Meningitis kod beba dece i odraslih (simptomi, lečenje, posledice)

meningitis kako se prenosi

Šta je meningitis?

Meningitis je upala meninga, odnosno moždanih ovojnica. Meninge su tri membrane koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu. Meningitis kod dece i odraslih se može javiti i kada dođe do upalnog procesa u tečnosti oko ovih membrana.

Najčešći uzroci meningitisa su virusne i bakterijske infekcije. Ostali mogući uzroci meningitisa su

  • rak
  • toksične hemikalije
  • gljivice
  • alergije na lekove

Kako se dobija meningitis ?

Meningitis se najčešće dobija od obolelih osoba.

Neke vrste virusnog i bakterijskog meningitisa su zarazne. One se mogu preneti kašljanjem, kijanjem ili bliskim kontaktom sa zaraženom osobom.

encefalitis


Meningitis simptomi

Koji su simptomi meningitisa?

Simptomi virusnog i bakterijskog meningitisa su na početku veoma slični. Međutim, simptomi bakterijskog meningitisa su obično nešto teži. Takođe, simptomi zavise i od toga da li sebolest javila kod dece, odraslih ili veoma starih osoba.

Simptomi virusnog meningitisa

Virusni meningitis kod beba i dece može izazvati

  • slab apetit
  • iritabilnost
  • pospanost
  • letargiju
  • povišenu temperaturu

Kod odraslih, virusni meningitis može izazvati sledeće simptome:

  • glavobolju
  • povišenu temperaturu
  • ukočen vrat
  • napade slične epileptičnim
  • osetljivost na svetlost (fotofobija)
  • pospanost
  • letargiju
  • mučninu i povraćanje
  • slab apetit

Simptomi bakterijskog meningitisa

upala mozga

Simptomi bakterijskog meningitisa se obično javljaju iznenada i naglo. Oni uključuju:

  • izmenjeno stanje svesti
  • mučninu
  • povraćanje
  • osetljivost na svetlo
  • iritabilnost
  • jake glavobolje
  • povišenu temperatura
  • groznicu
  • ukočen vrat
  • ljubičaste fleke na koži, nalik modricama
  • pospanost
  • letargiju

Odmah potražite lekarsku pomoć ako dobijete ovakve simtpome. Bakterijski i virusni meningitis mogu biti i smrtonosni. Nema načina da odredite da li je reč o bakterijskom ili virusnom meningitisu samo na osnovu simptoma. Lekar mora uraditi potrebne testove kako bi utvrdio uzrok oboljenja.


Simptomi gljivičnog meningitisa

Simptomi gljivičnog meningitisa su slični simptomima drugih vrsta ove infekcije. Tu spadaju

  • mučnina
  • povraćanje
  • osetljivost na svetlo
  • povišena temperatura
  • jake glavobolje
  • zbunjenost, dezorijentacija

Svaka vrsta meningitisa ima neke karakteristične simptome.


Kako se prenosi meningitis ?

meningitis kako se prenosi

Neke vrste meningitisa nisu zarazne pa se meningitis takvog tipa ne prenosi. Tu spadaju gljivični, parazitarni i neinfektivni meningitis.

Virusni meningitis je zarazan i lako se prenosi. On se prenosi direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima zaražene osobe, uključujući i šlajm, pljuvačku i izmet. I kapljice koje se izbacuju prilikom kijanja i kašljanja su čest izvor prenosa infekcije. Ne morate doći u direktan kontakt sa inficiranom osobom da biste dobili ovu vrstu meningitisa.

Bakterijski meningitis, najozbiljniji oblik meningitisa, je takođe zarazan, posebno meningokokni meningitis. On se prenosi kontaktom sa zaraženom osobom. Škole, vrtići, bolnice, kasarne, centri za boravak starih lica i studentski domovi su ponekad prava legla zaraze. Neke vrste meningitisa se šire direktnim kontaktom sa zaraženom osobom, ali ne sve.


Koje su moguće posledice meningitisa?

Meningitis može izazvati sledeće posledice i komplikacije:

  • napade slične epileptičnim
  • gubitak sluha
  • gubitak vida
  • probleme sa pamćenjem
  • artritis
  • migrene i jake glavobolje
  • oštećenje mozga
  • hidrocefalus
  • subduralni edem, odnosno nakupljanje tečnosti između mozga i lobanje

Bakterijski meningitis može dovesti do pojave bakterija u krvi. Ove bakterije mogu da se razmnože i da počnu sa oslobađanjem toksina. To oštećuje zidove krvnih sudova i dovodi do curenja krvi u kožu i unutrašnje organe.

Ozbiljniji oblici ovakvih infekcija su često smrtonosni. Gangrena može dosta oštetiti tkiva i kožu. U retkim slučajevima je neophodna amputacija.


Meningitis i pneumonija

Pnemumokokni meningitis je redak, ali ozbiljan i potencijalno fatalan oblik bakterijskog meningitisa. Čak 20 posto osoba sa ovom vrstom meningitisa umire uprkos pravovremenom tretmanu.

Gotovo 40 odsto ukupne svetske populacije ima bakteriju Streptococcus pneumoniae u grlu i/ili nosu. Ova bakterija najčešće izaziva pneumoniju, infekcije sinusa i uha.

Međutim, ponekad ove bakterije uspevaju da stignu do mozga, gde izazivaju upalu tkiva u mozgu, kičmenoj moždini i cerebrospinalnoj tečnosti.

Simptomi ove ozbiljne forme meningitisa su

  • groznica
  • jaka temperatura
  • povraćanje
  • bol u grudima
  • jake glavobolje
  • kašalj
  • zbunjenost
  • slabost
  • dezorijentacija

Srećom, postoji vakcina protiv ove vrste meningitisa.


Osip zbog meningitisa

meningitis simptomi

Jedan od kasnijih znakova bakterijskog meningitisa izazvanog bakterijom Neisseria meningitidis jeste blag osip na koži. Ova bakterija se reprodukuje u krvotoku i napada ćelije oko kapilara. Oštećenje ovih ćelija dovodi do oštećenja kapilara i blagog potkožnog krvarenja. To izaziva pojavu svetlocrvenog, roze ili purpunog osipa. Ove fleke podsećaju na petehije ili na modrice.

Kako se infekcija pogoršava i širi, osip postaje sve očigledniji. Fleke postaju veće i tamnije.

Kod osoba sa tamnijom kožom je ovaj osip teže uočljiv. Osip se prvo primeti na svetljim delima kože (npr. na dlanovima) kao i u usnoj duplji.


Vrste meningitisa

Virusni i bakterijski meningitis su najčešći oblici meningitisa. Postoji nekoliko različitih tipova meningitisa. Tu spadaju kriptokokni meningitis, koji se javlja zbog gljivičnih infekcija, i karcinomatozni meningitis, koji se javlja zbog raka. Ove vrste meningitisa su dosta retke.

Virusni meningitis

Virusni meningitis je najčešća vrsta meningitisa. Virusi iz grupe enterovirusa su uzročnici meningitisa u 85 posto slučajeva. Neke vrste meningitisa se češće javljaju tokom leta i jeseni, i uzročnici takvog meningitisa su

  • koksaki virus A
  • koksaki virus B
  • ehovirus

Virusi koji spadaju u grupu enterovirusa godišnje zaraze između 10 i 15 miliona ljudi širom sveta, ali se bolest razvije kod malog broja ljudi.

I drugi virusi mogu izazvati meningitis. To su

  • virus zapadnog Nila
  • virus gripa
  • virus koji izaziva zauške
  • HIV virus
  • herpes
  • Coltivirus

Virusni meningitis obično prolazi bez tretmana, ali je u nekim slučajevima neophodno lečenje simptoma.


Bakterijski meningitis

Bakterijski meningitis je zarazan i izazivaju ga određene vrste bakterija. On može biti i fatalan ako se ne leči. Između 5 i 40 procenata dece i 20 do 50 procenata odraslih osoba sa ovom bolešću umire, čak i uz adekvatan tretman.

Bakterije koje najčešće izazivaju bakterijski meningitis su:

  • Streptococcus pneumoniae, bakterija koja obično živi u respiratornom traktu, sinusima i nosnoj šupljini i može izazvati pneumokokni meningitis.
  • Neisseria meningitidis, koja se prenosi kapljičnim putem i izaziva meningokokni meningitis.
  • Haemophilus influenza, koja izaziva ne samo meningitis, već i infekcije krvi, upalu dušnika, celulitis i infektivni artritis.
  • Listeria monocytogenes, bakterija koja se prenosi zagađenom hranom.
  • Staphylococcus aureus, koja se obično nalazi na koži i u respiratornim organima i izaziva stafilokokni meningitis.

Gljivični meningitis

Gljivični meningitis je veoma redak oblik meningitisa. On se javlja zbog gljivica koje izazivaju infekciju u telu, koja se kasnije kroz krvotok širi na mozak i kičmenu moždinu.

Gljivični meningitis se najčešće javlja kod osoba koje imaju slab imuni sistem. Tu spadaju i osobe koje imaju rak i HIV.

Gljivice koje obično izazivaju meningitis su:

  • Cryptococcus, koja u telo obično dospeva udisanjem. Ona se često nalazi u zemljištu zagađenom ptičjim izmetom.
  • Blastomyces, još jedna vrsta gljivica koja živi u zemlji.
  • Histoplasma, koja takođe živi u uslovima gde ima mnogo izmeta ptica i slepih miševa.
  • Coccidioides.

Parazitski meningitis

Ova vrsta meningitisa je znatno ređa od virusnog i bakterijskog meningitisa i izazivaju je paraziti koji obično žive u zemljištu i izmetu i koji obično napadaju i životinje, te se preko zagađene hrane lako prenose i na ljude.

Jedna vrsta parazitskog meningitisa je značajno ređa nego druge. Ona se zove eozinofilni meningitis. Tri su moguća uzročnika eozinofilnog meningitisa: To su

  • Angiostrongylus cantonensis
  • Baylisascaris procyonis
  • Gnathostoma spinigerum

Parazitski meningitis se nikad ne prenosi kontaktom sa zaraženom osobom. Paraziti ili njihove larve žive u hrani koju ljudi pojedu i tako dolazi do zaraze.

Još jedna veoma retka vrsta meningitisa, amegni meningitis, može biti opasan po život. Ova vrsta meningitisa se javlja kada jedna od nekoliko vrsta parazitarnih ameba dospeju u telo kroz nos dok se pliva u zagađenom jezeru ili reci. Ovi paraziti uništaaju tkivo u mozgu i mogu izazvati halucinacije, napade i druge ozbiljne simptome. Ameba koja najčešće izaziva ovakav meningitis je Naegleria fowleri.


Neinfektivni meningitis

Neinfektivni meningitis nije infekcija. To je vrsta meningitisa koju izazivaju druge bolesti i stanja. To su

  • lupus
  • povrede glave
  • operacija mozga
  • rak
  • uzimanje određenih lekova

Lečenje

Kako se leči meningitis?

Lečenje će zavisiti od uzroka meningitisa.

Ako je reč o bakterijskom meningitisu, boravak u bolnici je neizbežan. Pravovremena dijagnoza i lečenje mogu sprečiti oštećenje mozga i smrt. Bakterijski meningitis se leči antibioticima koji se daju intravenski. Ne postoji specifičan antibiotik kojim se leči meningitis. Sve zavisi od toga koja je bakterija uzročnik.

Gljivični meningitis se leči antimikoticima, lekovima koji uništavaju gljivice.

Kod parazitskog meningitisa se leči direktno infekcija, a ponekad se samo ublažavaju simptomi. U zavisnosti od uzročnika, i ovakve infekcije se mogu lečiti antibioticima. Ako se stanje pogorša, pristupiće se lečenju infekcije.

Virusni meningitis obično prolazi sam od sebe. U nekim slučajevima se antivirotici daju intravenski.


Koji su mogući uzroci meningitisa?

Svaka vrsta meningitisa ima različit uzrok, ali oni u principu deluju na sličan način. Bakterije, virusi, gljivice ili paraziti kroz krvotok dospevaju u mozak ili kičmenu moždinu. Zatim počinju da se razmnožavaju u samom tkivu ili tečnosti oko njega i tako se razvija infekcija.

Neinfektivni meningitis je rezultat fizičke povrede ili drugog oboljenja i ne podrazumeva infekciju.


Postoji li vakcina protiv meningitisa?

Da, postoji vakcina koja nas može zaštititi od nekoliko vrsta meningitisa. Jedna od njih je meningokokni meningitis, koji izaziva Neisseria meningitidis. Mada je virusni meningitis čšća pojava, bakterijski meningitis je znatno opasniji ako se ne prepozna i ne leči na vreme.

Zato su dve glavne vakcine protiv meningitisa zapravo vakcine protiv bakterijskog meningitisa. Prva vakcina nas štiti od četiri serotipa bakterija koja najčešće izazivaju bakterijski meningitis. Ova zaštita traje relativno dugo.

Druga vakcina je protiv samo jednog specifičnog soja i dejstvo je znatno kraće. Zato se ova vakcina preporučuje samo osobama koje spadaju u rizičnu grupu.

Neželjena dejstva ove vakcine su blag bol, crvenilo i peckanje na mestu davanja vakcine. Kod nekih osoba se može javiti blago povišena temperatura par dana nakon vakcine, a moguća je i drhtavica, glavobolja i umor.


Ko treba da se vakciniše protiv meningokoknog meningitisa?

Postoji pet rizičnih grupa za dobijanje meningitisa, i ako spadate u neku od njih, najbolje je da se vakcinišete.

  • Studenti koji nisu vakcinisani i počeli su da žive u domu.
  • Adolescenti stari 11 i 12 godina.
  • Osobe koje putuju u zemlje gde su ovakve infekcije česte.
  • Deca starija dve godine koja nemaju slezinu ili imaju slab imuni sistem.
  • Tinejdžeri.

Meningitis kod beba

Bebe koje dobiju meningitis mogu imati drugačije znake i simptome u odnosu na odrasle osobe. Ti simptomi su:

  • povišena temperatura
  • žutica
  • ukočeno telo i vrat
  • neobično piskutavo plakanje
  • neobično ponašanje
  • pospanost i problemi sa hodanjem
  • iritabilnost i nervoza
  • beba se ne oseća dobro i neće da sisa

Virusni meningitis je čest kod beba. Obično se razvija kao posledica prehlade, herpesa, gripa i dijareje. Virusi koji izazivaju nabrojana oboljenja mogu izazvati i virusni meningitis.

Bakterijski meningitis, koji je čest, a može biti i smrtonosan, je često posledica nekog bakterijskog oboljenja. Na primer, bakterije koje izazivaju tešku infekciju uha ili sinusa mogu dospeti u krvotok, a zatim i u mozak ili kičmenu moždinu i tako izazvati meningitis.


Meningitis kod dece

Meningitis je čest kod dece koja idu u školu. Simptomi virusnog i bakterijskog meningitisa kod dece su slična simptomima meningitisa kod odraslih osoba:

  • iznenadna jaka groznica
  • bolovi u telu i vratu
  • zbunjenost, dezorijentacija
  • mučnina
  • povraćanje
  • umor i slabost

Meningitis kod odraslih

Rizik od pojave težih oblika meningitisa se smanjuje kako starimo. To je donekle i posledica promene životnih okolnosti. Meningitis se lako širi u školama i studentskim domovima. Kada prestanemo da idemo u školu, verovatnoća da ćemo se uopšte naći blizu zaražene osobe se drastično smanjuje.

Međutim, ona opet počinje da raste nakon šezdesete godine jer tada već mnoge osobe dobijaju neko hronično oboljenje koje im slabi imuni sistem.

Osobe sa slabim imunim sistemom imaju velik rizik od dobijanja meningitisa. Isto važi i za osobe koje su često u bliskom kontaktu sa velikim brojem ljudi ili sa ljudima koji imaju veći rizik od meningitisa. Tu spadaju ljudi koji rade u školama, bolnicama i staračkim domovima.


Kako se postavlja dijagnoza meningitisa?

Postavljanje dijagnoze počinje sa fizičkim pregledom i pregledom lične anamneze pacijenta. Starosna dob i kretanje osobe su značajni za postavljanje dijagnoze. Prilikom pregleda, lekar će pokušati da utvrdi da li su prisutni

  • povišena temperatura
  • ubrzan rad srca
  • ukočen vrat
  • promenjeno stanje svesti

Lekari obično predlažu da se uradi lumbalna punkcija. Tako će se proveriti i da li je prisutan veći pritisak u centralnom nervnom sistemu i da li ima bakterija u cerebrospinalnoj tečnosti. Ako ih ima, ovim testom se određuje koji će antibiotik biti najefikasniji.

Postoje još neki testovi uz pomoć kojih se može dijagnostikovati meningitis. To su:

  • Kultura krvi, kako bi se identifikovale bakterije u krvi. Bakterije obično stižu u mozak peko krvi. N. meningitidis i S. pneumonia osim meningitisa mogu izazvati i sepsu.
  • Krvna slika. Tako se proverava broj antitela i belih krvnih zrnaca u krvi. Bela krvna zrnca se bore sa infekcijama Povišen broj belih krvnih zrnaca može ukazivati na meningitis.
  • Rendgenski snimak grudi može ukazati na prisustvo pneumonije, tuberkuloze ili neke gljivične infekcije. Meningitis se često javlja nakon pneumonije.
  • Kompjuterizovana tomografija glave može otkriti postojanje abscesa na mozgu ili sigusitisa. Bakterije se mogu iz sinusa raširiti u moždane ovojnice.

Ponekad se radi i test sa staklom. Tokom ovog testa se mali komad stakla stavlja na osip. Ako osip ne postane svetliji, verovatno je reč o meningitisu. Ako postane svetliji pod pritiskom, onda je verovatno reč o nečemu drugom.


Može li se meningitis sprečiti?

Zdrav način života je veoma važan, posebno ako spadate u rizičnu grupu za dobijanje meningitisa. Mere prevencije meningitisa su

  • dovoljno odmora
  • ostavjanje duvana ako ste pušač
  • izbegavanje kontakta sa bolesnim ljudima

Ako ste bili u kontaktu sa jednom ili više osoba koje imaju bakterijski meningitis, obratite se lekaru kako bi vam preventivno prepisao antibiotike. To će značajno smanjiti rizik od razvoja infekcije.

Postoje i vakcine koje vas mogu zaštititi od nekih vrsta meningitisa. Vakcine koje štite od meningitisa su

  • Haemophilus influenzae tip B vakcina
  • vakcina protiv pneumokoknog meningitisa
  • vakcina protiv meningokoknog meningitisa

Adekvatna higijena takođe može pomoći u sprečavanju meningitisa. Neke vrste meningitisa se šire preko kontakta sa zaraženom osobom ili njenim telesnim tečnostima. Nemojte koristiti tuđe čaše, pribor za jelo, peškire i odeću i nemojte nikome davati svoje.


Koji su faktori rizika za meningitis?

Slab imunitet

Osobe koje imaju slab imunitet su podložnije infekcijama. Tu spada i meningitis. Određeni poremećaji, oboljenja i tretmani mogu značajno oslabiti imuni sistem. To su:

  • HIV i AIDS
  • autoimune bolesti
  • hemioterapija
  • presađivanje organa ili koštane srži

Kriptokokni meningitis, koji se javlja zbog gljivica, je najčešći oblik meningitisa koji se javlja kod osoba koje imaju HIV.

Život ili boravak sa mnogo ljudi

Meningitis se lako širi u zajednicama sa velikom gustinom naseljenosti. I boravak u malom prostoru sa mnogo ljudi povećava rizik od zaraze meningitisom. Primeri su:

  • studentski domovi
  • radničke barake i vojničke kasarne
  • školski internati
  • centri za dnevnu negu

Trudnoća

Trudnice imaju povećan rizik od listerioze, infekcije koju izaziva bakterija listerija. Ova infekcija se može raširiti i na fetus.

Starosna dob

Ljudi svih starosnih dobi imaju određeni rizik od meningitisa, ali je on izraženiji u određenim starosnim grupama. Deca mlađa od pet godina imaju veći rizik od virusnog meningitisa, dok je kod beba prisutan veći rizik od bakterijskog meningitisa.

Rad sa životinjama

Osobe koje su zbog prirode posla u kontaktu sa životinjama imaju veći rizik od infekcije listerijom.