Ovaj virus je prvi put otkriven 1948. godine u gradu Koksaki (Coxsackie) u Americi, kada su izolovana dva tipa virusa iz uzorka stolice dva dečaka. Koksaki spada u vrstu enterovirusa, odnosno onih koji su nastali iz određenog dela ribonukleinske kiseline (RNK).
Nastanak i tipovi koksaki virusa
Koksaki virus se prenosi fekalnim i oralnim putem, odnosno to znači da se virus nalazi u respiratornim organima i u stolici.
Tri glavna faktora rizika za zarazu koksakijem su:
1. Zaraza usled oslabljenog imuniteta, koja najčešće pogađa decu sa neizgrađenim imunitetom i ljude koji su već bolesni ili pod nekom infekcijom
2. Boravak među puno ljudi, odnosno u vrtićima, školama, gradskom prevozu, na bazenima i sličnim mestima gde se virus može veoma lako raširiti
3. Zaraza usled neadekvatne higijene – neredovno pranje ruku, nedostupnost sredstava za pranje i dezinfekciju kože, kao i predmeta
Virus je kod inficiranih osoba prisutan u sekretima i telesnim tečnostima, tj. u pljuvačnim žlezdama, u nosnom sekretu, respiratornim sekrecijama i u stolici.
Postoje dva tipa koksaki virusa:
– Tip A, koji uzrokuje nastanak bolnih rana najčešće u ustima i grlu, na koži ruku ili stopala, a mogu se javiti i na drugim mestima kao što su npr. očni kapci. Ovaj tip najčešće pogađa decu mlađu od 10 godina.
– Tip B, koji uzrokuje povišenu telesnu temperaturu, malaksalost, glavobolje, bolove u stomaku i u plućima. Ovi simptomi mogu trajati od 48h pa čak i do dve nedelje.
Oba tipa virusa mogu prouzrokovati meningitis (upala moždanih ovojnica), miokarditis (upala srčanog mišića) i perikarditis (upala srčane maramice). Ovo nije česta pojava, ali je svakako moguća i može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Simptomi prisustva koksaki virusa
Infekcija koksaki virusom je uglavnom blaga i ispoljava minimalne simptome i tegobe, koje uključuju: osip na koži – najčešće u letnjem periodu; bolest šaka, stopala i usta; česte prehlade – u zimskom periodu; infekcije oka; dijareja; i zapaljenje grla.
Osip koji se javlja po koži je crvene boje, izgleda kao opekotina i uglavnom se javlja kada se povuku drugi simptomi infekcije.
Takozvana bolest šaka, stopala i usta se javlja najčešće kod dece mlađe od 10 godina, a karakterizuju je sitne crvene tačkice i mehurići na šakama, stopalima i u ustima. Uz ove simptome neretko se javlja povišena temperatura i bol u grlu.
Što se tiče simptoma u disajnim putevima, tu vodi curenje nosa i bol u grlu – kao kod tipične prehlade, a može se javiti i povišena temperatura i kašalj.
U predelu oka i očne duplje manifestuje se otok, crvenilo beonjača i akutni konjuktivitis koji uglavnom zahvati oba oka. Ovaj simptom traje do nedelju dana.
Pleurodinija predstavlja upalu mišića grudnog koša, koja se može javiti kod osoba inficiranim koksaki virusom. Karakteristična tegoba je oštar bol u grudima pri udisaju i izdisaju, naročito pri dubokom udisanju. Tegobe traju uglavnom nekoliko dana.
Meningitis nastaje iz koksaki virusa tipa B, a prvi simptomi su povišena temperatura, glavobolja, ukočenost i grčenje vratnih mišića. Ovo je bolest koja zahteva odlazak lekaru i adekvatnu terapiju.
Miokarditis/Perikarditis predstavljaju upale srčanog mišića/srčane maramice. Tegobe pri ovom oboljenju su bol u grudima, otežano disanje i kratak dah, oticanje nogu, umor i iscrpljenost. Ovaj oblik upala najčešće pogađa mlade osobe koje su fizički dosta aktivne. Kako može dovesti do raznih komplikacija pa i oštećenja srca, obavezan je lekarski nadzor i propisana terapija.
Lečenje koksaki virusa
Kako koksaki virus najčešće samostalno dođe ali i prođe, nije neophodno postaviti posebnu dijagnozu niti propisati lečenje, ukoliko su prateći simptomi blaži i ne traju duže od prosečnog. Shodno tome, ne postoji konkretna antivirusna terapija.
Međutim, toplo se preporučuje korigovan ukupan način života, naročito u periodu kada je virus aktivan, a to podrazumeva dosta odmaranja, konzumacija puno tečnosti, zdrava i blaga ishrana, a naročito se preporučuje pojačan unos svežeg voća i povrća.
Ukoliko su simptomi pojačani mogu se koristiti antireumatici protiv bolova, sirupi protiv kašlja, kapi za nos i slični preparati za trenutno ublažavanje tegoba.
Preventiva i saveti za sprečavanje zaraze koksaki virusom
Čuli smo mnogo puta da kod svake bolesti „preventiva je najbolji lek“, pa tako i kod ovog virusa.
Prvi i osnovni savet je redovno i temeljno pranje ruku i održavanje kompletne higijene, naročito ukoliko postoji prisustvo koksaki virusa kod neke od osoba u okruženju. Zatim, ne samo što je po bontonu, već i radi prevencije obavezno je usta i nos pokriti maramicom ili rukom kada se kašlje ili kija, kako se respiratorne kapljice ne bi širile i zarazile osobe u okolini.
Ukoliko inficirana osoba deli toalet sa drugima, poželjna je redovna i temeljna dezinfekcija toaleta, naročito ako osoba pati od dijareje. Pored toga, preporučljivo je redovno čišćenje klima i ventilacionih uređaja, ukoliko je izvesno da je u prostorijama boravila inficirana osoba.
Zaraženim osobama se savetuje bolovanje dok simptomi ne prođu i virus ne napusti organizam.