INTOLERANCIJA ILI ALERGIJA NA GLUTEN ima slične simptome kao i celijačna bolest, ali je ovo stanje znatno lakše. Intolerancija na gluten može izazvati dosta neprijatnosti, ali se uz neke promene u načinu ishrane lako može kontrolisati.
Mnogi ljudi pogrešno smatraju da su intolerancija na gluten i celijakija ista stvar. Celijakija je teško autoimuno oboljenje kod kog se mogu javiti velika oštećenja probavnog trakta.
Za razliku od celijakije, ne zna se zašto se javljaju simptomi intolerancije na gluten, ali takva reakcija ne uključuje imuni sistem niti oštećenja gastrointestinalnih organa kao kod celijakije.
Takođe, ljudi pogrešno smatraju da je intolerancija na gluten isto što i alergija na pšenicu.
Alergija na pšenicu može biti opasna po život, jer neki od njenih simptoma mogu izazvati probleme sa disanjem ili gubitak svesti, što nije slučaj sa celijakijom niti intolerancijom na gluten.
U nastavku saznajte šta je netolerancija na gluten, koji su simptomi, koji test je potrebno uraditi da bi se postavila dijagnoza, u kojoj hrani se nalazi gluten, koje su namirnice bez glutena i kako se sprovodi bezglutenska dijeta…
Šta je gluten?
Gluten je protein koji se nalazi u pšenici, raži, ječmu, spelti i tritikaleu. Gluten je lepljiv protein koji nam omogućuje da umesimo lepo i glatko testo. Obično se smatra da su pšenica i gluten ista stvar, ali to uopšte nije tačno. Pšenica je žitarica, dok je gluten protein koji se nalazi u različitim žitaricama. Moguće je da postoji samo alergija na pšenicu i da vam druge žitarice koje sadrže gluten ne stvaraju nikakve probleme. Međutim, alergija na gluten kao takva ne postoji.
Simptomi intolerancije na gluten su znatno blaži nego simptomi celijakije i alergije na pšenicu.
U nastavku ćemo videti koji su sve mogući simptomi intolerancije na gluten i koje sve namirnice sadrže gluten.
Saznajte više> Šta je gluten i zašto škodi nekim ljudima
Intolerancija na gluten simptomi
Mnogi simptomi netolerancije na gluten se obično javljaju nakon konzumacije glutena. Međutim, neće se svi ovi simptomi javiti kod svakoga i neće biti istog intenziteta.
Osobe koje su intolerantne na gluten navode sledeće simptome kao najčešće.
1. Dijareja i opstipacija
Osobe koje su intolerantne na gluten često imaju dijareju i/ili opstipaciju.
Ovakvi problemi su normalni ako se javljaju tek s vremena na vreme. Međutm, ako ih često imate, to je znak nekog oboljenja.
Osobe sa celijakijom takođe često imaju dijareju i opstipaciju. Često se javlja i stolica neprijatnog mirisa, što je znak loše apsorpcije nutrijenata.
2. Nadutost
Još jedan čest simptom intolerancije na gluten je nadutost. To se odnosi na neprijatan osećaj punoće u stomaku i sitosti. Takođe, često se javljaju i simptomi kao što su nakupljanje gasova u crevima .
Najčešći uzrok nadutosti je prejedanje, ali postoji još mnogo drugih uzroka. Kod osoba sa intolerancijom na gluten se osećaj nadutosti javlja često i nema veze sa količinom hrane koju su pojeli.
3. Bol u stomaku
Kao i kod prethodne stavke, postoji širok spektar mogućih uzroka bolova u stomaku. Opet, osobe sa intolerancijom na gluten često osećaju bol u stomaku bez ikakvog očiglednog razloga.
4. Umor
Umor je simptom koji mnogi ljudi ne mogu tek tako da identifikuju. Osim toga, on ima mnoštvo uzroka, a neki od njih nisu vezani ni za kakvu bolest.
Osobe kod kojih postoji intolerancija na gluten često osećaju hroničan umor koji im utiče na svakodnevno funkcionisanje.
5. Mučnina
Intolerancija na gluten često izaziva mučninu, posebno nakon obroka koji je sadržao i gluten. Mučnina može imati mnoštvo uzroka. Međutim, ako se javljaju i ostali simptomi intolerancije na gluten, to može da potkrepi sumnju da je u pitanju baš netolerancija na gluten.
6. Glavobolje
Mnogi ljudi imaju glavobolje ili migrene s vremena na vreme. Migrene su česta pojava i čak 10-12 posto stanovnika industrijalizovanih zemalja ih redovno ima.Međutim, nekoliko studija je pokazalo da osobe kod kojih se razvila intolerancija na gluten češće imaju migrene.
Ako imate česte glavobolje ili migrene bez nekog očiglednog uzroka, moguće je da ste intolerantni na gluten.
Zaključak: Osobe koje su intolerantne na gluten su sklonije migrenama u odnosu na zdrave osobe.
7. Problemi sa kožom
Intolerancija na gluten može uticati i na kožu.
Pojava plikova i svraba na koži je česta manifestacija celijakije.Svako ko ima celijakiju je intolerantan i na gluten; međutim, manje od 10% tih osoba ima i probavne simptome koji ukazuju na celijakiju.
Pored toga, simptomi mnogih kožnih oboljenja se ublažavaju ili sasvim povlače kada se počne sa bezglutenskom ishranom. To su:
Psorijaza: inflamatorno oboljenje kože za koje je karakteristično crvenilo i perutanje kože.
Alopecija areata: autoimuna bolest koja izaziva opadanje kose.
Hronična koprivnjača: rekurentni hroničan svrab i crvenkaste lezije na koži.
Zaključak: Osip i svrab su česte manifestacije celijakije. Još neka kožna oboljenja uspešno leči bezglutenska ishrana.
8. Depresija
Depresija pogađa oko 6% odraslih ljudi. Simptomi su veoma teški i uključuju osećaj tuge i beznađa.
Osobe koje imaju problema sa varenjem su podložnije anksioznosti i depresiji.Takvi problemi su posebno česti kod osoba sa celjakijom.Postoji nekoliko teorija o tome kako intolerancija na gluten može izazvati depresiju.
Abnormalan nivo serotonina: serotonin je neurotransmiter koji omogućuje komunikaciju između ćelija. Poznat je i kao jedan od “hormona sreće”. Smanjen nivo serotonina dovodi do depresije.
Glutenski egzorfini: ovi peptidi se obrazuju tokom varenja nekih glutenskih proteina. Oni utiču na centralni nervni sistem i povećavaju rizik od depresije.
Promene u crevnoj mikroflori: povećan broj štetnih bakterija i manjak dobrih bakterija može uticati na centralni nervni sistem, što povećava rizik od depresije.
Osobe koje imaju intoleranciju na gluten obično žele da se pridržavaju bezglutenske ishrane jer tvrde da se osećaju bolje, čak i ako im se probavni problemi ne povlače.
To znači da gluten može izazvati depresiju, bez obzira na to kakve probavne probleme izaziva.
Zaključak: Depresija je česta komplikacija koju izaziva intolerancija na gluten.
9. Neobjašnjivo mršavljenje
Nagao i neobjašnjiv gubitak kilograma je razlog za brigu.Iako se može javiti zbog mnogo razloga, čest je kod celijakije.Čak dve trećine osoba sa celijakijom ima ovakav problem.Ta pojava se objašnjava nizom probavnih problema i lošom apsorpcijom nutrijenata.
Zaključak: Naglo mršavljenje može biti simptom celijakije, posebno ako je propraćeno problemima sa varenjem.
10. Anemija izazvana nedostatkom gvožđa
Anemija izazvana nedostatkom gvožđa je najčešća komplikacija nekog nutritivnog deficita.
Manjak gvožđa izaziva smanjen volumen krvi, umor, kratak i plitak dah, vrtoglavicu, glavobolje, bledilo i slabost.Kod celijakije je poremećena funkcija apsorpcije nutrijenata u crevima, što rezultira time da u krv odlazi manje gvožđa iz hrane.
Anemija izazvana nedostatkom gvožđa je jedan od prvih simptoma celijakije.
Nedavna istraživanja su pokazala da ovakva anemija može poprimiti teži oblik i kod dece i kod odraslih sa celijakijom.
Zaključak: Celijakija može izazvati lošu apsorpciju gvožđa iz hrane, što na kraju dovodi do anemije.
11. Ankioznost
Smatra se da svaka treća osoba na svetu pati od nekog oblika anksioznosti.To podrazumeva osećaj nelagode, uznemirenosti, brige i nervoze. Anksioznost obično ide ruku pod ruku sa depresijom.
Intolerancija na gluten utiče da osobe sa ovim poremećajem budu sklonije anksioznosti i paničnim napadima u odnosu na osobe koje nemaju problema sa varenjem glutena.Osim toga, jedna studija je pokazala da 40% osoba koje smatraju da su intolerantne na gluten imaju problem sa redovnim napadima anksioznosti.
Zaključak: Osobe koje su intolerantne na gluten su sklonije anksioznosti u odnosu na zdrave osobe.
12. Autoimuna oboljenja
Celijakija je autoimuna bolest kod koje imuni sistem napada probavni trakt nakon konzumacije glutena.Ova bolest čini osobu podložnijom drugim autoimunim oboljenjima, npr. bolestima štitne žlezde.Autoimuni poremećaji tiroidne žlezde su faktor rizika za razvoj emocionalnih i depresivnih poremećaja.To znači da je celijakija češća kod osoba sa autoimunim oboljenjima (dijabetes tipa 1, autoimune bolesti jetre, inflamatorne bolesti creva).Međutim, intolerancija na gluten ne povećava rizik od autoimunih oboljenja niti nutritivnih manjkova.
Zaključak: Osobe sa celijakijom imaju veći rizik od dobijanja drugih tiroidnih oboljenja, npr. celijakije.
13. Bol u mišićima i zglobovima
Postoji mnogo mogućih uzroka bolova u mišićima i zglobovima.Postoji teorija da osobe koje imaju celijakiju imaju i genetsku predispoziciju za osetljiviji nervni sistem. To znači da imate manji prag tolerancije na neke senzacije i da se kod vas lakše javljaju bolovi u mišićima i zglobovima.
Takođe, konzumacija glutena može izazvati upalu kod osoba osetljivih na gluten. Takve upale za posledicu imaju jake bolove u mišićima i zglobovima.
Zaključak: Intolerancija na gluten kod osoba koje pogađa dovodi do problema sa mišićima i zglobovima, verovatno zbog osetljivijeg nervnog sistema.
14. Utrnulost u nogama i rukama
Još jedan neobičan, ali čest simptom intolerancije na gluten je neuropatija, koja podrazumeva utrnulost i obamrlost u rukama i nogama.Ovo stanje je često kod osoba sa dijabetesom i manjkom vitamina B12 u ishrani. Ono se može javiti i zbog trovanja i alkoholizma.
Smatra se da su osobe sa intolerancijom na gluten i celijakijom u rizičnoj grupi za pojavu neuropatije.
Tačan uzrok toga nije poznat, ali neki stručnjaci to povezuju sa prisustvom antitela koja su vezana za intoleranciju na gluten.
Zaključak: Intolerancija na gluten može izazvati obamrlost i trnce u rukama i nogama.
Ostali mogući simptomi intolerancije na gluten
Osobe sa intolerancijom na gluten često imaju po nekoliko simptoma na redovnoj bazi.
Moguće je da se zbog intolerancije na gluten pojave još neki simptomi, ali oni su prilično retki.
Tu spadaju
- bol u mišićima i zglobovima
- depresija i anksioznost
- zbunjenost
- jak bol u stomaku
- anemija
Saznajte više> Celijakija kod dece i odraslih (simptomi, kako je otkriti, dijagnostika, ishrana)
Kako se postavlja dijagnoza intolerancije na gluten?
Veoma je važno da se prvo isključe celijakija i alergija na pšenicu kao mogući uzroci simptoma.
Preko testa krvi se utvrđuje prisustvo antitela koji mogu da ukazuju na celijakiju ili alergiju na pšenicu. U nekim slučajevima je potrebno raditi i druge testove.
Kad lekar isključi ozbiljnije oboljenje, i dalje je priličo teško postaviti dijagnozu intolerancije na gluten, jer ne postoje testovi kojima se ona utvrđuje.
Metod koji se najčešće koristi da se utvrdi da li je prisutna netolerancija jeste isključivanje ili smanjivanje glutena u ishrani i praćenje promena u simptomima.
Najbolje je da vodite dnevnik ishrane i zapisujete sve što ste pojeli kako biste utvrdili koja vam hrana izaziva simptome.
Alergija na gluten
Gluten je protein koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu. Neki ljudi su alergični na pšenicu, ali to nije isto što i alergija na gluten. Alergija na gluten je termin koji se često pogrešno koristi umesto izraza “alergija na pšenicu” i “celijakija”. Alergija na gluten ne postoji – samo celijakija. Celijakija ili celijačna bolest je oboljenje probavnog trakta koje može biti veoma ozbiljno ako se ne prepozna i ne leči.
Simptomi celijakije su jaka dijareja nakon jela koje je sadržalo gluten, osip, mršavljenje i bolovi u stomaku. Kod dece se obično javlja samo neuhranjenost; bolovi i dijareja su retki. Dijagnoza celijakije se postavlja tek nakon nekoliko testova i može je postaviti samo gastroenterolog. Dijagnoza se mora postaviti dok osoba jede gluten, jer je bezglutenska ishrana jedini tretman.
Intolerancija na gluten nije alergija i ne postoje testovi kojima se može utvriditi ova dijagnoza. Obično je potrebno da se testirate i na celijakiju ako se kod vas pojavljuju teži simptomi, ali celijakija i intolerancija na gluten nisu ista stvar. Intolerancija na gluten nije marker za alergiju i alergolog vam ne može postaviti dijagnozu niti vas lečiti. Mnoge osobe za sebe tvrde da kod njih postoji “alergija na gluten” i samoinicijativno ga izbacuju iz ishrane, bez prethodne konsultacije sa lekarom. Osobama sa intolerancijom na gluten se preporučuje da odu kod lekara opšte prakse i gastroenterologa ako postoji sumnja da imaju celijakiju.
Alergija na pšenicu
Alergija na pšenicu, kao i polenska groznica i druge alergije, dovodi do toga da imuni sistem postaje preosetljiv i reaguje na stvari iz okruženja (u ovom slučaju na pšenicu) koje većini ljudi ne izazivaju nikakve probleme.
Ako je neko u vašoj porodici imao problem sa alergijama (astma, ekcem, bilo koja klasična alergija), i vi imate povećan rizik od pojave alergije. Ako su oba vaša roditelja bila alergična na nešto, veća je verovatnoća da ćete razviti alergiju u odnosu na ljude koji imaju samo jednog roditelja sa nekom alergijom.
Koje namirnice sadrže gluten ?
Osobe koje su intolerantne na gluten moraju da izbegavaju svu hranu koja sadrži gluten, a u pitanju su sledeće namirnice:
- pšenica i svi derivati pšenice, kao i spelta
- ječam i ječmeni slad
- raž
- pivski kvasac i pivo
Međutim, to znači da ćete morati da izbegavate mnoštvo hrane koja sadrži te proizvode. Namirnice koje sadrže gluten su:
- testenina
- hleb
- peciva
- knedle
- krekeri
- žitarice za doručak
- palačinke i vafli
- biskviti, kolači, torte sa brašnom koje nije bezglutensko
- gotovo svi sosovi i prelivi
- pivo
- pića sa sladom
Treba li da potpuno izbacim gluten iz ishrane?
Celjakija je bolest koja pogađa 1 odsto ukupne svetske populacije.Procenjuje se da se intolerancija na gluten javlja kod između 0,5 i 13 procenata svetske populacije.
Ova stanja su prilično retka, a simptomi koje oni izazivaju su nespecifični i mogu se javiti zbog još mnogo uzroka. To znači da je lako pripisati simtpome intoleranciji na gluten i kada je uzrok nešto drugo.
Problem koji se pogoršava ishranom ukazuje na to da gluten ima loš uticaj na vaše zdravlje.
Nema naučnih dokaza da izbacivanje glutena iz ishrane kod zdravih osoba ima bilo kakav dobar uticaj na zdravlje, te se to ne preporučuje osobama koje nemaju celijakiju ili alergiju na pšenicu.
Čak i ako vam je postavljena dijagnoza intolerancije na gluten, nije precizirano koliko i kako će vam biti bolje ako počnete sa strogom bezglutenskom ishranom.
Kako smanjiti unos glutena?
Osobe sa celijakijom moraju potpuno izbaciti gluten iz ishrane čim im lekar postavi dijagnozu ove bolesti. Međutim, osobama kod kojih postoji samo netolerancija na gluten se preporučuje samo da postepeno smanje unos glutena, ne da ga odjednom eliminišu.Najčešće nije potrebna stroga bezglutenska dijeta.
Najbolje je da počnete sa jednim bezglutenskim obrokom na dan i da kasnije malo po malo smanjujete unos glutena izbacijući namirnice koje sadržre gluten.
Pošto simptomi netolerancije na gluten variraju po svom intenzitetu, kod nekih osoba se neće javiti značajnije poboljšanje nakon izbacivanja glutena iz ishrane.
Mnogi ljudi mogu da jedu manje količine glutena i da nemaju nikakve simptome.
Ipak, većini osoba sa intolerancijom na gluten se preporučuje da postepeno potpuno eliminišu gluten iz ishrane – sa naglaskom na postepeno.
Nekoliko reči na kraju
Osobe koje sumnjaju da su intolerantne na gluten bi trebale da se obrate lekaru pre nego što same naprave drastičnije promene u načinu ishrane.
Ako nemate celijakiju, ali se osećate bolje kada smanjite ili potpuno obustavite konzumaciju glutena, vodite računa kada pravite promene u svojoj ishrani.
Intolerancija na gluten navodi mnoge osobe da iz ishrane izbace namirnice koje sadrže ovaj proteina ali je važno je da vodite računa o svojoj ishrani kako biste sprečili neželjene posledice, uljučujući i manjak vitamina.