PARATIROIDNI HORMON (PTH) Pitate se šta je PTH hormon ? Zašto vaš nalaz pokazuje povišen PTH ?
Verovatno već znate da vam je za jake i zdrave kosti i zube potreban kalcijum. A da li ste znali da vam je normalan nivo ovog važnog minerala potreban i za zdrave krvne sudove, mišiće i nerve?
Ukoliko ste nedavno davali uzorak krvi na analizu čiji su rezultati pokazali veoma nizak nivo kalcijuma, lekar može da vas upiti na jednu drugačiju analizu krvi.
Ovom analizom se utvrđuje nivo paratiroidnog hormona (PTH, paratirin, parathormon), odnosno nivo PTH u krvi.
Paratiroidni hormon luče četiri sićušne (veličine zrna graška) paratiroidne (paraštitne) žlezde koje se nalaze u vratu. To su endokrine žlezde, odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem smeštene uz zadnju stranu štitne žlezde. Ove žlezde kontrolišu nivo kalcijuma u krvi.
Kada je nivo kalcijuma suviše nizak, one ispuštaju PTH (paratiroidni hormon) da bi se nivo kalcijuma vratio u normalni opseg vrednosti. Kada nivo kalcijuma raste, paratiroidne žlezde prestaju da luče PTH.
Osim kalcijuma, PTH hormon reguliše i nivo fosfata i vitamina D u ljudskom organizmu, a ima i ulogu u metabolizmu kostiju.
Laboratorijsko određivanje nivoa PTH u krvi može da objasni razlog zbog koga dolazi do pojave abnormalnog nivoa kalcijuma.
Paratiroidni hormonski test se ponekad naziva i paratirinski test, kao i parathormonski test.
Povišen paratiroidni hormon PTH može da bude posledica prekomerno aktivnih paratiroidnih žlezda. Ovo stanje se zove hiperparatireoza. Međutim, postoje i drugi uzroci koji izazivaju povećan PTH hormon.
Zbog čega se traži PTH nalaz ?
Nivo PTH u krvi može da pomogne lekaru da utvrdi da li abnormalni nivo kalcijuma izazivaju paratiroidne žlezde. Ukoliko rezultati analize krvi pokazuju da je nivo PTH hormona prikladan nivou kalcijuma u vašem organizmu, onda postoji neki drugi uzrok koji dovodi do povišenog ili sniženog nivoa kalcijuma.
Lekaru može da bude potrebna PTH analaiza krvi ako pokazujete simptome hiperkalcemije (povišen nivo kalcijuma u krvi) ili hipokalcemije (sniženi nivo kalcijuma u krvi).
U simptome hiperkalcemije spadaju:
- bolovi u trbuhu
- jaka žeđ
- često i obilno mokrenje
- mučnina
- umor
- bolovi u mišićima
- bolovi u kostima
- bubrežni kamenac
U simptome hipokalcemije spadaju:
- depresija i ćudljivost
- mišićni spazmi
- trnci ili utrnulost u rukama, nogama ili ustima
- abnormalni srčani ritam
U drugom delu ovog članka su referntne vrednosti i upotstvo za tumačenje rezultata PTH analize.
Rizici i koristi
Rizik koji nosi PTH analiza krvi je zanemarljiv. Možete da osećate bol na mestu uboda igle. Ta regija nakon toga može malo da boli.
Kao i kod svakog vađenja krvi, postoji veoma mala šansa da dođe do infekcije ili podliva. Kod nekih osoba se nakon davanja uzorka krvi javlja blaga nesvestica.
Najvažnija korisna strana testa kojim se utvrđuje da li je PTH hormon povećan je da vaš lekar ima uvid da li vaš organizam proizvodi previše ili premalo paratiroidnog hormona.
Ukoliko izgleda da to predstavlja problem, onda mogu da se obave dodatna ispitivanja da bi se zvanično potvrdila dijagnoza oboljenja. Podjednako je važno i to što ovaj nalaz može da isključi paratiroidne bolesti.
PTH analiza omogućava lekaru da traži druge uzroke abnormalnog nivoa kalcijuma.
Pripreme za PTH test
Obično se preporučuje da ne jedete 10 sati pre vađenja krvi. Možda ćete morati da prestanete da uzimate i neke lekove ili suplemente dan pre testiranja.
Međutim, pre nego što prestanete da uzimate prepisane lekove, kao i lekove i suplemente u slobodnoj prodaji, posavetujete se sa svojim lekarom.
Tokom i nakon testa
Uzorak krvi se uzima iz vene na ruci.
Laboratorijski tehničar će vam podvezati nadlakticu gumenom trakom. Ovo, kao i stezanje šake u pesnicu, pomaže da vene bliže površini kože budu uočljivije. Igla koja se uvodi u venu, prikačena je za malu epruvetu.
Za PTH test je potreban mali uzorak krvi. Kada se izvadi dovoljno krvi, tehničar izvodi iglu iz vene i stavlja sterilnu gazu na mesto uboda.
Potom se uzorak krvi šalje u laboratoriju gde će se meriti nivo PTH, kalcijuma, a moguće i hormona, minerala i drugih supstanci.
Rezultati
U krvotoku se nalazi ceo paratiroidni hormon PTH, ali i njegovi brojni fragmenti. Prilikom laboratorijske analize mere se vrednosti tri oblika paratiroidnog hormona PTH, odnosno amino terminalni fragmenti (N-terminal), karboksi terminalni fragmenti (C-terminal) i intaktni (celi) molekuli PTH.
Tačne normalne vrednosti se razlikuju u zavisnosti od laboratorije koja obavlja analizu. Rezultati testiranja su prikazani u pikogramima po mililitru (pg/ml). Da biste razumeli šta tačno znače brojevi u vašim rezultatima, obratite se lekaru.
Tri oblika PTH i neki od uobičajenih normalnih opsega vrednosti su:
- N-terminal: 8 – 24pg/ml
- C-terminal: 50 – 330pg/ml
- Intaktni molekul: 10 – 56pg/ml
Za dobijanje rezultata ponekad je potrebno nekoliko dana, što zavisi od laboratorije. Međutim, rezultati mogu da budu gotovi i ranije, naročito ako vaš lekar traži brze nalaze.
Povišeni nivo PTH može da bude posledica prekomerno aktivnih paratiroidnih žlezda. Ovo stanje se zove hiperparatireoza. Međutim, postoje i drugi mogući uzroci povišenog nivoa PTH hormona u krvi, kao što su:
- nasledno niski nivo vitamina D
- povreda kičmene moždine
- nizak nivo kalcijuma nepovezan sa paratiroidnim žlezdama
- bubrezi koji ne reaguju normalno na PTH paratiroidni hormon
Šta izaziva nizak PTH ?
Sniženi nivo PTH hormona može da bude povezan sa nedovoljno aktivnim paratiroidnim žlezdama, stanje koje se zove hipoparatireoza. U druge uzroke spadaju:
- zračenje
- previsok nivo gvožđa
- operacija zbog bolesti štitne žlezde
Da li su neophodna i druga ispitivanja?
U zavisnosti od nivoa PTH u krvi, moguće je da postoji potreba i za drugim ispitivanjima.
Na primer, ako je vaš nivo PTH u krvi visok, a nivo kalcijuma je i dalje nizak, to može da znači da vaše paratiroidne žlezde normalno funkcionišu. Lekar može da proveri i nivo vitamina D, fosfora i magnezijuma, kako bi video da li oni utiču na nivo kalcijuma.
S druge strane, ako je nivo kalcijuma visok, a hormon PTH takođe iznad normalne vrednosti, moguće je da imate hiperparatireozu. Lekar može da vas uputi na rentgensko ili neko drugo snimanje da bi ispitao paratiroidne žlezde.
Hiperparatireoza može da se leči operativnim putem, odnosno odstranjivanjem žlezda kada su one uvećane ili sadrže tumor.
Ako je oboljenje blago i nema simptoma, kao što su problemi sa bubrezima ili slabe kosti, lekar može da preporuči redovnu kontrolu nivoa kalcijuma i paratiroidnog hormona PTH. Operacija možda neće biti neophodna, bar neko vreme.