Eritroplakija u ustima i na jeziku

eritroplakija

Termin ERITROPLAKIJA odnosi se na stanje usne duplje, kod koga se javljaju crvene lezije na sluzokoži (ravne ili izdignute crvene površine), koje se ne mogu pripisati nijednoj drugoj bolesti ili stanju.

Crvenkasta boja ovih površina pripisuje se nedostatku keratinskog sloja tkiva sluzokože. Umesto keratina, javlja se veliki broj papila vezivnog tkiva sa uvećanim kapilarima. Ovi kapilari su veoma blizu površine, pa i oni doprinose crvenkastoj boji.

Ovo stanje je slično leukoplakiji, koju karakterišu bele mrlje na sluzokoži usta.

Eritroplakija se pretežno javlja kod muškaraca starosti od 60 i 70 godina. Leukoplakija i eritroplakija se smatraju premalignim lezijama, odnosno ranicama usne duplje. Budući da je tako, pravovremeno dijagnostikovanje i lečenje od velike su važnosti za sprečavanje razvitka kancera u lezijama. Rutinski kontrolni pregledi usne duplje su najbolji način za rano otkrivanje ovih abnormalnosti.

eritroplakija na jeziku


Znakovi i simptomi

  • Eritroplakija je asimptomaska, odnosno ne ispoljava simptome.
  • U znakove spadaju crvene mrlje na površinama mukoze (sluzokože) ili submukoze (podsluzokože).
  • Pojava bolova može da bude pokazatelj da lezije ulaze u maligni stadijum.

Uzroci

eritroplakija na jeziku

Eritroplakija je idiopatska, što znači da može da se pojavi spontano bez poznatog porekla i uzroka.

Faktori rizika

Uočeno je da u faktore rizika spadaju:

  • pušenje
  • prekomerno konzumiranje alkohola
  • oportunistička infekcija (izazvana patogenima koji obično ne izazivaju bolesti) ili sekundarna bakterijska superinfekcija kod kandidijaze. (Ovo može da se poveže sa površinskim ćelijama sluzokože usta. Kandida albikans se posebno uočava u erotroplakičnim lezijama. Bele i/ili crvene komponente lezija mogu da se smanje pošto pacijent dobije antifungalnu terapiju.)

Klinička slika eritroplakije

  1. Pojava se razlikuje prema:
    1. Starosti – Muškarci kod kojih je dijagnostikovana eritroplakija najčešće su starosti 50 – 69 godina, dok je u manje od 5% slučajeva starost pacijenata bila ispod 30 godina. Stariji pacijenti su izloženi i većem stepenu opasnosti od prerastanja premalignih lezija u maligne.
    2. Polu – Eritroplakija se pretežno javlja kod muškaraca. Međutim, skorašnji statistički podaci pokazuju porast broja ženskih pacijenata, što se pripisuje povećanju broja pušača među ženama.
  2. Lokalizacija:
    1. Obično eritroplakija može da se javi na bilo kojoj površini sluzokože oko vrata i glave.
    2. Međutim, i do polovine dijagnostikovanih slučajeva uočava se na površinama vermiliona (rub usne) i unutar usne duplje (intraoralne površine). Preostali slučajevi se javljaju na grkljanu i u ždrelu.
    3. Mrlje na vermilionu prilično su česte i najčešće se javljaju na donjoj usni.
  3. Homogeni oblici:
    1. Ovi oblici se najčešće nalaze na bukalnoj sluzokoži (unutrašnja strana obraza) i sluzokoži mekog nepca. Ponekad se nalaze i na jeziku ili na dnu usne duplje, mada retko.
    2. Homogeni oblici se ispoljavaju kao meke, crvene i baršunaste lezije sa pravim ivicama koje su dobro izražene.
    3. Ako govorimo o površini koju pokrivaju, ove lezije mogu da budu prilično velike.
  4. Veličina:

Lezije su obično prečnika manjeg od 15mm. Međutim, neke lezije mogu da imaju prečnik veći od 4cm.

  1. Ivice:

Lezije se jasno izdvajaju od normalne ružičaste sluzokože koja ih okružuje u ustima.

  1. Granularni/tačkasti oblik

Ovi oblici sadrže crvene i meke lezije. Blago su uzdignute i imaju pravilne obrise. Površina je prekrivena finim čvorićima i išarana sićušnim plakovima bele boje.

  1. Glatka eritroplakija

Pregled palpacijom (dodirom prstiju) otkriva meke teksture, koje se često opisuju kao baršunaste na dodir. Hrapave mrlje/lezije su malo čvršće, ali eritroplakija ne otvrdnjava sve dok se u leziji ne razvije invazivni  karcinom.

  1. Eiritroleukoplakija:
    1. Ovo stanje se obično uočava kada se eritroplakija u usnoj duplji javlja na susednoj ili istoj površini kao i leukoplakija.
    2. Crvene tačkice najverovatnije već sadrže ili će razviti displastične ćelije (ćelije sa potencijalom da postanu maligne). Zbog toga crvene površine moraju odmah da se biopsiraju i sa najvećom pažnjom klinički ispitaju.
    3. Eritroleukoplakične mrlje su prilično nepravilnog oblika i obično nisu jasne kao homogeni oblik eritroplakije.
    4. Granice nisu jasno izražene kao kod homogenih lezija i mogu da se stapaju sa okolnom površinom sluzokože.

Za razliku od leukoplakičnih lezija, eritroplakija pokriva veće površine u usnoj duplji. Pored toga, retko se bočno širi nakon inicijalne dijagnoze. Međutim, to može da bude i veštačko svojstvo, jer se većina lezija uništava ili uklanja u potpunosti nakon dijagnostikovanja.


Dijagnostikovanje

  • Eritroplakija retko zahvata veće delove usne duplje pacijenta. Tokom  fizikalnog pregleda rukom, eritroplakija je na dodir meka. Ostaće meka i neće otvrdnuti, sve dok se unutar lezije ne formira uporni karcinom.
  • Mada neki pacijenti koji imaju ovaj problem mogu da osećaju pečenje ili bol, eritroplakija je asimptomatična. U poređenju sa drugim premalignim ranicama, oralna eritroplakija ima najveći potencijal za prerastanje u maligno stanje.
  • Medicinskim ispitivanjem dijagnostikovane eritroplakije mogu da se otkriju teške displazije (abnormalne tvorevina) epitela ili invazivni kancer. Svaka eritroplakična lezija bi trebalo da se ispita na malignitet, uz veliki oprez i sumnju. Razlog je taj što kod eritroplakičnih lezija postoji izuzetno velika verovatnoća da sadrže histološka žarišta hroničnih displazija, pa čak i invazivni kancer.
  • Kao obavezna praksa kod svakog slučaja klinički dijagnostikovane eritroplakije, preporučuje se eksciziona biopsija (uklanjanje sumnjive površine) za kojom sledi pravilan histološki pregled.

Lečenje i kontrolisanje eritroplakije

  • Lečenje podrazumeva biopsiju lezije, radi utvrđivanje razmere displazije.
  • Kompletno ekscizija (uklanjanje) lezije preporučuje se ponekad, u zavisnosti od histopatološkog nalaza biopsije. Čak i u takvim slučajevima, ponovna pojava (rekurencija) eritroplakije je česta, pa je zato potrebno dugotrajno praćenje pacijenta.
  • Kontrola ovog stanja podrazumeva preduzimanje mera koje će sprečiti pojavu maligniteta. Društvena svest o bolesti, pažljivo posmatranje pacijenata podvrgnutih lečenju i redovni kontrolni pregledi usne duplje, neki su od sigurnih načina kontrole.

Istorijat eritroplakije

  • Nehemoragične (koje ne krvare), bezbolne, crvene lezije (ranice, oštećenja) uočene su u gornjem delu creva. Prvi put su uočene i opisane 1852. godine.
  • Međutim,  prvi medicinski opis ovog stanja u stručnom radu je dao dr Luj Kejrat 1911. godine. U ovom radu dr Kejrat je opisao crvene mrlje na glansu penisa pacijenta obolelog od sifilisa. Kejrat je napravio kovanicu erotroplakija.
  • U približno isto vreme, dr Isidor Rubin je ove promene nazvao incipijentnim karcinomom, u cilju opisivanja mikroskopskih odlika, koje je uočio. Eritroplakija je postala najčešće korišćena dijagnoza kojom se opisuju promene prekancerogene prirode.

Povezano

loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*