Rak bubrega: 5 simptoma za paniku (lečenje, operacija, preživljavanje)

RAK BUBREGA je jedan od deset najčešćih vrsta karcinoma.

Ovde ćemo pisati o znacima i simptomima raka bubrega (karcinoma bubrežnih ćelija), gde spadaju i krv u mokraći, bol, naglo mršavljenje i povišena temperatura, a pozabavićemo se i stadijumima, lečenjem i prognozom kod ove vrste raka.

tumor na bubregu

Znaci i simptomi raka bubrega

Simptomi raka bubrega se najčešće manifestuju kroz mokraću i donji deo leđa. Većina tih simptoma ima direktne veze sa funkcijom bubrega i rastom tumora.

Bubrezi su parni organi pasuljastog oblika, veličine pesnice, i nalaze se na zadnjoj strani tela. Njihova funkcija je da filtriraju suvišne materije iz krvi, stvaraju mokraću, i kontrolišu krvni pritisak.

Ljudsko telo može da funkcioniše normalno i sa samo jednim bubregom. Međutim, kada se javi tumor na bubregu, dolazi do narušavanja bubrežnih funkcija.

Rak bubrega, ili karcinom bubrežnih ćelija, je jedan od deset najčešćih vrsta raka. Međutim, simptomi ovog tumora se pojavljuju tek u poodmaklim fazama bolesti, kada je tumor već velik. Rak bubrega se najčešće javlja kod osoba starijih od 60 godina, a često se otkriva slučajno, prilikom drugih pregleda.


Tumor bubrega simptomi (detaljno)

Krv u mokraći

kreatinin u mokraci

Hematurija, odnosno krv u mokraći, je najčešći simptom raka bubrega. Pojavljuje se kod 40-50 posto pacijenata sa rakom bubrega. Čak i mala količina krvi u mokraći daje rozu, braonkastu ili čak i crveni boju. Ponekad se krv u mokraći ne javlja stalno, već samo periodično. Obično je količina krvi u urinu toliko mala da se može otkriti tek laboratorijskim testom.

Ostali česti uzroci krvi u mokraći, koja menja boju mokraće u roze ili smeđe, su infekcije bubrega i bešike, ciste na bubrezima, povreda bubrega ili kamen u bubregu. Ako primetite krv u mokraći, bez odlaganja idite kod lekara.


Bol u donjem delu leđa

Bol u leđima je prilično raširen problem, a obično se pogoršava kod osoba starijih od 40 godina. To se dešava zbog povrede muskulatorno-skeletnog sistema ili degeneracije diskova. Bol u leđima je jedan od češćih simptoma tumora na bubregu. Procenjuje se da 40 odsto pacijenata kod kojih se razvija tumor na bubregu oseća bol u donjem delu leđa, ali on se ipak najčešće javlja u odmaklim fazama raka.

Bol može varirati od blažeg i tupog bola, pa do oštrog, probadajućeg bola ispod rebara ili u slabinama. Slabine su deo između donjeg dela leđa i najnižeg rebra. Nekim ljudima se čini da bol potiče iz kuka ili ga osećaju na samom boku.

I vrsta bola može varirati od pacijenta do pacijenta. Neki ljudi ne osećaju bol, već jači pritisak. Ako osetite jak bol u predelu bubrega koji ne prolazi par dana, obavezno se javite lekaru, potrebno je i da se izlože svi ostali simptomi koje imate kako bi on mogao da postavi pravilnu dijagnozu.


Čvorić u blizini stomaka

cvoric na stomaku

Čvor na samom stomaku, na boku ili leđima je još jedan simptom raka bubrega. Obično izgleda kao zadebljalo tkivo ili čvor ispod kože Oko 45 odsto pacijenata sa rakom bubrega ima ovakav čvorić.

Međutim, ako se na bubregu javi bilo kakav čvor, teško ga je osetiti, posebno u ranim stadijumima bolesti. Razlog tome je to što se bubrezi nalaze duboko u stomaku. Ponekad se ovakav čvor uopšte ne može opipati.

Ako napipate neki čvor, vaš lekar će vas verovatno poslati na dodatne testove, najverovatnije na ultrazvuk ili skener. Tako se lako određuje poreklo čvorića. Ponekad je potrebno uraditi i biopsiju kako bi se potvrdila dijagnoza.

Ne zaboravite da svi čvorići nisu simptomi tumora bubrega. Popričajte sa svojim lekarom ako imate neki čvor i ako vas to zabrinjava.


Anemija i umor

anemija

Hroničan umor i iscrpljenost su česti simptomi svakog karcinoma, posebno kada se počne sa terapijom. Više od 70 procenata pacijenata koji su se podvrgli nekom obliku lečenja raka je tvrdilo da oeća hroničan umor. Takođe, mnogi kažu da je taj umor jedan od najtežih simptoma tumora na bubregu.

Umor koji se javlja zbog raka je sasvim drugačiji od klasičnog umora zbog manjka sna. Ovakav umor je stalan i ometa svakodnevnu rutinu, a obično se i pogoršava.

Preko 20 odsto ljudi sa rakom bubrega ima i anemiju, odnosno nedovoljno crvenih krvnih zrnaca. U normalnim uslovima, bubrezi signaliziraju ostatku organizma da mora da napravi nove eritrocite. Kada se razvije tumor bubrega, ta signalizacija je dosta ometena. Anemija dodatno pogoršava zamor, probleme sa disanjem, vrtoglavicu i bledilo.

Ako ste od nedavno neobično umorni, obratite se lekaru. On će vas poslati na potrebne testove kako bi utvrdio dijagnozu i odredio pravilan tretman.


Nenamerno i naglo mršavljenje

neobjasnjivo mrasvljenje

Skoro trećina pacijenata kod kojih se javio rak bubrega je jako smršala bez ikakve namere da to učini. To se dešava jako brzo, kako se tumor širi na ostale organe. Često se javlja gubitak apetita, iako osoba nema nameru da mršavi. Taj gubitak apetita obično dovodi do mršavljenja.

Povišena temperatura nije simptom raka sama po sebi, ali groznica i temperatura koje se često javljaju bez ikakvog očitog uzroka su simptomi tumora i velik razlog za zabrinutost. Ovakva groznica se ne javlja zbog infekcija, te se često javlja i povlači.

Ovo su najčešći simptomi raka bubrega svaki je sam po sebi razlog za zabrinutost, ako osećate bilo šta od navedenog obavezno se obratite lekaru.Rano otkrivanje tumora na bubregu povećava šanse za preživljavanje.


Rak bubrega: rizici i prevencija

Neki ljudi imaju veći rizik da dobiju rak bubrega od drugih. Faktori rizika uključuju:

  • starost (kako starimo, povećava se šansa da dobijemo rak)
  • pušenje
  • gojaznost
  • povišen pritisak
  • uzimanje lekova zbog bubrežne insuficijencije
  • određeni genetski i nasledni faktori
  • muški pol (muškarci češće dobijaju rak bubrega nego žene)

Postoje određene stvari koje možemo učiniti kako bismo sprečili pojavu ovog raka, odnosno umanjili rizik od ove pojave. Na primer, visok krvni pritisak se može kontrolisati lekovima i zdravim načinom života.

Ako ste pušač, ostavite duvan, a ako imate višak kilograma, dajte sve od sebe da ga skinete. Izbegavajte često izlaganje štetnim, kancerogenim hemikalijama – tako ćete znatno smanjiti rizik od dobijanja malignih tumora.

Ako je neko u vašoj porodici imao rak, recite to svom lekaru. To će dosta pomoći u odrađivanju faktora rizika za razvoj raka bubrega.


Postavljanje dijagnoze raka bubrega i dijagnostički testovi

dijagnoza doktor

Ako su se kod vas pojavili bilo kakvi simptomi raka bubrega, vaš lekar će vas poslati na detaljnije testove kako bi se utvrdio uzrok tih simptoma.

Najčešće se rade laboratorijska analiza urina, urinokultura i analiza krvi kako bi se utvrdilo da li je prisutna anemija. Analiziraju se i neke metaboličke funkcije kako bi se procenilo u kakvom su stanju jetra i bubrezi.

Ako lekar napipa čvor, verovatno će vas poslati na UZ, skener ili magnetnu rezonancu. Ako se na nekom od tih testova vidi čvorić, verovatno će se uraditi i biopsija kako bi se odredila priroda tkiva.


Šta dalje?

Najbolje je da se upoznate sa znacima i simptomima raka bubrega, posebno ako spadate u rizičnu grupu. Većina simptoma raka bubrega je veoma slična simptomima mnogih bezazlenijih oboljenja. Međutim, to ne znači da ove simptome treba ignorisati, posebno ako se javi više njih istovremeno. U tom slučaju, zakažite kod svog lekara.

Rak bubrega ponekad ne izaziva nikakve simptome u ranim fazama, pa je zato jako važno da se obratite lekaru čim primetite simptome. Kada se dijagnoza postavi na vreme, znatno se povećavaju šanse za potpuno izlečenje.


Može li se rak bubrega utvrditi u ranijim fazama bolesti?

U nekim slučajevima se tumor bubrega otkriva u ranijim fazama, dok je još uvek ograničen samo na bubreg, ali se češće otkriva kada već metastazira. Postoji nekoliko razloga za to:

  • Ovakav tip karcinoma ponekad može mnogo da poraste, a da pritom ne izaziva nikakve bolove niti druge probleme.
  • Pošto se bubrezi nalaze duboko u telu, male tumore na bubrezima je nemoguće videti i napipati prilikom pregleda.
  • Skrining testovi za ljude koji ne spadaju u rizičnu grupu se ne preporučuju, jer za sada nije pronađen test koji bi zaista smanjio rizik od dobijanja ovog raka.

Za ljude koji imaju prosečan rizik od raka bubrega…

hemoglobin u urinu

Postoje testovi koji pomažu u utvrđivanju postojanja raka bubrega u ranim fazama, ali se nijedan od njih ne preporučuje samo za prevenciju kod osoba koje ne spadaju u rizičnu grupu za dobijanje raka bubrega.

Rutinski test mokraće, koji spada u regularni kompletan pregled, može pokazati prisustvo malih količina krvi u mokraći, što je kod nekih osoba rani simptom raka bubrega.

Međutim, postoji još mnoštvo potencijalnih uzroka hematurije: infekcije urinarnog trakta, infekcije bešike, rak bešike i benigna (nekancerogena) bubrežna oboljenja, uključujući i kamen u bubregu. Ponekad se hematurija ne javlja ni kod osoba sa rakom bubrega sve dok tumor ne poraste i ne raširi se na druge organe.

Testovi poput kompjuterizovane tomografije (CT, skener) i magnetne rezonance obično pokazuju prisustvo malih malignih tumora na bubrezima, ali su ovi testovi skupi i obično se dugo čeka na njih. Ultrazvuk je jeftiniji pregled i obično može da detektuje prisustvo malignog tumora na bubregu. Jedini problem je to što ovi testovi ne mogu da pokažu da li je upitanju benigni ili maligni tumor.

Često se dijagnoza raka na bubregu postavlja nakon pregleda zbog nečeg sasvim drugog, npr. zbog kamena u žuči. Ovi tumori retko kada izazivaju simptome, pogotovo bolove. Ako se ovaj tumor primeti na vreme, velika je šansa da će se pacijent potpuno oporaviti i prognoza je veoma dobra.


Benigni tumor bubrega

Papilarni adenom je najčešća vrsta benignog tumora koji se javlja na bubrezima. Ovaj benigni tumor se prvo javlja u ćelijama koje oblažu tubule u bubrezima.Benigni tumori su veoma male izrasline i ne izazivaju nikakve simptome. Najčešće se primećuju prilikom magnetne rezonance, skenera ili ultrazvučnog pregleda koji se radi zbog nečeg sasvim drugog.

Nažalost, nijedan dijagnostički test ne može da nam kaže da li neki benigni tumor može postati maligni. Zato se i benigni tumori obično tretiraju kao maligni.


Lečenje

hemoterapija

Kako se leči rak bubrega?

Kada se jednom postavi dijagnoza i utvrdi stadijum raka bubrega, lekari će početi da planiraju lečenje. Najbolje je da pitate sve što vas interesuje kako biste mogli i sami da učestvujete u odluci o tretmanu. Lekar će vas sigurno poslati kod specijaliste. Ponekad lečenje tumora bubrega određuje konzilijum koji čine nefrolog, onkolog i hirurg. Pre početka terapija, mnogi ljudi žele da čuju mišljenje još nekog stručnjaka kako bi doneli odluku o tretmanu.

Rak bubrega je jedan od onih tumora koji krenu u spontanu remisiju, ali se to ipak retko dešava (tek u 0,5 posto slučajeva).

Postoji nekoliko standardnih terapija za rak bubrega. U većini slučajeva, prvi korak je operacija. Međutim, čak i ako se operacijom otkloni ceo tumor, lekari će vam najverovatnije preporučiti dodatno lečenje kako bi se uništile i preostale, nevidljive ćelije raka.


Operacija raka bubrega

Ovo su glavne vrste operacije raka bubrega. Koja će operacija biti primenjena zavisi od toga u kojoj je fazi rak.

  • Kod radikalne nefrektomije se uklanjaju bubreg, nadbubrežna žlezda i okolno tkivo. Obično se uklanjaju i svi limfni čvorovi u blizini. Kod lečenja raka na bubrezima se najčešće radi ova operacija, i obično se radi laparoskopskom operacijom, koja podrazumeva samo jedan mali rez.
  • Prosta nefrektomija podrazumeva uklanjanje samo bubrega.
  • Delimična nefrektomija podrazumeva uklanjanje samo tumora na bubregu i tkiva oko njega. Ova operacija se obično radi kod pacijenata sa manjim tumorima (manje od četiri centimetra u prečniku), kao i kod onih pacijenata kod kojih bi radikalna nefrektomija mogla da ugrozi funkciju drugog bubrega.

Većina ljudi može sasvim normalno da živi i sa samo jednim delom jednog bubrega ako on normalno funkcioniše. Ako je nastao problem u radu preostalog bubrega, ili ako je neophodno ukloniti oba bubrega, nakon operacije pacijent ide na dijalizu (mašina bukvalno čisti krv pacijentu) ili, ako je to izvodljivo, presađuje mu se bubreg. Presađivanje je moguće ako se rak javio na samo jednom bubregu i ako postoji adekvatan donor organa.

Ako je nemoguće ukloniti tumor bubrega operacijom, lekar će vam predložiti neki od sledećih zahvata:

  • Krioterapija (korišćenje ekstremne hladnoće kako bi se tumor uništio)
  • Radiofrekvetna ablacija (upotreba radio-talasa visoke energije koji uništavaju tumor)
  • Arterijska embolizacija (podrazumeva začepljenje arterije koja vodi do bubrega, što sprečava dotok krvi u tumor; ova procedura se ponekad radi pre operacije kako bi se tumor smanjio)
  • Hemioterapija se koristi za uništavanje ćelija raka ili za sprečavanje njihovog daljeg množenja. Ova vrsta terapije nije toliko delotvorna za rak bubrega, i najčešće se koristi kada se javi sarkomatoidni rak bubrega.

Rak bubrega preživljavanje

Petogodišnja stopa preživljavanja jeste ono što nam u procentima pokazuje koliko ljudi preživi duže od pet godina nakon postavljanja dijagnoze ako se podvrgne lečenju.

Preživljavanje se procenjuje na osnovu nekoliko različitih faktora. Pored stadijuma raka, značajni su i još neki faktori za određivanje te stope, a to su:

  • povišen nivo laktat dehidrogenaze u krvi (LDH)
  • povišen nivo kalcijuma u krvi
  • smanjen broj crvenih krvnih zrnaca
  • metastaza na dva ili više mesta u telu
  • šansa je bolja ako je od postavljanja dijagnoze do početka sistemskog tretmana prošlo manje od godinu dana

Ako nisu prisutna prva četiri navedena faktora, prognoza je veoma dobra. Ako je prisutan jedan ili dva faktora, prognoza je donekle optimistična, a ako se pojave tri ili četiri, šanse za preživljavanje su relativno loše.

Petogodišnja stopa preživljavanja (uz adekvatan tretman), statistički gledano, je sledeća:

  • Ako je dijagnoza postavljena u prvom stadijumu preživljava 81% pacijenata.
  • Ako je dijagnoza postavljena u drugom stadijumu preživljava 74% pacijenata.
  • Ako je dijagnoza postavljena u trećem stadijumu preživljava 53% pacijenata.
  • Ako je dijagnoza postavljena u četvrtom, poslednjem stadijumu, preživljavanje je svega 8% pacijenata.

Prognoza

prognoze

Individualna dugoročna prognoza kod tumora na bubregu se određuje na osnovu stadijuma u kom se bolest nalazi i od reakcije pacijenta na terapiju. Najbolje je da pričate sa svojim lekarom o dugoročnoj prognozi, pitate šta biste sve sami mogli da učinite i kako da se nosite sa ovom bolešću.

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*