Predinfarktno stanje simptomi i šta Vam može spasiti život

predinfarktno stanje

Kardiovaskularna oboljenja su vodeći uzrok smanjene funkcionalnosti u svakodnevnom životu, radne nesposobnosti i naprasne smrti pre 65 godine. Podaci pokazuju da smo na trećem mestu u Evropi, po oboljevanju i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. U poslednjih 100 godina čak 60% odraslih ljudi ima neku od kardiovaskularnih bolesti. Uzrok smrti svake druge osobe u Srbiji su bolesti srca i krvnih sudova. Ovaj neslavan rekord zabeležen je u poslednjih dvadesetak godina tokom kojih je većina preventivnih mera bila zanemarena.

Uzrok kardiovaskularnih bolesti:

U 95 od sto slučajeva su posledica ateroskleroze koronarnih arterija, procesa koji započinje još u detinjstvu, a karakteriše ga taloženje masnih naslaga u zidovima krvnih sudova. Vremenom taj proces dovodi do suženja koronarnih arterija, što za posledicu ima smanjenje protoka krvi. U 5% slučajeva uzroci koronarne bolesti su neaterosklerotskog porekla, posledica upale i infekcija – kod osoba sa bolestima srčanih zalistaka, ljudi sa nekontrolisano visokim krvnim pritiskom ili kod kardiomiopatija.
Brojni faktori rizika utiču na progresiju ateroskleroze: genetika, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, povišene vrednosti masnoća, pušenje, fizička neaktivnost, genetsko opterećenje, povišen nivo homocisteina, tip ličnosti (temperamentni, ambiciozni, svadljivi), stres.
Češće pogađa muškarce između 45 i 55 godina, dok su žene pošteđene u periodu pre menopauze zbog dejstva estrogena.
Zabrinjavajuće je što u poslednje vreme koronarna bolest pogađa i mlade ljude koji nemaju izražene faktore rizika.

Koja je najčešća bolest krvnih sudova srca?

Angina pectoris je medicinski naziv za pojavu bolova u grudima, koji nastaju kao posledica nedovoljnog protoka krvi kroz sužene arterijske krvne sudove srca, te srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika.
Kada se bolovi u grudima pojave prilikom delovanja nekog provokativnog faktora, ona je predvidljiva ili stabilna angina pectoris. Ukoliko se pojave iz „punog zdravlja“, bez provokacije, nepredviljivog je karaktera tkz nestabilna angina pectoris ili predinfarktno stanje, koje može preći u akutni infarkt miokarda sa trajnim oštećenjem dela srčanog mišića, pri čemu veličina oštećenja određuje dalji tok bolesti i njenu prognozu.

Kako prepoznati anginu pectoris?

Simptomi angine pektoris su pojava bolova, gušenja ili nelagodnosti u grudima koji se javljaju prilikom delovanja nekog provokativnog faktora. Najčešće je to fizički napor, emotivni stres, obilan obrok, izlaganje hladnoći.
Bolovi su lokalizovani u sredogruđu, često sa širenjem u rame, ruku, vilicu, lopaticu, trajanja 2-3 minuta, odnosno do prestanka dejstva provokativnog faktora ili uzimanja nitroglicerina. Retko se bol u grudima može javiti tokom mirovanja. Bolovi koji traju duže od 15 minuta i ne prolaze posle odmora ili uzimanja nitroglicerina, često praćeni preznojavanjem, gušenjem ili strahom od smrti, mogu ukazati na pogoršanje angine pektoris i nastanak nestabilne angine (predinfarktno stanje) ili srčanog infarkta.
S druge strane, nije svaki bol u grudima posledica koronarne bolesti. Može se javiti kod bolesti jednjaka, želudačne kile, gorušice, respiratorne infekcije, nervne napetosti ili napada panike. Svaki bol u grudima, bilo da je tipičan ili atipičan, zahteva obraćanje lekaru, koji će proceniti potrebu za daljom dijagnostikom.

Dijagnostika

Angina pektoris se dijagnostikuje relativno lako. Potrebno je uraditi snimanje EKG u miru, test opterećenja srca, kompletnu analizu krvi s lipidnim statusom.
Dodatno se može uraditi ultrazvuk srca i/ili stres-EHO srca, MSCT koronarografija. Za precizne podatke o stepenu suženja krvnih sudova i u terapijske svrhe radi se koronarografija, tj. rendgenski snimak krvnih sudova srca s kontrastom.

Šta preduzeti ?

Da bi se broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti smanjio, pre svaga je važno da počnemo da se bavimo prevencijom. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije tri četvrtine ukupnog broja fatalnih ishoda se može sprečiti ili preduprediti promenama u stilu života. Zbog toga svojim pacijentima preporučujem da budu umereni u svemu i kontrolišu pušenje, koriguju fizičku neaktivnost i nepravilnu ishranu.
Ishrana treba da bude umerena, sa niskim procentom masti, da bi se sprečilo povećanje nivoa holesterola i triglicerida u krvi, a masti koje se unose treba da sadrže više omega-3 masnih kiselina. Isto tako, treba voditi računa o količini soli u ishrani i unosu dovoljne količine tečnosti, dva-tri litra dnevno. Fizička aktivnost treba da je svakodnevna i prilagođena zdravstvenom stanju pacijenta.
Idealno bi bilo živeti u skladu sa trojnim pravilom koje podrazumeva osam sati spavanja, osam sati rada i osam sati kreativnog odmora. Izbegavati stres i sebi priuštiti aktivnosti koje nas opuštaju.
Ukoliko imamo neki od simptoma ili imamo nekog u familiji ko boluje od srca, treba uraditi kompletne analize krvi i lipidni status, prekontrolisati krvni pritisak i javiti se kardiologu.

Pacijentima kojima je dijagnostikovana angina pectoris obavezno se prepisuje acetilsalicilna kiselina kako bi se sprečilo zgrušavanje krvi i začepljenje krvnih sudova.U cilju sprečavanja oštećenja zidova krvnih sudova i progresije ateroskleroze prepisuju se preparati koji deluju ne metabolizam, regulišu lipidni status, redukuju nivo homocisteina. Cilj terapije je smanjen rizik za nastanak srčanog i moždanog udara.

Kod pojave anginoznih tegoba uključuju se lekovi koji smanjuju radno opterećenje srca i njegovu povećanu potrebu za kiseonikom, pa tako poboljšavaju snabdevanje srca krvlju i kiseonikom. Za jedan broj pacijenata prilikom prve manifestacije kardiovaskularne bolesti izbor lečenja je mehanička revaskularizacija miokarda (perkutana koronarna intervencija sa dilatacijom i/ili plasiranjem stenta ili hirurška revaskularizacija sa aortokoronarnim bypass-om). Izbor lekova i načina lečenja zavisi od individualnih karakteristika svakog pacijenta.

loading...