Promene na srčanom mišiću mogu da budu urođene ili stečene. Ako je oštećenje zaliska veliko i ne leči se, neminovan je smrtni ishod…
Stetoskop na srcu odmah registruje šum. Može da bude jači ili slabiji, ali se uvek čuje. To što se čuje nije uvek znak patoloških dešavanja, iako deluje uznemirujuće na osobu kojoj se dijagnostikuje. Naročito su usplahireni roditelji ukoliko se ispostavi da je šum prisutan kod njihove dece. Kako nastaje šum i na šta ukazuje…
Srce se ponaša kao pumpa, na levoj strani ispumpava prečišćenu krv koja je stigla iz pluća, a da bi u tome uspelo mora da napravi kontrakciju uz zatvaranje zalistka ili klapnice između komore i pretkomore. To zatvaranje se čuje kao jasan srčani ton. U momentu kad prima prečišćenu krv iz pluća, klapnica mora da bude zatvorena. Na desnoj strani srca je isti proces, samo što tu plućna arterija odnosi krv u pluća na prečišćavanje. Znači, kod zdravog srca čuju se dva tona prilikom zatvaranja zalistka između leve pretkomore i komore, kao i između komore i glavne arterije aorte. Kod zdravog srca, takođe, postoje dva tona na relaciji desna pretkomora, desna komora, plućna arterija. Prilikom auskultacije srca, odnosno pregleda stetoskopom, ne treba da se čuje šum, već samo dva srčana tona.
Kako i zašto se javljaju šumovi?
Šumovi koji se čuju mogu biti sistolni i dijastolni, u zavisnosti od faze srčanog ciklusa u kome se javljaju. Međutim, iako se čuju, ne moraju značiti obolenje, nisu uvek patološki. Sistolni šumovi mogu biti potpuno benigni i bezopasni. Benigni se obično javljaju zbog funkcionalnih promena u trudnoći, kada se beleži povećan protok krvi, kao i kod anemija, hipertiroidizma, tahikardija. Dijastolni šum je patološki.
Šumovi kod beba, najčešće bezopasni
Urođene srčane mane uzrokuju šumove koji se najčešće otkrivaju u prvim mesecima života. Ove srčane mane mogu biti potpuno bezopasne i ne zahtevaju bilo kakvu intervenciju već samo kardiološke kontrole uz ultrazvuk srca, a mogu i ugrožavati život deteta, tada je neophodna operacija.
Dijagnostika i lečenje
Najvažniji pregled u proceni srčanih šumova je ultrazvuk srca, odnosno ehokardiografija sa dopplerom. To je potpuno bezopasna neinvazivna metoda procene strukturnih i funkcionalnih oštećenja srca. Ultrazvukom se može tačno odrediti mesto poremećaja.
U slučaju da su strukturna oštećenja teška, rade se i druge dijagnostičke metode poput MR srca, CT ili invazivna kateterizacija srca. Na osnovu rezultata primenjenih dijagnostičkih metoda odlučuje se o lečenju. Ukoliko je operacija neophodna preporučuje se da se obavi što pre. Jedna opcija je reparacija zalistka čime se on obnavlja i dovodi u optimalno stanje.
Pacijent se nakon operacije brže oporavlja i ima odličan kvalitet života. Druga opcija je zamena oštećenog zaliska veštačkim. Nakon implantiranja veštačkog zalistka, neophodno je da se terapija za sprečavanje zgrušavanja krvi doživotno koristi.
Posle rehabilitacije, osoba se vraća normalnom životu. Analize krvi i kardiološki pregledi se obavljaju dinamikom koju odredi lekar.