Spazam mišića (leđa, vrata, nogu…) uzrok i lečenje

spazam misica

SPAZAM ili grč se može javiti u različitim tipovima mišića u telu i izazvati mnoštvo različitih simptoma.

Spazam skeletnih (poprečno-prugatsih) mišića se često javlja kao posledica njihovog naprezanja i zamaranja, dehidratacije i disbalansa elektrolita. Spazam mišića se javlja naglo, bolan je i kratko traje. Obično prolazi nakon laganog istezanja mišića.

Ako je spazam mišića ledja, nogu, vrata ili bilo kog dela tela je jako bolan, ako ne prolazi ili ako se često javlja, najbolje je da odete kod lekara kako biste videli da li možda imate neko oboljenje koje može izazvati ovakav problem.

Glatki mišići se nalaze u unutrašnjem zidovima šupljih organa (npr. creva). Kada se javi spazam u ovim mišićima, javljaju se i jaki bolovi. Bol obično prolazi i kasnije se ponovo javlja. To je uglavnom slučaj sa menstrualnim grčevima, dijarejom, bolom u žučnoj kesi i kod izbacivanja kamena iz bubrega.

Poseban oblik spazama mišića je distonija, odnosno gubitak mišićnog tonusa. Čest uzrok distonije jeste neki poremećaj u radu hemikalija koje prenose signale u mozgu. Primeri su tortikolis i blefarospazam. Lečenje podrazumeva upotrebu lekova koji vraćaju neurotransmitere u normalu, a po potrebi i injekcije botoksa, kako bi se paralisao pogođeni mišić.

upala misica nogu


Šta je spazam mišića?

Spazam mišića ili grč u mišiću je nevoljna kontrakcija mišića. Spazmi se javljaju iznenada, brzo prolaze i obično su jako bolni.

Spazam nije isto što i nevoljni trzaj mišića. Trzaj je nekontrolisani pokret manjeg dela mišića koji se može videti pod kožom.


Uzrok

Šta izaziva spazam mišića?

Postoji mnoštvo mogućih uzroka grčeva u mišićima. Uzrok grčeva će zavisiti od predispozicija, toga u kom se delu tela javlja i toga da li je telo u nekim neobičnim uslovima.

Spazam se obično javljaju prilikom prevelikog naprezanja mišića, umora, povrede i istegnuća. Grč se često javlja kada previše istegnemo mišić ili kada smo u istom položaju duže vreme. Kada mišićne ćelije ostanu bez energije i tečnosti, javljaju se jake kontrakcije. Ovakav spazam se može javiti u delu mišića, celom mišiću, pa čak i u nekoliko mišića istovremeno.

Umor i upala kao uzrok spazama u skeletnim mišićima se često javlja kod osoba koje se bave sportom i koje naporno vežbaju i/ili vežbaju kada je napolju veoma toplo. Takođe, ovakav problem se obično javlja i kod osoba koje moraju da rade teže fizičke poslove na visokim temperaturama. Spazmi se obično javljaju u velikim mišićima koji se aktiviraju prilikom takvog rada  (mišići leđa, nogu, ruku, vrata).

Zamor mišića se može javiti i zbog rutinskih svakodnevnih aktivnosti (čišćenje snega, košenje i grabuljanje trave) i tada se obično javljaju spazmi u vratu, ramenima i leđima.

I vežbe koje nisu deo svakodnevnice često izazivaju grčeve. Na primer, ako ste rešili da počnete da vežbate kako biste imali jače trbušne mišiće, počnete da radite trbušnjake i radite ih prebrzo, lako se mogu javiti grčevi u stomačnim mišićima.

Grčevi u mišićima šaka i prstiju se često javljaju kod osoba koje rade za računarom ili mnogo pišu. Ako redovno istežete prste i pravite pauze, možete sprečiti ovakav problem.

Takođe, dehidratacija i nedostatak elektrolita mogu izazvati spazam u mišićima. Ćelije u mišićima zahtevaju mnogo vode, šećera, natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijum kako bi proteini u njima mogli da izazovu normalnu kontrakciju kada je to potrebno. Ako nema dovoljno ovih elemenata ili ako ih ima previše, ćelije postaju iritirane i dolazi do spazama.

Ateroskleroza, odnosno sužavanje arterija (periferna arterijska bolest) takođe može izazvati spazme i grčeve zbog neadekvatnog dotoka krvi i nutrijenata u neke mišiće. Periferna arterijska bolest obično podrazumeva i smanjen dotok krvi u noge, tako da se često u nogama javlja i bol. Obično se javljaju i grčevi.

Spazam mišića u nogama se obično javljaj zbog vežbanja, mada se ponekad javljaju i noću, najčešće u potkolenici. Noćni grčevi u nogama i sindrom nemirnih nogu se smatraju vrstom poremećaja spavanja. Ovi problemi se obično javljaju kod starijih osoba. Tačan uzrok nije poznat.

Hroničan bol u vratu i leđima može dovesti do rekurentnih spazama u mišićima. Velike grupe mišića čine grudi, vrat, grudni koš, gornji i donji deo leđa ruke i noge. Spazmi u ovim mišićima mogu biti posledica neke povrede, ali i artritičnih promena u kičmi. Gojaznost stvara veliko opterećenje na mišiće gornjeg dela tela, što često rezultira spazmima u mišićima vrata i leđa. Sistemske bolesti (anemija, dijabetes, bolesti bubrega, bolesti štitne žlezde, hormonalni poremećaji) su takođe mogući uzroci spazama u mišićima.

Bolesti nervnog sistema, npr. amiotrofična lateralna skleroza, multipla skleroza i povreda kičmene moždine, često izazivaju spazme u mišićima.

Spazam se može javiti i u glatkim mišićima. Kada se javi grč u glatkim mišićima, javlja se i bol. To je zato što se glatki mišići nalaze u šupljim organima, koji prilikom spazma “stiskaju” tečnost ili vazduh.  Bol koji se javlja zbog spazama u unutrašnjim organima često nestaje i onda se ponovo javlja. Dobar primer je spazam u žučnoj kesi.

djavolji caj 1
  • Kada kamen iz bubrega prolazi kroz urinarni trakt, glatki mišići u zidovima uretera (koji spaja bubrege i bešiku) se mogu ritmično grčiti i izazvati jake bolove. Ovaj bol je obično propraćen mučninom i povraćanjem i zove se bubrežna ili renalna kolika.
  • Mišići u jednjaku se grče kada gorušica iritira zid jednjaka, što u najgorem slučaju rezultira upalom jednjaka ili GERB-om.
  • Dijareja često izaziva ovakve bolove, jer se mišići u zidu debelog creva grče.
  • Menstrualni grčevi se javljaju zbog grčeva u zidu matericu.

Koronarne arterije, koje dovode krv iz srca u druge organe, takođe u svojim zidovima imaju glatke mišiće koji se mogu grčiti. To može izazvati bol u grudima, koji je često nemoguće razlikovati od bolova zbog koronarne arterijske bolesti (kod koje dolazi do nakupljanja plaka i sužavanja arterija). Koronarni arterijski spazam se često javlja kod pušača i osoba koje imaju visok nivo holesterola. Koronarni arterijski spazam se može ajviti zbog stresa, apstinencijalne alkoholičarske krize, upotrebe nekih droga (posebno kokaina) i lekova koji sužavaju krvne sudove.

Distonija je poremećaj pokreta kod koje se čitave grupe mišića grče i dolazi do nevoljnog trzaja. Nekontrolisani repetitivni pokreti i nemogućnost normalnog držanja može biti posledica ovakvih spazama. Ovi simptomi mogu biti veoma blagi, ali često s vremenom postaju češći i izraženiji. Ponekad nema pogoršanja stanja. Primeri za ovaj tip spazama su tortikolis (spazmi u mišićima vrata koji dovode do toga da je glava nakrivljena na jednu stranu), blefarospazam (dovodi do nekontrolisanog treptanja) i laringealna distonija, koja utiče na mišiće koji kontrolišu govor. Distonija se može javiti zbog abnormalnog funkcionisanja neutotransmitera u bazalnoj gangliji. Ove hemikalije (GABA, serotonin, dopamin i acetilholin) su neophodne za pravilno slanje signala između moždanih ćelija koje dalje upravljaju kontrakcijama mišića. Simptomi distonije se mogu javiti i kao komplikacija šloga.


Koji su faktori rizika za spazam mišića?

Većina ljudi će imati ovaj problem bar nekad u životu. Rizik zavisi od lične anamneze, posla koji osoba obavlja i toga da li se bavi fizičkom aktivnošću i kakvom. Primeri su:

  • Radnici na građevini i u fabrikama koji rade po velikim vrućinama imaju veći rizik od dehidratacije i grčeva. Isto važi i za sportiste.
  • Osobe sa perifernom arterijskom bolešću često imaju problem sa grčevima koji se javljaju noće. Rizici su isti kao za šlog i srčani udar: visok pritisak, visok holesterol, dijabetes i pušenje.
  • Osobe koje imaju neurološka oboljenja imaju veći rizik od spazama mišića.

Lečenje

Kako se leče spazmi mišića?

Prevencija veoma bitna kada je reč o većini spazama mišića. Pošto se oni obično javljaju zbog dehidratacije i disbalansa elektrolita, hidratacija je jako važna. Ako se gubitak tečnosti javlja zbog neke bolesti koja izaziva groznicu, povraćanje i dijareju, kontrolisanje simptoma će ograničiti gubitak tečnosti i sprečiti spazme. Takođe, osobe koje rade ili vežbaju u toplim uslovima bi morale da piju više tečnosti. Najbolje je da popijete dosta vode pre nego što počnete sa radom ili sa vežbanjem.

Mišići moraju biti pripremljeni za takvu aktivnost. Kao što se sportisti istežu i zagrevaju pre nego što počnu sa treningom, najbolje je da se zagrejete i vi pre nego što počnete da radite nešto teže (npr. kopate, kosite travu, čistite sneg).

Ako se javi spazam u nekom velikom skeletnom mišiću, posebno u nozi, prvo što treba da uradite jeste da polako istegnete mišić koliko možete kako biste ga opustili i kako bi grč prošao. Ako vas uhvati grč u zadnjem delu butine, lagano ispravite koleno i kuk kako biste istegli mišić i ublažili bol.

Dalje lečenje zavisi od uzroka. Ako je reč o istegnuću ili upali mišića, mogu vam pomoći antiinflamatorni lekovi protiv bolova (brufen i sl.), narkotici i relaksanti mišića.

Lečenje spazama glatkih mišića (npr. u crevima) će zavisiti od dijagnoze i uzroka grčeva.

Grčeve koji se noću javljaju u nogama je relativno teško kontrolisati i lečiti. Ranije se za kontrolu spazama mišića preporučivao kinin, ali ovaj lek može imati mnogo neželjenih dejstava. Ponekad pomažu i suplementi vitamina B i drugi lekovi.

Ako imate problem sa distonijom, postoji dosta lekova koji vam mogu pomoći. Vaš lekar će odlučiti šta je najbolje za vas. Obično je potrebno neko vreme da se utvrdi koji lek najbolje deluje i koja doza je optimalna.

  • Lekovi kojima se leči Parkinsonova bolest (triheksifenidil HCl, benztropin mesilat) smanjuju nivo acetilholina.
  • Mišićni relaksanti (dijazepam, baklofen) utiču na GABA receptore.
  • Levodopa i reserpin utiču na nivo dopamina.
  • Nekim pacijentima se preporučuje karbamezapin, kojim se kontrolišu epileptični napadi.
  • Ponekad se botoks ubrizgava u problematičan mišić kako bi se mišić paralisao i kako bi se ublažio problem sa spazmima.

Kakva je prognoza kod spazama mišića?

Većina ljudi retko ima spazam mišića, posebno ako se pridržava preventivnih mera (dovoljno vode, istezanje pre naprezanja).

Međutim, ako je uzrok spazama mišića neko oboljenje, morate lečiti to oboljenje kako biste rešili i problem sa simptomima. Ovo se posebno odnosi na ljude sa perifernom arterijskom bolešću ili poremećajima pokreta.


Koliko dugo traje spazam mišića?

Grčevi u mišićima, odnosno spazam, obično traju par sekundi i čim se protegnemo grč prolazi.

Grčevi glatkih mišića mogu trajati nešto duže, dok se ne reši problem koji izaziva spazme. Bubrežna kolika može potrajati satima, kao i bolovi koji se javljaju zbog dijareje i menstrualnih grčeva.

Nevoljni trzaji mišića su velik problem jer mogu trajati duže vreme, a ponekad je potrebno piti i lekove kako bi se ovaj problem uklonio ili bar kontrolisao.

Povezano

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*