Groznica sa i bez temperature (uzroci i lečenje)

groznica

GROZNICA je posledica imunog odgovora organizma na infekcije i razna oboljenja. Tu se, pre svega, misli na viruse, bakterije, gljivice, neke droge i toksine.

Groznica tj. drhtavica je izazvana brzim promenama u mišićnim kontrakcijama i opuštanju. Ove mišićne kontrakcije su zapravo govor tela koje pokušava da se ugreje kada vam je hladno.

Groznicom se generalno smatra temperatura viša od 37°C, ali dok temperatura ne dostigne 38°C obično nema razloga za brigu.Međutim, u nekim slučajevima se može javiti groznica (drhtavica) bez temperature.

Povišena temperatura najčešće ne izaziva probleme i pomaže organizmu da se izbori sa infekcijama. Groznicu treba skidati da bi se ublažio neprijatan osećaj koji ona izaziva.

Ako dete mlađe od tri meseca dobije temperaturu od 38°C, odmah ga treba odvesti kod lekara. Ponekad se kod dece groznica javlja kao jedini simptom nekog oboljenja. To je posebno učestalo kod beba mlađih od šest nedelja.

Groznica i temperatura se skidaju acetaminofenom i ibuprofenom. Aspirin se ne daje deci i adolescentima.

Prognoza kod groznice zavisi od uzroka. Ona se najčešće povlači kada prođe i njen uzrok.

Osobe koje piju imunosupresante ili imaju karcinom, sidu ili neku drugu težu bolest bi trebale da se jave svom lekaru ako dobiju groznicu.

groznica bez temperature simptomi


Kada pozvati lekara zbog groznice?

Groznica je čest simptom kod dece i beba. To je normalan imuni odgovor organizma na infekciju. Povišenom temperaturom se telo bori protiv bacila. To ne znači da groznicu treba ignorisati.


Šta je groznica (drhtavica)?

groznica kod dece

Definicija groznice je povišena telesna temperatura. Tehnički gledano, telesna temperatura iznad 37°C se smatra povišenom. Međutim, telesna temperatura može varirati tokom dana i dok ne dostigne 38°C ne smatra se razlogom za brigu. Temperatura iznad 38°C se smatra lakšom groznicom. Teža groznica je prirodan odgovor organizma na bakterije i viruse koji ne mogu da opstanu na tolikoj temperaturi. Zato se groznica ne leči osim ako je prate drugi znaci i simptomi.

Takođe, odbrambeni mehanizmi ljudskog organizma deluju čak i efikasnije kada smo pod visokom temperaturom. Groznica je tek jedan od simptoma bolesti i nije ništa značajnija od kašlja, suvog grla, zapušenih sinusa, umora, bolova u zglobovima, drhtavice, mučnine i tako dalje.

Temperatura veća id 40°C se smatra opasnom i neophodno je da se leči, jer može dovesti do delirijuma i konvulzija, posebno kod beba, dece i starijih osoba.

Povišena temperatura nije isto što i hipertermija. Hipertermija je takođe prirodan odgovor organizma, ali na spoljnu toplotu.  Toplotni udar je jedan od oblika hipertermije. Ostali mogući uzroci hipertermije su neki lekovi i oboljenja.

Takođe, groznica nije isto što i noćno znojenje i toplotni napadi, koji se javljaju zbog hormonalnih promena tokom perimenopauze. Toplotni napadi i noćno znojenje izazivaju iznenadan, intenzivan osećaj toplote i obično su propraćeni crvenilom i znojenjem, ali nisu isto što i groznica.


Šta izaziva groznicu?

Groznica je posledica imunog odgovora organizma na infekcije i razna oboljenja. Tu se, pre svega, misli na viruse, bakterije, gljivice, neke droge i toksine.

Oni se jednim imenom nazivaju pirogenima, odnosno to su stvari koje dovode do groznice kao imunog odgovora organizma. Pirogeni signaliziraju hipotalamusu da poveća telesnu temperaturu kako bi se telo lakše izborilo sa infekcijom.

Groznica je čest simptom infekcija kao što su prehlada i stomačni grip. To znači da su glavni faktori rizika za groznicu infektivni agensi. Infekcije koje najčešće izazivaju groznicu su infekcije uha, grla, pluća, bešike i bubrega. Kod dece imunizacija i izbijanje zuba ponekad izazivaju kratkoročnu blagu groznicu. Autoimuna oboljenja (reumatski artritis, lupus, inflamatorne bolesti creva), nuspojave nekih lekova, napadi, tromboza, hormonalni poremećaj, karcinom i upotreba droga takođe izazivaju povišenu temperaturu.

Groznica sama po sebi nije zarazna, ali ako se javi zbog bakterijske ili virusne infekcije, ta infekcija je verovatno zarazna.


Groznica bez temperature

Drhtavica i jeza se obično javljaju zajedno sa povišenom temperaturom. Ponekad vam groznica zapravo pomaže da shvatite da imate temperaturu, pogotovo kada je ona izazvana infekcijom. Nekada se groznica javlja bez temperature. U zavisnosti od uzroka, jeza može biti i razlog za brigu.

Groznica bez povišene temperature, može biti izazvana brojnim faktorima.

U nastavku navodimo 7 najčešćih…

  1. Izlaganje hladnoći

Groznica bez temperature se može javiti kada se nalazite u jako hladnom okruženju, kao što je more, bazen, zaleđeno jezero, ili ste prosto na svežem, zimskom vazduhu koji vam više ne prija. Ako vam se odeća navlaži ili postane mokra, i od toga se možete tresti. Čak i kada ste unutra, možete imati jezu, od klima uređaja koji je spušten na nisku temperaturu, ili vam prosto, nije dovoljno toplo.

Kako starimo, sve nam je teže da regulišemo telesnu temperaturu, čak i zdravim odraslim osobama.


  1. Nuspojava lekova

Groznica, bez povišene temperature može biti nuspojava nekog leka ili kombinacije lekova. Ona se može javiti i ako ne uzmete pravilnu dozu lekova koji se uzimaju bez recepta, biljnih suplemenata ili leka kog vam je lekar dao da pijete.


  1. Reakcija na napornu fizičku aktivnost

Trčanje ili druge vrste ekstremnih sportova, koje zahtevaju izuzetan fizički napor mogu izazvati promene u telesnoj temperaturi. Zbog toga se može javiti drhtavica.

Ovaj odgovor se može javiti po bilo kom vremenu, ali je verovatnije da će se desiti po jakim vrućinama ili velikoj hladnoći.

  • na visokim temperaturama, dehidracija i izmorenost toplotom mogu izazvati ovakav odgovor organizma
  • po jakoj hladnoći, hipotermija i dehidracija mogu izazvati ovakvu reakciju

  1. Hipotiroidizam (slabiji rad štitne žlezde)

Štitna žlezda koja radi sporije, ne proizvodi dovoljno hormona koji su potrebni za regulaciju metabolizma i opšte zdravlje. Zbog ovoga se može javiti pojačana osetljivost na hladnoću, što za posledicu ima pojavu groznice i drhtavice.


  1. Hipoglikemija

Ukoliko nivo šećera u krvi naglo padne, javlja se hipoglikemija. Ako imate šećernu bolest, ovo može biti znak koji vam govori da treba da promenite lekove ili ishranu. Takođe, treba da znate da je hipoglikemija moguća i kada nemate dijabetes.


  1. Loša ishrana

Ako se ne hranite kvalitetno, tj. ne unosite dovoljno vitamina, minerala i drugih hranljivih materija, vaše telo ne može da absorbuje nutrijente i javljaju se razni poremećaji u ishrani, poput anoreksije. Bez pravilnog balansa nutrijenata, organizam ne može da funkcioniše kako treba.


  1. Emotivna reakcija

Drhtavica se može javiti ako imate izraziti emotivni odgovor na neku situaciju. Emocije koje mogu izazvati jezu drhtavicu su strah ili anksioznost.


Tražite pomoć

Ako imate promrzline ili hipotermiju, groznica bez temperature je ozbiljna stvar. Ukoliko odmah ne rešite problem, možete završiti u bolnici.

Drugi zdravstveni problemi koji izazivaju groznicu bez temperature, poput hipotiroidizma, takođe zahtevaju lekarsku pažnju, ali ne spadaju u hitne slučajeve. Ako se javljaja groznica bez temperature i simptomi koji ukazuju na neki problem sa štitnom žlezdom, idite kod doktora i zamolite ga da vam da uput za vađenje krvi.

Ako imate simptome hipoglikemije a znate da niste dijabetičar, nazovite hitnu pomoć. Ako imate šećernu bolest i simptome hipoglikemije koji se ne poboljšavaju, vreme je za odlazak u urgentni centar.


Koji su znaci i simtpomi groznice?

Groznica obično izaziva veliku nelagodu. Znaci i simptomi su:

  • temperatura viša od 38°C (i kod dece i kod odraslih)
  • drhtavica i trešenje
  • bol u mišićima i zglobovima
  • glavobolja
  • jako znojenje
  • ubrzan rad srca i preskakanje srca
  • topla koža i crvenilo
  • osećaj vrtoglavice i nesvestica
  • bol u očima i suve oči
  • slabost
  • gubitak apetita
  • anksioznost i iritabilnost (kod beba i dece)

Obavezno obratite pažnju na simptome koji kod dece prate infekciju (bolno grlo, kašalj, bol u uhu, povraćanje, dijareja).Veoma visoke temperature (preko 40°C) mogu izazvati konvulzije, halucinacije i zbunjenost. Ako se jave ovi simptomi, obavezno idite kod lekara.


Kako se postavlja dijagnoza groznice?

Dovoljno je da sami izmerite temperaturu da biste znali da li imate groznicu.

U zavisnosti od drugih simptoma, lekar će vas poslati na laboratorijske ili imidžing testove kako bi se utvrdilo šta je uzrok povišene temperature.

Kako se meri temperatura?

Temperatura se može meriti oralno, rektalno ili aksilarno. Danas su sve više u upotrebi digitalni toplomeri i lekari ne preporučuju upotrebu toplomera sa živom. Najbolje je da ih bacite kako biste smanjili rizik od razbijanja i trovanja.

Merenje temperature aksilarno

Ovi toplometri nisu toliko precizni kao kada se temperatura meri rektalno ili oralno i obično pokazuju temperaturu za jedan stepen nižu.

  • Stavite toplomer ispod pazuha.
  • Ostavite ga oko minut (ili dok se ne čuje zvučni signal) i pogledajte rezultat.

Merenje temperature oralno

Deci starijoj od četiri godine se temperatura može meriti digitalnim toplomerom koji se stavlja ispod jezika.

  • Očistite toplomer nekim sredstvom za dezinfekciju.
  • Stavite vrh toplomera ispod jezika koliko god je to moguće.
  • Usta moraju biti zatvorena tokom merenja, jer u suprotnom rezultat možda neće biti tačan.
  • Toplomer se drži u ustima oko minut ili dok se ne čuje zvučni signal.

Petnaest minuta pre merenja temperature nemojte piti ništa toplo ili hladno, jer to može uticati na tačnost merenja.


Kako se leči groznica?

Ako groznica  ne izaziva veće probleme, ona se ne mora lečiti.

Sami možete koristiti sledeće lekove za spuštanje temperature.

  • Acetaminofen se može koristiti za skidanje groznice. Nemojte davati detetu ovaj lek osim ako vam je pedijatar to rekao. Osobe koje nemaju nikakvo oboljenje jetre niti drugih zdravstvenih problema mogu uzimati po 1.000 mg acetaminofena na svakih šest sati ili onako kako je prepisao lekar. Maksimalna dnevna doza je 3.000 mg. Najbolje je da pitate lekara ili farmaceuta za savet.  Ako je groznica propraćena povraćanjem i ne možete da zadržite lek u stomaku, potražite supozitorije.
  • Ibuprofen se takođe koristi za skidanje groznice kod odraslih i dece starije od šest meseci. Pitajte lekara za savet oko doziranja. Odraslima se preporučuje 400 do 600 mg na svakih šest sati.
  • Naproksen je još jedan nesteroidni antiinflamatorni lek koji privremeno može sniziti groznicu. Doza za odrasle je dve tablete na svakih 12 sati.
  • Aspirin se ne preporučuje deci niti adolescentima. Deca i tinejdžeri koji piju aspirin za ublažavanje simptoma virusnog oboljenja (posebno ovčijih boginja, gripa i prehlade) imaju veći rizik od Rejevog sindroma. Rejev sindrom je opasna bolest koja izaziva hronično povraćanje, zbunjenost, pa čak i komu i zatajenje jetre.

Prirodni načini skidanja groznice

Osobe koje imaju groznicu bi trebale da nose laganu odeću. Mnogo odeće koja zagreva telo može dovesti do još veće temperature. Kupka u mlakoj vodi je proveren prirodni lek za snižavanje temperature. Nikako se ne kupajte u hladnoj vodi! To je česta zabluda. Nemojte se trljati alkoholom (to posebno važi i za decu). Udisanje isparenja alkohola može izazvati mnogo problema.

Hidratacija je takođe jako važna. Pijte mnogo vode i čajeva bez šećera. Izbegavajte alkohol i kofein, jer to može pogoršati dehidrataciju. Ako vas boli grlo, sisajte septolete.

Otvoren prozor ili ventilator takođe mogu biti od pomoći, kao i hladna obloga na licu. Ako vaše dete ima povišenu temperaturu, uverite se da mu nije previše hladno.


Kada potražiti lekarsku pomoć zbog groznice?

Temperatura viša od 40°C se smatra opasnom. U tom slučaju odmah idite kod lekara.

Ako dete mlađe od tri meseca ima temperaturu od 38°C ili višu, najbolje je da ga odvedete kod pedijatra. Osobe koje imaju rak, sidu, neko srčano oboljenje, dijabetes ili piju imunosupresante takođe treba da se obrate lekaru ako dobiju groznicu.

Decu sa povišenom temperaturom koja imaju osip, crveno i bolno grlo, bol u uhu, ukočen vrat, glavobolju ili su pospana ili uznemirena treba odmah odvesti kod lekara. Potražite lekarsku pomoć i ako groznica traje duže od jednog dana kod deteta mlađeg od dve godine, ili ako traje duže od tri dana kod deteta starijeg od tri godine.

Do tada posmatrajte ima li drugih simptoma. Ako se jave simptomi koji ukazuju na neko teže oboljenje, npr. meningitis (glavobolja, ukočen vrat, zbunjenost, pospanost), infekciju urinarnog trakta (drhtavica, bol u leđima, peckanje prilikom mokrenja), pneumoniju (plitak dah, kašalj) ili bilo koji drugi simptom neke ozbiljnije bolesti odmah idite kod lekara.

Ostali simptomi koji ukazuju na teže oboljenje su povraćanje, jaka dijareja, osip po koži (to mogu biti simptomi denga groznice, šarlaha, reumatske groznice, streptokoka u grlu i ovčijih boginja).

Herpes ili groznica podrazumeva pojavu malog plika koji se pretvara u leziju, najčešće na usnama ili jeziku. Kada se dete prvi put zarazi ovim virusom, može se javiti i povišena temperatura. Ako dete odbija hranu i piće, kontaktirajte pedijatra.

Trudnice se obavezno moraju javiti lekaru ako imaju temperaturu višu od 38°C. Ako se tokom trudnoće javi temperatura zajedno sa osipom i bolom u zglobovima, to može biti znak infekcije koja utiče i na bebu. Neke infekcije, posebno citomegalovirus, mogu dovesti do urođene gluvoće i drugih problema sa bebom. Ako trudnica dobije zika virus, to može izazvati urođenu mikrocefaliju (mala glava).

Sa druge strane, ako je groznica samo simptom prehlade ili gripa, pokušajte da skinete temperaturu i obratite se lekaru ako imate druge simptome. Groznicu u trudnoći ne bi trebalo ignorisati.

Neke vakcine koje se daju deci mogu izazvati groznicu koja traje dan ili dva nakon primanja vakcine. Groznica obično prolazi sama od sebe. Ako je reakcija teška ili je mesto uboda bolno, crveno i toplo, odvedite dete kod lekara.

U retkim slučajevima se kod dece stare između 18 meseci i tri godine javljaju napadi (konvulzije) i jaka groznica. Ako je dete imalo febrilne napade, veći je rizik da će ih dobiti ponovo. Mada su febrilni napadi obično zastrašujući za roditelje, oni ne izazivaju nikakve dugoročne komplikacije sa nervnim sistemom. Deci se nakon febrilnih napada ponekad daju lekovi kao preventivna mera. To se nije pokazalo efikasnim i može biti štetno, tako da se uglavnom ne preporučuje.

Rekurentna groznica kod dece (tri ili više epizoda tokom šest meseci, bez očiglednog uzroka) može biti simptom nekoliko različitih oboljenja, uključujući periodičnu groznica sa aftoznim faringitisom i adenitisom (PFAPA), cikličnu neutropeniju i infekciju Epštajn-Barovim virusom. Ako dete dobije groznicu bez očiglednog uzroka, obratite se pedijatru.

Rekurentna i hronična groznica kod odraslih može biti simptom neutropenijske groznice nepoznatog porekla i mnogih drugih oboljenja. Rekurentna groznica je dovoljan razlog da odete kod lekara što pre.


Koje su moguće komplikacije groznice?

Mada je groznica veoma neprijatna, retko kada izaziva teže komplikacije.

Temperatura viša od 40°C i duža groznica mogu izazvati

  • napade
  • halucinacije
  • dehidrataciju

Obavezno potražite lekarsku pomoć ako dobijete takve simptome ili ako simptomi traju duže od par dana. Mnoge infekcije koje mogu izazvati groznicu mogu dovesti i do težih komplikacija ako se ne leče.


Koja je prognoza kod groznice?

Prognoza kod groznice će zavisiti od njenog uzroka. Groznica obično prolazi čim se ukloni uzrok i tretman je simptomatski. Na primer, ako se groznica javlja zbog prehlade, obično traje dva do tri dana. Ako je uzrok sezonski grip, groznica i ostali simptomi će nestati u roku od nedelju dana. Antibiotici nisu uvek prikladan tretman i nemojte ih uzimati na svoju ruku.

Groznica koja se javlja zbog težih infekcija ili kod pacijenata sa slabim imunim sistemom (osobe koje boluju od raka, HIV-a, side, autoimunih bolesti, novorođenčad, starije osobe) može biti i fatalna.


Da li je moguće sprečiti groznicu?

Prevencija groznice je moguća samo ukoliko možete da sprečite i njen uzrok. Groznica se uglavnom javlja zbog infekcija. Izbegavanjem izvora infekcije i pravilnom higijenom ćete umnogome sprečiti infekcije koje izazivaju groznicu i samu groznicu.

Najbolji načini da sprečite širenje infekcija su:

  • pravilna higijena (često pranje ruku)
  • izbegavanje kontakta sa bolesnim ljudima
  • imunizacija

Povezano

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*