simptomima poput šištanja, vodnjikavih i crvenih očiju ili iritacija nosa.
Astma
Astma je oboljenje kod koga su disajni putevi izuzetno osetljivi i podložni prenaglašenim reakcijama, nalik alergiji. Kada su nadraženi, disajni putevi se sužavaju i proizvode višak mukusa, što nepovoljno utiče na sposobnost normalnog disanja.
Okidači astmatičnih napada nisu isti kod svih pacijenata, ali u njih spadaju alergeni iz vazduha, temperatura, stres ili neke namirnice i pića. Napad astme obično je praćen stezanjem u grudnom košu i zviždanjem ili šištanjem pri izdisanju.Teški asmatini napadi izazivaju gušenje i bol u grudima.
Povišena telesna temperatura
Kada ste vrući i kada vam telesna temperatura raste, troši se više kiseonika. Pošto vaši mišići i tkiva usisavaju kiseonik većom brzinom, to može da izazove kratak dah.
Ne brinite; samo sedite, opustite se, a možete da stavite na glavu i hladan, vlažan peškir. Za par trenutaka, trebalo bi da vam se vrati normalan ritam disanja. Naravno, povišena telesna temperatura može da bude pokazatelj ozbiljnijeg zdravstvenog stanja, stoga pratite situaciju.
Apneja u snu i hrkanje
Ako se budite boreći se za vazduh ili vam kažu da otežano dišete u snu, to može da bude neki oblik hrkanja ili apneje u snu. Apneja u snu je prouzrokovana blokadom vazdušnih puteva zbog opuštanja mišića grla. Na kraju se borite za vazduh jer ne dobijate kiseonik.
Neki drugi uzroci otežanog disanja noću spadaju zapušeni nos, HOBP, zatajenje srca i gojaznost.
Vežbanje
Periodi povećane fizičke aktivnosti, kao što je to slučaj prilikom vežbanja, dovode do povećane potrebe za kiseonikom i kratkog daha. Što više vaši mišići rade, to im je potrebno više kiseonika.
Srčani ritam se ubrzava da bi pumpao krv bogatu kiseonikom kroz organizam, a povećana potrošnja može da izazove teško disanje.Osobe sa boljom fizičkom kondicijom neće imati kratak dah pri istom naporu kao osobe naviknute na sedelački način života.
Kako se leči otežano disanje ?
Lečenje otežanog disanja zavisi od njegovog uzroka. Na primer, u slučaju vežbanja ili povećane fizičke aktivnosti, kratak predah i mirovanje trebalo bi da dovedu disanje u normalno stanje.
Kod oboljenja poput astme ili HOBP, lečenje obično podrazumeva upotrebu kortikosteroida za inhalaciju koji smiruju upalu i otvaraju vazdušne puteve. Prehlada, infekcija sinusa i alergija obično se leče antihistaminicima ili sprejevima za otpušavanje nosa. Kod šlajma, od pomoći mogu da budu topli napici.
Kada je kratak dah posledica zatajenja srca, mogu da se koriste brojni medikamenti. Tu spadaju vazodilatatori, beta blokatori i ACE inhibitori. Takođe, može da bude neophodna i operacija.
Kako se sprečava otežano disanje
Izbegavajte okidače – Za početak bi bilo dobro da izbegavate okidače. Većina problema sa disanjem ima neku vrstu okidača, bilo da je to fizički napor ili alergen u vazduhu. Ako vodite računa o svom telu i pazite šta izaziva periode otežanog disanja, možete da preduzmete korake da smanjite izlaganje. U slučaju da je nemoguće da izbegnete izlaganje, posegnite za zaštitom. Na primer, ako imate sezonske alergije ali morate da izlazite, prokušajte da nosite masku za lice.
Prilagodite način života – Prilagođavanje načina života može da se primeni za ublažavanje simptoma ili poboljšanje zdravlja pluća. Kod gojaznih osoba, i najmanje smanjenje telesne težine može da ima impresivno dejstvo na zdravlja pluća. Suvišno je reći da je, ukoliko pušite, ostavljanje cigareta izuzetno preporučljivo, pošto ne možete očekivati ni najmanje poboljšanje zdravlja pluća sve dok udišete zagrejanu mešavinu pepela i hemikalija.
Perite ruke – Virusi prehlade i gripa, kao i mnoštvo drugih, prenose se površinskim kontaktom sa drugim osobama. Perite ruke toplom vodom i sapunom kada stižete na nova odredišta ili po povratku kući, kako biste smanjili šanse za nastanak infekcije.
Proverite kvalitet sna – Provera kvaliteta sna, na za to specijalizovanim klinikama, može da bude od koristi za utvrđivanje da li patite od apneje u snu. Jedan od najdelotvornijih načina za lečenje kratkog daha u snu je maska sa kiseonikom. Nakon početnog perioda prilagođavanja, verovatno vam neće biti neprijatno, a primetićete znatnu razliku u kvalitetu sna.
Kada bi trebalo da se javite lekaru ?
Pošto otežano disanje ima brojne uzroke – od kojih neki izazivaju simptome koji se preklapaju – najbolje je da pravu dijagnozu potražite kod lekara. Osim toga, najčešći uzroci otežanog disanja obično ne spadaju u hitne slučajeve.
Jedini izuzeci su slučajevi naglog pogoršanja disanja ili napad astme koji ne popušta ni pored upotrebe inhalatora. U takvim slučajevima, trebalo bi da potražite lekarsku pomoć što je moguće pre.