Eozinofili su vrsta belih krvnih zrnaca. Bela krvna zrnca štite organizam od raznih oboljenja i infekcija. Eozinofili pomažu u zaštiti organizma od bolesti i infekcija tako što se kreću i doslovno jedu neke vrste bakterija, stranih supstanci i drugih ćelija. Oni su jako bitni za odbranu orgnaizma od parazita. Paraziti su svi organizmi koji žive u ili na drugim živim organizmima i na račun domaćina, i time stvaraju štetu domaćinu.
Koji procenat belih krvnih zrnaca čine eozinofili?
Između 1 i 4 posto belih krvnih zrnaca su eozinofili. To je ujedno i normalan broj eozinofila na testovima krvi.Eozinofilija je jako povišen broj eozinofila u krvi. Eozinofilija sama po sebi nije oboljenje, ali se javlja kao odgovor orgnizma na alergene, parazite ili abnormalne ćelije…
U nastavku ćete saznati kada se radi krvna slika da bi se utvrdio broj eozinofila u krvi, šta znači kada su povišeni eozinofili a šta kada su niski…
Zbog čega je važan broj eozinofila?
Kada u okviru krvne slike radite diferencijal belih krvnih zrnaca, vaš lekar može otkriti da imate abnormalan nivo eozinofila u krvi. Diferencijalni test belih krvnih zrnaca radi se zajedno sa ukupnim brojem krvnih ćelija i određuje postotak svake vrste belih krvnih zrnaca koje se nalaze u krvi. Ovaj test će pokazati da li imate povišen ili smanjen broj belih krvnih zrnaca. U zavisnosti od oboljenja, reaguje druga vrsta belih krvnih zrnaca.
Doktori mogu zatražiti da uradite ovaj test ako sumnjaju na neka određena oboljenja ili stanja, kao što su:
- jaka alergijska reakcija
- reakcija na lek
- infekcija parazitom
Normalan rezultat
Kod odraslih, normalna krvna slika pokazuje manje od 500 eozinofilnih ćelija po mikrolitru krvi. Kod dece, nivo eozinofila zavisi od godina.
Šta izaziva povišen nivoa eozinofila u krvi ?
Povišen nivo eozinofila (eozinofilija) se često javlja kao odgovor na alergije. Takođe,povišen broj eozinofila se može javiti kada su u organizmu prisutne neke vrste bakterija ili parazita.
Ako imate više od 500 eozinofilnih ćelija po mikrolitru krvi, to znači da imate oboljenje eozinofiliju. Eozinofilija može biti blaga (500-1500 eozinofilnih ćelija po mikrolitru), umerena (1500-5000 eozinofilnih ćelija po mikrolitru) ili jaka (broj eozinofilnih ćelija po mikrolitru je veći od 5000). To se može desiti zbog:
- infekcije izazvane parazitima
- autoimune bolesti
- jake alergijske reakcije
- ekcema
- astme
- sezonskih alergija
- leukemije i još nekih tipova raka
- ulcerativnog kolitisa
- šarlaha
- lupusa
- Hronove bolesti
- reakcije na lek
- odbijanja presađenog organa
Određene vrste oboljenja kože, npr. pemfigus, mogu dovesti do povišenog broja eozinofila. Pemfigus je teško oboljenje kože za koje je karakteristična pojava plikova na koži koji ostavljaju velike rane i pečate.
I neke vrste lekova mogu izazvati visok broj eozinofila u krvi.
Eozinofili mogu biti povišeni kod bolesti koje izazivaju nekontrolisanu deobu ćelija u mijeloidnim tkivima. Mijeloidno tkivo je vrsta koštane srži (tkivokoje se nalazi u kostima) i ima mnogo vlakana. Jedno od tih oboljenja, kod kojih se javlja višak mijeloidnogtkiva, je policitemija vera.
Policitemija vera je stanje čiji je uzrok nepoznat i dovodi dodugoročnog povećanja crvenih krvnih zrnaca i drugih vrsta ćelija. Još jedno takvo oboljenje je mijelofibroza, kodkoga se umesto normalne koštane srži javlja fibrozno tkivo (vezivno tkivo).
Povišeni eozinofili se javljaju i kao odgovor na oboljenja vezivnih tkiva (difuzna vaskularna oboljenja). Bolesti vezivnih tkivasu grupa poremećaja koja podrazumevaju upalu krvnih sudova i vezivnih tkiva.
Eozinofilni gastroenteritis je još jedno oboljenje kod koga se može javiti eozinofilija. Eozinofilni gastroenteritis je stanje kod koga eozinofili prolaze krozmukoznu membranu u tanko crevo. Mukozne membrane su jedan od četiri glavna tipa tankih slojevatkiva koja oblažu različite delove tela i organe. Crevo je cevasta struktura i deo jeprobavnog trakta. Ono se proteže od želuca do anusa izauzima veći deo donjeg stomaka. Crevo je podeljeno na dva glavna dela: tankocrevo i debelo crevo.
Još jedno oboljenje zbog koga se može pojaviti eozinofilija je sarkoidoza. Sarkoidoza je oboljenjekoje izaziva pojavu malih, okruglih čvorova u tkivima. Ovi čvorovi se mogu javiti na mnogim mestima na ili u telu,na koži ili u plućima. Loflerov sindrom takođe može biti uzrok što su eozinofili u krvi visoki. Loflerovsindrom (eozinofilocitoza pluća) je alergijski odgovor pluća na prisustvo parazita kod kog se javljaju groznica, mršavljenje i otežano disanje.
Eozinofilija se takođe javlja kod Adisonove bolesti. Adisonova bolest je oboljenje koje može biti i fatalno i kod kog je prisutno potpuno ili delimično otkazivanje radaadrenalnog korteksa. Adrenalni korteks je spoljni deo veoma važnog organa (adrenalnih žlezda) kojeluče hormone koji su jako važni za regulaciju određenih procesa u organizmu. Hormoni su prirodne hemikalije koje luči ljudski organizam direktno u krvotok i koje imaju specifičan uticaj na neka tkiva u telu.
A šta ako su eozinofili niski ?
Kada krvna slika pokazuje nizak nivo eozinofila to najčešće nije razlog za brigu i česta je pojava. Eozinofili mogubiti veoma niski zbog upotrebe steroida.
Abnormalno niski eozinofili u krvi mogu biti posledica trovanja alkoholom ili prevelikom proizvodnjom kortizola, kao što je slučaj kod Kušingove bolesti. Kortizol je hormon koji telo prirodno proizvodi. Nizak nivo eozinofila može biti zbog doba dana u koje ste vadili krv. Pod normalnim uslovima, najniži nivo eozinofila je ujutru, a najviši uveče.
Osim ako nije reč o trovanju alkoholom ili Kušingovoj bolesti, niski eozinofili nisu razlog za brigu, izuzev ako nemate jako nizak broj belih krvnih zrnaca. Ako su vam sva bela krvna zrnca u opadanju, probem može biti u koštanoj srži.
Koje su ostale karakteristike eozinofila?
Jedna od glavnih karakteristika eozinofila je to što imaju jedro koje se sastoji od dva okrugla delakoji se zovu režnjevi. Ponekad je prisutani treći deo koji spaja ova dva i zove sehromatin.
Dalje, jedro eozinofila se može javitiu više oblika.Još jedna karakteristika eozinofila je njihova citoplazma (gelasta supstanca koja ispunjavaćeliju) koja se sastoji uglavnom od velikih,grubih čestica koje rasipaju svetlost (granule, otuda i naziv granulociti).Ove čestice su nalik na zrnevlje žita i mogu se videtipod mikroskopom.
Ove čestice postaju žućkaste, crveneili narandžaste boje kada se oboje u boju poznatu kaoeozin. Zato se zovueozinofili. Ove boje sekoriste u laboratorijama kako bi se ćelije lakše razlikovale jedna od druge.
Kako se još zovu eozinofili?
Eozinofili su poznati i kao eozinofilni leukociti, acidofilni leukociti, oksifili, oksifilni leukociti.
Kako da se pripremim za ovaj test?
Nisu vam potrebne nikakve posebne pripreme za ovaj test. Obavestite lekara ukoliko pijete nešto za proređivanje krvi (Coumadin, aspirin). U tom slučaju ćete verovatno biti savetovani da prestanete, barem privremeno, sa uzimanjem lekova.
Lekovi zbog kojih eozinofili mogu biti povišeni:
- tablete za mršavljenje
- interferon, lek koji se uzima ako imate infekciju
- neki antibiotici
- laksativi koji sadrže psilijum
- sredstva za smirenje
Pre vađenja krvi, obavezno recite doktoru koje lekove i suplemente trenutno pijete.
Šta se dešava tokom testa?
Medicinska sestra će izvaditi krv na sledeći način:
- Prvo će očistiti kožu vatom sa antiseptikom.
- Zatim će ubosti iglu u venu i izvući krv u epruvetu.
- Nakon toga će izvaditi iglu i dati vam vatu ili flaster da prislonite na mesto uboda.
- Obeležiće vašu epruvetu i poslati je u laboratoriju na analizu.
Šta očekivati ?
Ako imate alergiju ili parazitsku infekciju, lekar će vam prepisati kratkoročno rešenje za ublažavanje simptoma i zatražiće posle izvesnog vremena da se ponovo uradi krvna slika.
Ukoliko broj eozinofila ukazuje na autoimunu bolest, računajte na to da ćete ići na dodatne analize kako bi se otkrilo od čega bolujete. Razne bolesti mogu izazvati povišen broj eozinofila u krvi (eozinofilija), pa je važno otkriti krivce na vreme.