Angina pektoris (stabilna i nestabilna) dijagnoza, lečenje, ishrana

kako se otkriva angina pektoris

Ako osećate bol ili pritisak u središnjem delu grudnog koša, levoj polovini vrata, levom ramenu ili levoj ruci, odmah se obratite najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Nipošto se nemojte odvesti sami, već pozovite hitnu pomoć (194) da dođe po Vas.

Angina ili angina pektoris (Angina Pectoris) je medicinski naziv koji označava privremeni osećaj nelagodnosti u grudima usled nedovoljnog protoka krvi u srčanom mišiću, samim tim smanjenom količinom kiseonika, pri čemu je ometena normalna funkcija srca.

Velike količine stresa, fizičkog napora, traume, ekstremne temperature i nepravilna ishrana povećaju rizik za nastanak angine pektoris kod pojedinca.

SIMPTOMI (najkarakterističniji simptomi)

  • Anginozni bol (bol u grudima koji se često opisuje kao  kao stezanje, pritiskanje, pečenje)
  • bol je tipično lokalizovan iza grudne kosti;
  • do bola može da dođe i u stanju mirovanja;
  • bol obično traje u kontinuitetu do 10 min, a može i duže;
  • obično nije u vidu “tačke” koja boli;
  • često se propagira u vrat, ramena, ruke i leđa (između plećki) i stomak (ali nikad ispod pupka);
  • uglavnom se ne menja sa dubokim disanjem, pri pokretu, ili pritiskom na bolno mesto;
  • najčešće je praćen preznojavanjem (“hladnim znojem”), povraćanjem, mučninom iIi retko, gubitkom svesti;
  • bolovi obično nestaju nakon odmora i/ili nitroglicerina (ukoliko se ne radi o akutnom infarktu miokarda)

FAKTORI RIZIKA ZA KORONARNU BOLEST

Pacijenti sa :

  1. povišenim krvnim pritiskom;
  2. šećernom bolesti;
  3. gojaznošu (kada je telesna težina za 30% veća od idealne);
  4. hiperlipidemijom;
  5. naslednim faktorom – hereditetom (infarkt miokarda ili naprasna srčana smrt u bliskih rođaka pre 55. godine života). U takvim slučajevima, bol u grudima se može javiti i prilikom potpunog mirovanja, i tada već govorimo o infarktu miokarda;
  6. pušači;

VRSTE ANGINE PEKTORIS

Postoji nekoliko vrsta angine pektoris, pa tako razlikujemo:

  1. stabilnu anginu pektoris (tegobe se javljaju samo tokom napora)
  2. nestabilnu anginu (tegobe se javljaju i u naporu i tokom mirovanja)
  3. princmetalovu anginu pektoris (vazospastična angina pectoris)
  4. akutni infarkt miokarda (kao prva prezentacija koronarne bolesti)
  5. naprasna srčana smrt

Stabilna angina – U ovom slučaju, bol u grudima je predvidiva i javlja se samo prilikom velikog fizičkog napora ili ekstremnog emotivnog stresa, tuge.

Nestabilna angina – Bol u grudima je nepredvidiva, može se javljati češće, čak i za vreme mirovanja i odmaranja. Simptomi su kod ove vrste angine teži i traju duže (do 20 minuta u kontinuitetu). Nestabilnu anginu je moguće olakšati lekovima, ali je čest slučaj da je potrebno lečiti je intenzivnijim medicinskim tretmanima. Ova vrsta angine zahteva hospitalizaciju u specijalizovanim intenzivnim negama (koronarnim jedinicama)

Princmetalova angina (vazospazam koronarnih arterija) – Neobičan i redak oblik angine pektoris, koji se osim u periodu mirovanja i odmaranja, može javiti i tokom spavanja, ničim isprovociran. U ovakvim slučajevima simptomi su uzrokovani spazmom koronarne (srčane) arterije, kada je protok krvi prema srčanom mišiću smanjen. Bol izazvan spazmom počinje naglo, najčešće u ciklusima, javlja se i završava u isto vreme svakog dana, nešto češće u ranim jutarnjim časovima.

U 20 % slučajeva tegobe mogu biti atipične, u vidu bola u epigastrijumu, bola u grudima pleuralnog tip (tipa proboda u grudima) ili samo otežanog disanja. Atipične tegobe su češće kod starijih pacijenata (>75 god), žena i pacijenata sa šećernom bolešću, bubrežnim popuštanjem ili demencijom.

PREVENCIJA ANGINE PEKTORIS

Na prevenciju angine pektoris najbolje je uticati tako što ćemo zapravo uticati na faktore rizika koje možemo da promenimo. U tom smislu obavezan je prestanak pušenja, smanjenje telesne težine (ukoliko je povećana), redovna kontrola krvnog pritiska, šećera u krvi i holesterola. Neka istraživanja pokazuju da se uticajem na faktore rizika može sprečiti napredovanja oštećenja koronarnih arterija, koje mogu dovesti do infarkta miokarda. Osoba koja boluje od angine pektoris može da vodi normalan život, ali mora da se pridržva propisane terapije, da redovno ide na kontrole, uz obavezan zdrav i pravilan način života. Prevencija angine pektoris je izuzetno važna i na nju moramo misliti na vreme.

POMOĆ LEKARA

Ukoliko se tipičan bol u grudima javlja iznenada,  a ne prestaje posle 15 minuta, potrebno je da se odmah javite lekaru. U svakom slučaju nemojte se sami voziti do lekara, već zamolite da vas u Dom zdravlja ili bolnicu odvezu ukućani ili komšije.

Angina pektoris lečenje prirodnim putem

Naravno da vezano za svako ozdravljenje pa tako i lečenje angine pektoris prirodnim putem, važno je jesti sto više svežeg voća i povrća i to svakodnevno, posebno crveno voće.

Dobro bi bilo :

Piti dosta tečnosti

Izbaciti sve namirnice koje ne podnosite dobro, odnosno koji bi mogli biti izazivači alergije.

Izbaciti iz jelovinika gluten.

Ubaciti u jelovnik žitarice , orašaste plodove.

Izbaciti beli šećer iz upotrebe jer je izazivač mnogo toga , a posebno kiseline u želudcu.

Jesti što više belog luka, kuvati čaj od djumbira,mleko od heljde ili soje ili pirinča.

Jedite borovnice, kupine, maline, med.

U terapiji kojom možete sanirati anginu pektoris naročito tokom napada lek izbora je nitroglicerin, najčešće se daje u obliku tableta, koje pacijent stavlja pod jezik.

Može se dozirati i kao intravenska inekcija čak i u obliku spreja, kreme ili flastera.

Dodatna terapija u borbi protiv angine pektoris su beta blokatori ( inderal, prinorm, presolol), koji usporavaju rad srca i snižavaju krvni pritisak, takodje smanjujuci potrebu srcanog misica za kiseonikom.

Kada želite kompletno lečenje, onda lekari mogu preporuciti i dopunu lečenja antagonistma kalcijuma ( nifelat retard, kortiazem ) koji služe za opuštanje grča krvnih sudova.

Veliki broj iskusnih pacijenata zna da je u borbi protiv angine pektoris stari, dobri aspirin verni prijatelj srca i zato ga po savetima lekara svakodnevno uzimaju u manjim dozama, do 300 miligrama dnevno.

Aspirin, koliko je poznato sprečava stvaranje ugrušaka u koronarnim arterijama i time neumornoj srčanoj pumpi daje snage koja joj je zafalila.

U delu tri koronarne arterije i njenih ogranaka, srce dobija krv koja je bogata kiseonikom.

Kada čovek spava i odmara ovom organu od vitalnog znacaja je potrebno mnogo manje kiseonika naspram teskog fizickog rada.

Angina pektoris javlja se kada se desi nesrazmera izmedju potrebe srčanog mišića za kiseonikom i mogućnosti njegove dopreme.

Oboljenje uglavnom nastaje kao posledica sužavanja jedne ili vise koronarnih arterija a proces koji smanjuje njihov obim zove se arterioskleroza.

loading...