Analna fisura je oštećenje ili pukotina u sluzokoži analnog kanala ili na samom izlazu anusa.
Može izazvati bol tokom i nakon pražnjenja creva, kao i krv u stolici.
Većina analnih fisura je manja od 1cm u prečniku, ali kako je anus veoma osetljiv deo tela, bol u ovoj regiji može biti veoma ozbiljan.
Uzroci
Uzrok analne fisure je, u većini slučajeva, naprezanje tokom pražnjenja creva, što je obično posledica tvrde stolice ili zatvora. Ponekad se ne zna uzrok nastanka analne pukotine.
Dakle, analna fisura može da se pojavi iz nekoliko razloga:
Zatvor – velika, tvrda stolica često može da dovede do oštećenja na sluzokoži analnog područja tokom pokreta creva;
Dijareja – ponovljene epizode proliva mogu izazvati razvoj analne fisure;
Grčenje mišića – stručnjaci veruju da grčenje mišića sfinktera može da poveća rizik od razvijanja analne fisure. Spazam ili grč je kratak, automatski pokret trzanja mišića, kada iznenadno dolazi do zatezanja mišića;
Trudnoća i porođaj – trudnice imaju veći rizik od razvoja analne fisure pred kraj trudnoće. Sluzokoža anusa može takođe pa pukne tokom porođaja;
Polno prenosive infekcije – povezane su sa većim rizikom od nastanka analne fisure. Primeri ovakvih bolesti uključuju sifilis , HIV, HPV (humani papiloma virus), herpes i hlamidiju;
Neke osnovne bolesti – kao što su Kronova bolest, ulcerativni kolitis i druge inflamatorne bolesti creva, mogu da prouzrokuju formiranje čireva ili pukotina u analnom području;
Analni seksualni odnos – može u retkim slučajevima izazvati analne fisure;
Dva mišićna prstena (sfinkteri) kontrolišu anus – spoljašnji prsten je pod svesnom kontrolom, dok unutrašnji prsten nije. Unutrašnji sfinkter je pod stalnim pritiskom. Stručnjaci veruju da, ako pritisak postane preveliki, unutrašnji sfinkter počinje da se grči, smanjuje se protok krvi i povećava rizik od rascepa.
Simptomi
Glavni znaci i simptomi analne fisure uključuju:
Bol – posebno tokom pražnjenja creva. Tokom prolaska stolice bol je oštar, a onda posle toga dugo može ostati osećaj peckanja u ovom predelu. Strah od bola može sprečiti neke pacijente da idu u toalet, što povećava rizik od opstipacije. Ukoliko se pražnjenje creva odlaže, to može pogoršati analnu fisuru, jer će stolice biti teže i veće. Neki ljudi mogu da dožive oštar bol čak i nakon korišćenja toalet papira;
Krv – jarko crvena, sveža krv može da se uoči u stolici ili na toalet papiru. Analna fisura kod odojčadi obično krvari;
Svrab u analnom području, pri čemu ovaj osećaj može biti isprekidan ili postojan;
Disurjia – nelagodnost prilikom mokrenja (ređe se javlja). Neki pacijenti mogu osetiti potrebu za češćim mokrenjem.
Lečenje
Korišćenje odgovarajuće masti je uobičajeni tretman za analne fisure.
U većini slučajeva, analna fisura će zarasti u roku od nekoliko nedelja. Lekar može da vam preporuči neke lekove za ublažavanje simptoma bola, peckanja ili nelagodnosti. Ukoliko pacijent boluje od zatvora, propisuje se laksativ.
Pored samog tretmana, lečenje analne fisure podrazumeva i promene u navikama ishrane. Neophodno je da se poveća unos vlakana u ishrani, što će pomoći u omekšavanju stolice i regulisanju probave. Odrasli bi trebalo da unose najmanje 18g vlakana svakog dana.
Povećanje unosa vlakana ne sme da bude brzo i u većim količinama, već postepeno. Pored toga, neophodno je da pacijent pije dosta tečnosti, po mogućstvu vode.