Epitelne ćelije u urinu

epitelne celije u mokraci

EPITELNE ĆELIJE U URINU predstavljaju dijagnostički nalaz, do koga se dolazi tokom urinalize i mogu da predstavljaju znak upozorenja za lekara, pošto ukazuju na nekoliko mogućih patoloških problema sa bubrezima.

Epitelne ćelije su jedna od brojnih vrsta ćelija organizma i imaju značaj za održavanje zdravog tkiva. Ima ih u koži, sluzokoži nekoliko organa, kao i u otvorima brojnih telesnih šupljina.

Osnovna oboljenja koja izazivaju pojavu simptoma u urinarnom traktu, kao što su infekcija i upala, mogu da dovedu do pojave abnormalnog broja epitelnih ćelija u urinu.

epitelne celije u urinu u trudnoci


Uzroci pojave epitelnih ćelija u urinu

Epitelne ćelije imaju ograničeni životni vek, što za posledicu ima njihovo ljuštenje, čime ostavljaju prostor za nove ćelije koje dolaze na njihovo mesto. Ovo ljuštenje ćelija obično se događa na koži, pa čak i na različitim organima urinarnog trakta, poput mokraćne bešike, usled čega manja količina epitelnih ćelija dospeva u urin. Ukoliko je broj epitelnih ćelija povećan ili potiče iz bubrega, to može da ukazuje na neku abnormalnost koju valja ispitati.

U nastavku ćemo navesti moguće uzroke prisustva epitelnih ćelija u mokraći:

  • Normalan proces ljuštenja – Strukture urinarnog trakta obložene su epitelnim ćelijama, koje su svakodnevno izložene mokraći. Vremenom, kada se javi potreba za zamenom ovih ćelija, one se jednostavno oljušte i nošene urinom izlučuju iz organizma. Prisustvo male koncentracije epitelnih ćelija (skvamozne epitelne ćelije) u urinu smatra se normalnim.
  • Nefrotični sindrom – Ovo je poremećaj bubrega, koji karakteriše oštećenje bubrega i izlučivanje previše proteina u urin. Najčešće ga izaziva oštećenje grupe malih krvnih sudova u bubrezima (glomerula), koji su u normalnim okolnostima zaduženim za filtriranje otpadnih materija i viška vode iz krvi. Ovo oboljenje dovodi i do akumulacije velikog broja epitelnih ćelija poreklom iz bubrežnog tubula (renalne tubularne epitelne ćelije), koje su okrugle, pravilnog oblika i imaju veliko jedro. Prisustvo ovih ćelija u mokraći služi lekarima kao dodatni dokaz pri dijagnostikovanju nefrotičnog sindroma.
  • Infekcija urinarnog trakta – Infekcija urinarnog trakta obično počinje u uretri (mokraćnom kanalu) i širi se naviše ka mokraćnoj bešici. Infekcije urinarnog trakta mogu da iritiraju bešiku i dovedu do ljuštenja epitelnih ćelija. U zavisnosti od težine infekcije, moguće je i prisustvo epitelnih ćelija bubrega. Infekcija urinarnog trakta često kao posledicu imaju upalu, koja oštećuje ćelijsku opnu.
  • Kontaminacija – Epitelne ćelije u  urinu mogu da dopru i na druge načine, na primer, kada genitalije nisu čiste ili kada se za prikupljanje uzorka urina koristi posuda koja nije sterilna. Ukoliko smatrate da je vaš uzorak urina kontaminiran na bilo koji način, tražite ponavljanje pregleda mokraće da biste dobili tačne rezultate.

Vrste epitelnih ćelija u urinu

skvamozne epitelne celije

Epitelne ćelije grade epitelno tkivo, jedno od osnovna četiri tkiva životinja, u koja još spadaju i vezivno, mišićno i nervno tkivo. Različite vrste epitelnog tkiva uglavnom oblažu šupljine i površine krvnih sudova i organa u čitavom organizmu, uključujući i mukozne membrane (sluzokožu) i urogenitalni trakt.

Uopšteno govoreći, postoje tri vrste epitelnih ćelija koje mogu da se nađu u sedimentu mokraće. Njihov oblik i sastav mogu da pomognu lekarima da otkriju odakle potiču i verovatno zašto se u velikom broju pojavljuju u urinu.

Ovo su vrste epitelnih ćelija koje mogu da se nađu u mokraći:

  • Skvamozne epitelne ćelije – Skvamozne epitelne ćelije, zbog svog oblika poznate i kao pločaste epitelne ćelije, obično potiču od vaginalnog ili distalnog ureteralnog epitela. Prisustvo skvamoznih epitelnih ćelija u normalnom opsegu vrednosti, nije razlog za zabrinutost. Međutim, povećani broj može da ukazuje na vaginitis (upala vagine) ili ureteritis (upala mokraćne cevi).
  • Tranzitorne epitelne ćelije – Ova vrsta epitelnih ćelija oblaže bubrežnu karlicu, mokraćovode, mokraćni kanal i bešiku. Zapaljenski procesi povezani sa infekcijom mogu da dovedu do izlučivanja velikog broj ovih ćelija u mokraću.
  • Renalne tubularne epitelne ćelije – Ove ćelije se nalaze u strukturama unutar bubrega koje se zovu nefroni, a imaju veoma važnu ulogu u resorpciji vode i soli. Renalne tubularne ćelije se u normalnim okolnostima ne javljaju u mokraći. Stoga je njihovo prisustvo u veoma bliskoj vezi sa oštećenjima bubrega, kao što su akutna tubularna nekroza, virusne bolesti (na primer, upala bubrega, odnosno nefritis izazvan citomegalovirusnom infekcijom), pijelonefritis, odbacivanje transplantiranog bubrega i toksična reakcija na određene supstance.

Epitelne ćelije u urinu normalne (referentne) vrednosti

Slučajno otkriće epitelnih ćelija u urinu nije razlog za brigu i obično se pripisuje kontaminaciji van urinarnog trakta. Međutim, ovo važi samo u slučaju da je broj epitelnih ćelija u opsegu normalnih vrednosti, jer dosta epitelnih ćelija u mokraći upozorava da je potreban dodatni mikroskopski pregled.

Uobičajene dijagnostičke vrednosti se klasifikuju kao: malo, umereno ili mnogo, mada mogu da se izražavaju i brojevima.

Opseg normalnih vrednosti se kreće od 15 – 20 ćelija po polju velikog uvećanja, odnosno po HPF (HPF/high power field/ termin koji se koristi u mikroskopiji/mikroskopskim ispitivanjima/ i označava vidno polje pod velikim uveličanjem).


Kako smanjiti epitelne ćelije u urinu

  • Tečnost – Da bi bubrezi pravilno funkcionisali, ispijanje velikih količina vode je sjajno rešenje. Dobra hidracija organizma pomaže izlučivanju mokraće, što zauzvrat ispira sve prisutne bakterije i čisti nakupljene otpadne materije. Preporučuje se da se svakodnevno pije od 8 – 10 čaša vode.
  • Soda bikarbona – Soda bikarbona pospešuje alkalnu ravnotežu u organizmu. Ovo je veoma važno da bi se ujednačila kiselost, neophodna drugim sistemima organizma, poput digestivnog trakta. Takođe, kisela mokraća otežava izlečenje infekcija koje su možda prisutne. Prevencija infekcija urinarnog trakta, dovešće do manjeg broja epitelnih ćelija u urinu. Svakodnevno možete da konzumirate pola kašičice sode bikarbone pomešane sa vodom.
  • Sok brusnice – Sok brusnice je veoma popularan kućni lek za prevenciju infekcije urinarnog trakta, a ujedno ima i veoma važnu ulogu za smanjenje pH vrednosti urina. Ovo dejstvo postiže zahvaljujući benzojevoj kiselini.
  • Povećan unos vitamina C – Veći unos vitamina C jača imuni sistem i pomaže mu da se bori protiv infekcija. Vitamin C pomaže organizmu u obavljanju nekih funkcija koje održavaju zdravlje ćelija. Može se naći u skoro svakom voću i većini vrsta povrća.
  • Uva – Uva, poznata i kao medveđe grožđe, dobro je poznat lek koji leči nekoliko vrsta infekcija urinarnog trakta. Sadrži glukozidno jedinjenje koje se zove arbutin, a koje deluje kao antiseptik i može da ublaži i upalu. Uva deluje i kao blagi diuretik, pa tako potpomaže detoksikaciju urinarnog trakta, zahvaljujući čemu možete da mokrite redovno. Uva se ne preporučuje trudnicama.
  • Beli luk – Beli luk je dobro poznato povrće, zahvaljujući svojim isceliteljskim svojstvima i sposobnosti da jača imuni sistem, a smatra se da čak ima i antibiotske i diuretičke osobine.
  • Jogurt­ – Pošto sadrži probiotike, jogurt pospešuje razmnožavanje dobrih bakterija koje naseljavaju urinarni i digestivni trakt. Dobro je poznato da antibiotici uništavaju kolonije ovih dobrih bakterija, ali konzumiranje jogurta im omogućava da se oporave.
  • Potočarka – Potočarka je bogata fosforom, magnezijumom, kalcijumom i nekim vrstama vitamina, zahvaljujući čemu poboljšava zdravlje i stvaranje novih ćelija. Osim toga, deluje kao prirodni diuretik, pa pomaže bubrezima da izbace sve nakupljene toksine.
  • Crni luk – Ovo povrće sadrži kalijum, sumpor i flavonoide, zahvaljujući čemu ima svojstva antikoagulanta i antimikotika. Ova svojstva sprečavaju pojavu infekcija. Pored toga, crni luk deluje i kao blagi diuretik, pa sprečava zadržavanje (retenciju) vode i pomaže da bubrezi neometano funkcionišu.
  • Bosiljak – Ova lekovita biljka ima antibakterijska, antivirusna i antiupalna svojstva, čime čuva zdravlje i stvaranje novih ćelija. Ima i diuretička svojstva, pa sprečava formiranje bubrežnog kamenca i detoksikuje urinarni trakt.
  • Amla (indijski ogrozd) – Ova biljka je bogata vitaminom C i jača imuni sistem. Vitamin C je koristan kao zaštita od svih vrsta bakterijskih infekcija. Amla pomaže i kod izbacivanja štetnih toksina prisutnih u organizmu.
  • Seme korijandera – Seme ove začinske biljke sadrži linaloolno ulje, koje ublažava nadutost i reguliše rad digestivnog sistema. Seme korijandera je odlično i u borbi protiv gljivičnih i bakterijskih infekcija, dok istovremeno ublažava osećaj pečenja pri mokrenju koji se javlja kod infekcija urinarnog trakta.

Malo više o urinalizi (laboratorijska analiza mokraće)

Urinaliza je, uopšteno govoreći, rutinski pregled mokraće, koji služi za ispitivanje patoloških stanja urinarnog trakta. Ukoliko se otkrije neka abnormalnost,  moguće je upućivanje na dodatna ispitivanja. Jedno od takvih dodatnih ispitivanja je i pregled uzorka urina pod mikroskopom. Ovakvo ispitivanje omogućava daleko detaljniji pregled mokraćnog sedimenta i ćelija koje se u njemu nalaze. U nastavku ćemo navesti neke vrste ćelija i supstanci koje mogu da se uoče prilikom mikroskopskog pregleda urina.

Eritrociti (RBC/crvena krvna zrnca) – Prisustvo male količine eritrocita (RBC) u urinu je normalno (0 – 5/HPF). Ona nisu vidljiva golim okom, pa je često potreban pozitivni hemijski test za dokazivanje njihovog prisustva. Čak i kada se u urinu nađe značajan broj eritrocita, ovaj pregled urina ne može da utvrdi odakle oni potiču. Umesto toga, ovakav pregled urina služi samo kao znak za dalja ispitivanja patološkog procesa, koji se odvija negde u urinarnom traktu. Kada je u urinu prisutan veliki broj eritrocita (RBC) takvo stanje se zove hematurija, što je signal lekaru da ispita istoriju bolesti pacijenta, obavi fizikalni pregled, obrati pažnju na prateće znakove i simptome i potraži moguće uzroke ovakvog nalaza analize urina. Eritrociti (RBC) u urinu mogu da budu posledica bolesti urinarnog trakta ili bubrega, uzimanja lekova, traume, napornih treninga ili čak pušenja.

Leukociti (WBC/bela krvna zrnaca) – Prisustvo malog broja leukocita (WBC/belih krvnih zrnaca) u urinu (0 – 5/HPF) smatra se normalnim graničnim vrednostima i najčešće se sreće kod kontaminacije urina vaginalnim sekretom. Prisustvo većeg broja leukocita u urinu, međutim, može da ukazuje na infekciju ili zapaljenski proces u nekom delu urinarnog trakta.

Epitelne ćelije – prisustvo malog broja epitelnih ćelija u urinu žena i muškaraca, smatra se normalnim. Međutim, povećan broj epitelnih ćelija se uočava u toku infekcije, upale i maligniteta. Posmatranje i određivanje vrste epitelnih ćelija pod mikroskopom, ponekad  može da pomogne pri određivanju specifičnog oboljenja.

Bakterije, gljivice i paraziti – Urin zdravih osoba obično je sterilan, odnosno pri mikroskopskom pregledu se ne uočava prisustvo mikroba. Prisustvo bakterija, gljivica ili parazita ukazuje na akutnu infekciju, kod koje je često za početak lečenja sasvim dovoljan samo pregled urina.

Cilindri – Cilindrične čestice, odnosno duguljaste strukture formiraju se u bubrežnim tubulima i obično ne prelaze u mokraću. Postoje brojne vrste cilindara (voštani, masni, leukocitni, eritrocitni, hijalini, granulirani) i povezuju se sa različitim vrstama bolesti bubrega.

KristaliKristali u urinu nisu normalna pojava, ali oni mogu lako da se prepoznaju pod mikroskopom, na osnovu  oblika i boje. Kristalne formacije u urinu mogu da se jave kada su koncentracija rastvora, pH i temperatura urina u opsegu određenih vrednosti. Oni su i koristan dijagnostički pokazatelj za nekoliko vrsta bolesti i toksičnosti.

Povezano

loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*