Šta je hipoglikemija?
Hipoglikemija, ili „hipo“, je medicinski naziv za nizak nivo šećera u krvi, tj. nivo glukoze u krvi je niži od 3.9 mmol/L. Hipoglikemija nije bezazleni ‘pad šećera’i može biti opasna.
Uzroci nastanka hipoglikemije
Hipoglikemija predstavlja neželjenu posledicu lečenja šećerne bolesti, posebno tip 1 (lečenje insulinom u više dnevnih doza), ali i tip 2 (lečena insulinom, ali i nekim vrstama peroralnih lekova kod starijih osoba i/ili osoba s oštećenom funkcijom bubrega).
Osobe s dugotrajnom teškom šećernom bolesti su posebno sklone teškoj hipoglikemiji. To se događa zbog toga što ćelije ostrvaca pankreasa ne proizvode normalno glukagon, a nadbubrežne žlezde ne proizvode normalno adrenalin – glavni mehanizmi kojima telo sprečava nastanak hipoglikemije.
Najčešći uzroci hipoglikemija su:
- zakasneli ili preskočeni obrok,
- siromašniji obrok,
- prevelika doza insulina ili drugog leka za lečenje šećerne bolesti
- promena mesta aplikacije insulina,
- neplanirana ili pojačana fizička aktivnost
- infekcije,
- hladnoća (vazokonstrikcija),
- strah, anksioznost,
- konzumacija alkohola
Hipoglikemija ili nizak nivo šećera u krvi se ne javlja isključivo kod osoba sa dijabetesom.
Osobe koje su fizički aktivne vrlo dobro znaju kakav je osećaj kada šećer “padne” tokom treninga ili neposredno nako treninga.Svako ko je fizički aktivan i bavi se sportom aktivno ili rekreativno mora znati šta se dešava u organizmu tokom treninga i kako može sebi pomoći pravilnim izborom hrane, suplementacije i energetskih napitaka pre, tokom i nakon treninga.
Simptomi hipoglikemije
Simptome hipoglikemije delimo u dve kategorije :
rani simptomi kada nivo glukoze počinje padati, i
kasni simptomi kod kojih je nivo glukoze u krvi toliko nizak da mozak ne dobija dovoljno glukoze.
Rani upozoravajući simptomi:
- Jaka glad
- Lupanje srca
- Znojenje
- Bledilo
- Osećaj slabost
- Drhtanje
Kasni simptomi:
- Smetnje vida
- Promene ponašanja
- Usporene reakcije (posebno opasno pri vožnji automobila)
- Gubitak svesti uz grčeve ekstremiteta (izgleda kao epileptički napad)
- Osećaj dezorijentisanosti
- Glavobolja
- Hipoglikemijska koma
Nepravilna regulacija inslina
Previše šećera u krvi može uzrokovati porast nivoa insulina iznova i iznova, što u nekom momentu uzrokuje insulinsku rezistenciju (stanje u kome ćelije prestanu da reaguju na normalne količine insulina). Ovo dovodi do dijabetesa i drugih simptoma metaboličkog sindroma ali takođe može dovesti i do fluktuacije nivoa šećera u krvi kod onih koji se ne smatraju dijabetičarima.
Loša ishrana
Nedovoljno konzumiranje hrane, loša ishrana na duži vremenski period, kao i nedostatak hranljivih sastojaka u ishrani mogu doprineti hipoglikemiji. Dijete koje obećavaju brz gubitak kilograma takođe mogu da prouzrokuju simptome hipoglikemije, jer uglavnom uključuju jedenje malih obroka ili čak i preskakanje obroka. Prema nekim studijama, nedovoljno konzumiranje hrane je predstavljalo uzrok broj jedan zaslužan za ozbiljne epizode hipoglikemije. To je nazvano „poremećeni kontraregulatorni mehanizimi“, što znači da ignorisanje sopstvenenih znaka gladi ponekad može da prouzrokuje ozbiljne simptome hipoglikemije.
Lekovi za dijabetes
Dijabetičari su često na terapiji lekovima koji neutralizuju njihovu otpornost na normalne efekte insulina – drugim rečima na terapiji lekovima koji snižavaju nivo šećera u krvi. Pokušaji korišćenja insulina i glukoznih lekova kako bi se postigli normalni nivoi šećera u krvi su povezani sa trostrukim povećanjem rizika od nastanka simptoma hipoglikemije. Lekovi koji mogu doprineti hipoglikemiji uključuju hlorpropamid (Diabines), glimepirid (Amaryl), glipizid (Glucotrol, Glucotrol XL), repaglinid (Prandin), sitagliptin (Januvia) i metformin.
Lekovi za lečenje drugih bolesti
Kada se neki lekovi kombinuju sa insulinom, oni mogu previše da smanje nivo šećera u krvi. Ovi lekovi uključuju i pramlintid (Symlin) i eksenatid (Byetta).
Prekomerena fizička aktivnost
Prekomereno vežbanje i ne uzimanje nikakve hrane nakon vežbanja može da uzrokuje nizak nivo šećera u krvi. Mišići koriste glukozu iz krvi ili skladišteni glikogen u cilju oporavka od vežbanja. Stoga je jako bitno dopuniti se hranljivim materijama nakon fizičke aktivnosti kako bi sprečili simptome hipoglikemije.
Drugi zdravstveni problemi
Hormonski disbalans, autoimune bolesti, poremećaji ishrane, poremećaj rada organa ili tumori koji imaju efekta na nivoe hormona mogu da utiču na način na koji je insulin otpušten, glukoza uzeta u ćelije i glikogen skladišten.
Alkohol
Alkohol povećava nivo šećera u krvi ali kada alkohol nestane iz organizma nivo šećera može jako da opadne i izazove simptome hipoglikemije.
Enzimski nedostaci
Urođeni ili stečeni enzimski nedostaci remete normalan metabolizam glukoze i glikogena, u vidu nemogućnosti njenog oslobađanja u krv ili razgradnje i time prouzrokovati hipoglikemiju.
Visoki nivoi stresa
Stres povećava nivo kortizola u krvi, hormona suprotnog insulinu i tako remeti njegovu funkciju.
Kako se leči hipoglikemija?
Konvencionalna terapija hipoglikemije obuhvata:
- Promenu ishrane i stila života u cilju boljeg regulisanja nivoa šećera u krvi;
- Konzumiranje 15-20g glukoze odmah pri pojavi simptoma hipoglikemije;
- Praćenje simptoma oko 15ak minuta i proveriti (pogotovo ukoliko ste dijabetičar) nivo šećera u krvi;
- Konzumiranje blage užine na svaka 2-3h u cilju sprečavanja povratka simptoma. Užina bi trebalo da ima 15g ugljenih hidrata;
- Medikamentnu terapiju u cilju kotrolisanja hipoglikemije;
Prirodan vid terapije
Ishrana
Ukoliko ste imali epizode hipoglikemije u prošlosti, neophodno je da se pridržavate određenog režima ishrane i da pratite simptome u cilju regulacije nivoa šećera u krvi i prevencije ponovnih epizoda.